Аутономне области Кине

Аутономна област (кин: 自治区; пин: Zìzhìqū) је првостепена јединица управне подјеле Народне Републике Кине. Као и покрајине, аутономне области имају своје локалне владе, али аутономне области имају више законодавних права. Аутономна област је мањински ентитет који има већу количину становништва одређене мањинске етничке групе.

Означене аутономне области на мапи Кине.

Унутрашња Монголија је аутономна област успостављена 1947. године, Синкјанг је постао аутономан 1955, Гуангси и Нингсја 1958. и Тибет 1965. Упостављању Гуангсија и Нингсја као аутономних области Џуанг и Хуи народа, наишло је на жестоке протесте локалних Хан Кинеза, који чине двије трећине ових области. Иако Монголи чине и мањи проценат у Унутрашњој Монголији, Кинески грађански рат им је дао прилику за аутономију.[1]

Аутономне области

Етничка мањинаИме на српскомКинески
Пинјин
Локално имеСкраћеницаГлавни град
УјгуриУјгурска аутономна област Синкјанг新疆维吾尔自治区
Xīnjiāng Wéiwú'ěr Zìzhìqū
شىنجاڭ ئۇيغۇر ئاپتونوم رايونى
Xinjang Uyĝur Aptonom Rayoni (Ујгурски)

Xīn
(XUAR)
Урумћи
(乌鲁木齐; ئۈرۈمچی‎)
МонголиАутономна област Унутрашња Монголија内蒙古自治区
Nèi Měnggǔ Zìzhìqū
ᠦᠪᠦᠷ ᠮᠣᠩᠭᠤᠯ ᠤᠨ ᠥᠪᠡᠷᠲᠡᠭᠡᠨ ᠵᠠᠰᠠᠬᠣ ᠣᠷᠣᠨ
Öbür mongγol-un öbertegen zasaqu orun (Монголски)
內蒙古
Nèi Měnggǔ
(IMAR)
Хохот
(呼和浩特; ᠬᠥᠬᠡᠬᠣᠲᠠ)
ТибетанциАутономна област Тибет西藏自治区
Xīzàng Zìzhìqū
བོད་རང་སྐྱོང་ལྗོངས།
Poi Ranggyong Jong (Тибетански)

Zàng
(TAR)
Ласа
(拉萨; ལྷ་ས།)
ХуиХуи аутономна област Нингсја宁夏回族自治区
Níngxià Huízú Zìzhìqū
(Кинески)
Níng
(NHAR)
Јинчуан
(银川)
ЏуангЏванг аутономна област Гуангси广西壮族自治区
Guǎngxī Zhuàngzú Zìzhìqū
Gvangjsih Bouxcuengh Swcigih (Џванг)
Guì
(GZAR)
Нанинг
(南宁; Namzningz)

Види још

Извори

Литература

  • Dreyer, June Teufel (1997). „Assimilation and Accommodation in China”. Ур.: Brown, Michael Edward; Ganguly, Šumit. Government Policies and Ethnic Relations in Asia and the Pacific. MIT Press. стр. 365.