Базен

Базен је објекат са вештачки затвореном воденом масом, који се користи за пливање из спорта, или рекреације. Постоји више стандардних величина базена: највећи је олимпијски базен, дужине 50 м и ширине 25 м. Димензије базена могу бити веће или мање од тога, правилних или неправилних облика, на отвореном, у затвореном простору, у покретним објектима, најчешће путничким бродовима и луксузним јахтама, и од разних материјала: метала, пластике, стаклопластике (фиберглас), или бетона.

Према намени, базени се деле на јавне (на услузи грађанима) и приватне (које користи само власник и његови гости). Базене је могуће наћи у бројним здравственим установама, клубовима, хотелима, центрима лепоте. Такође, базени са грејаном водом или подводним воденим млазом користе се за масажу или терапије. Базени се користе и за вежбе ронилаца, спасилачких служби и симулацију бестежинског стања за астронауте.

Базени су у већини случајева дезинфиковани хлором, бромом и минералним средствима ради превенције ширења бактерија, вируса, алги, и ларви инсеката кориштењем филтера који базенима омогућавају адекватан проток воде. Ради могућих негативних ефеката хемијских средстава, у новије време траже се и алтернативна, еко-компатибилна средства.

Историја

Премодерни базени

„Велика купка“ на месту Мохенџо-Даро у данашњем Пакистану је највероватније био први базен за пливање, који је ископан током 3. миленијума пре нове ере. Овај базен је 12 са 7 метара (39 са 23 стопе), обложен је циглама и прекривен заптивачем на бази катрана.^[1]

Стари Грци и Римљани су градили вештачке базене за атлетске тренинге у палестрама, за наутичке игре и војне вежбе. Римски цареви су имали приватне базене у којима се држала и риба, те је једна од латинских речи за базен била piscina. Први грејани базен саградио је Гај Мецена у својим баштама на брду Есквилин у Риму, вероватно негде између 38. и 8. п. н. е..^[2] Гај Мецена је био богати царски саветник Августа и сматран је једним од првих покровитеља уметности.^[3]

Древни Синхалези су изградили пар базена под називом „Кутам Покуна“ у краљевству Анурадапура, Шри Ланка, у 6. веку нове ере. Они су били украшени степеницама, ћуповима или лонцима обиља, и украсним орнаментима.^[4]^[5]

Деветнаести век

Базени су постали популарни у Британији средином 19. века. Још 1837. у Лондону, Енглеска, постојало је шест затворених базена са даскама за скокове у воду.^[6] Верује се да је пливачки клуб Мејдстон у Мејдстону у Кенту најстарији преживели пливачки клуб у Британији. Основан је 1844. године, као одговор на забринутост због утапања у реци Медвеј, посебно зато што би се потенцијални спасиоци често удавили јер ни сами нису могли да пливају до безбедне воде. Клуб је некада пливао на реци Медвеј, а одржавао је трке, такмичења у скоковима у воду и ватерполо утакмице. Новине The South East Gazette су у јулу 1844. известиле је о забави за доручак на води: кафа и кекс су сервирани на плутајућем сплаву у реци. Кафа се држала врућом на ватри; чланови клуба морали су у исто време да газе воду и пију кафу. Последњи пливачи успели су да преврну сплав, на забаву 150 гледалаца.^[7]

Модерне Олимпијске игре почеле су 1896. године и укључивале су пливачке трке, након чега је популарност базена почела да се шири. У САД, Рекет клуб у Филаделфији (1907) има један од првих модерних надземних базена на свету. Први базен који је изашао на море на океанском броду постављен је на броду Јадран предузећа Вајт Стар Лајн 1906. године.^[8] Најстарији познати јавни базен у САД, Андервуд Пул, налази се у Белмонту у Масачусетсу.^[9]

Пливачка дворана Ирјанкату, најстарија пливачка дворана у Финској, снимљена на дан отварања 4. јуна 1928. у Кампију, Хелсинки^[10]

Двоспратна зграда за купање од белог бетона састављена од хоризонталних кубичних блокова изграђена 1959. године на Војном колеџу Ројал Роудс налази се у Регистру историјских места Канаде.^[11]

Светски рекорди

Према Гинисовој књизи рекорда, највећи базен на свету је базен са морском водом Сан Алфонсо дел Мар у Алгаробу, Чиле. Дугачак је 1.013 m (3.323 ft) и има површину од 8 ha (20 акри). На најдубљем делу је 3,5 m (11 ft) дубок.^[12] Завршен је у децембру 2006. године.^[13]

Највећи затворени базен са таласима на свету налази се у воденом парку DreamWorks у оквиру комплекса за куповину и забаву Амерички сан у спортском комплексу Медовландс у Ист Радерфорд, Њу Џерзи, Сједињене Америчке Државе, а највећи затворени базен у Северној Америци је Неутрал Бојанси Лаб у објекту за обуку Сонија Картера при NASA JSC у Хјустону.^[14]^[15]

Године 2021, Дип Дајв Дубај, који се налази у Дубају, УАЕ, добио је сертификат Гинисове књиге светских рекорда као најдубљи базен на свету који достиже 60 m (200 ft).^[16]^[17] Базен Y-40 у хотелу Терме Милепини у Падови, Италија, претходно је држао рекорд, 42,15 m (138,3 ft), од 2014. до 2021. године.^[18]

Флајшхакер базен у Сан Франциску био је највећи отворени базен са грејањем у Сједињеним Државама. Отворен 23. априла 1925. године, имао је димензије 1.000 са 150 стопа (300 са 50 m) и био је толико велик да су спасиоци користили кајаке за патролу. Затворен је 1971. због недовољног покровитељства.^[19]

У Европи, највећи базен отворен је 1934. године у Елблагу (Пољска), пружајући водену површину од 33.500 m² (361.000 sq ft).^[20]

Један од највећих икад изграђених базена је наводно створен у Москви након што је Палата Совјета остала недовршена. Темељи палате су након процеса дестаљизације претворени у отворени „Московски базен“.^[21] Међутим, након пада комунизма, Саборна црква Христа Спаситеља је поново изграђена на том месту између 1995. и 2000. године; тамо се првобитно и налазила катедрала.

Верује се да је највиши базен у Јангбаџајну (Тибет, Кина). Ово одмаралиште се налази на надморској висини од 4.200 m (13.800 стопа) и има два затворена базена и један отворени базен, сви напуњени водом из топлих извора.^[22]