Бенелукс

Бенелукс (хол. Benelux Unie;[1] франц. Union Benelux;[2] лукс. Benelux-Unioun),[3] економска је унија у западној Европи која се састоји од 3 монархије Белгије, Холандије и Луксембурга [4](België, Nederland и Luxembourg). Име је формирано од почетних слова сваке од држава.[5]

Логотип Бенелукса
Слика држава Бенелукса

Уговор којим је основна „Царинска унија Бенелукса“ потписале су 1944. године владе трију земаља у егзилу у Лондону, а ступио је на снагу 1947.[6] Унија је прекинула са постојањем 1960. године, када ју је заменила Економска унија Бенелукса. Њој је претходила (и даље постојећа) Економска унија Белгија-Луксембург, основана 1921. године.

Оснивање уније је допринело оснивању Европске уније (ЕУ), мада су директне претече ЕУ основани касније (Европска заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ) 1951. и Европска заједница 1957. године). Ове три државе су такође биле земље оснивачи ових организација, заједно са Западном Немачком, Француском и Италијом.

Парламент Бенелукса (у почетку познат као Међупарламентарни консултативни савет) је формиран 1955. године. Ова парламентарна скупштина се састоји од 21 члана холандског парламента, 21 члана белгијског националног и регионалног парламента и 7 чланова луксембуршког парламента.

Уговор по коме је основана Економска унија Бенелукса (Benelux Economische Unie/Union Économique Benelux) је потписан 1958. године, а ступио је на снагу 1960. [4]како би унија промовисала слободан покрет радника, капитал, сервисе итд. Генерални секретаријат се налази у Бриселу. Уједињење закона трију земаља Бенелукса се углавном постиже регулацијама Савета министара, које само везују ове три државе, али се не могу директно применити на њихове унутрашње правне поретке. Такође постоји велики број конвенција Бенелукса које се тичу разних ствари.

1965. године, потписан је уговор по којем се основао Суд Бенелукса. Ступио је на снагу 1975. године. Суд, који се састоји од судија из највиших судова трију земаља, мора да гарантује једнозначну интерпретацију општих правних закона. Ова међународна правна институција се налази у Бриселу.

Бенелукс је посебно активан у пољу интелектуалне својине. Три државе су основале „Канцеларију за робне марке Бенелукса“ и „Канцеларију за дизајн Бенелукса“, од којих се обе налазе у Хагу. 2005. године је склопљен уговор по коме се оснива „Организација за интелектуалну својину Бенелукса“ која ће заменити ове канцеларије када уговор ступи на снагу.

Уговор по коме је основана Економска унија Бенелукса ће истећи 2010. године. Највероватније ће је заменити нова правна инфраструктура, узимајући у обзир еволуције од 1950-их, које се одвијају и унутар ове три државе, и у односу на европску интеграцију.

Карактеристике

Земље

Краљевина Белгија[7]Краљевина Холандија[8]Велико Војводство Луксембург[9]
Застава
Грб
Званични локални називKoninkrijk België[7]
Royaume de Belgique[7]
Königreich Belgien[7]
Koninkrijk der Nederlanden[8]Groussherzogtum Lëtzebuerg[9]
Großherzogtum Luxemburg[9]
Grand-Duché de Luxembourg[9]
Уобичајено имеБелгијаХоландијаЛуксембург
Становништво[10]
(2016)
11.358.37917.203.616575.747
Површина30.28[7] km²41.43[8] km²2.86,[9] km²
Густина популације363,6/km²407,/km²194,1/km²
ПрестоницаБрисел[7]Амстердам[8]Луксембург Сити[9]
Највеће урбане областиБрисел : 2.500.000
Антверпен : 1.200.000
Лијеж : 749.110
Гент : 594.582
Шарлроа : 522.522[11][12][13][14][15][16]
Амстердам : 2,480.394
Ротердам : 1.181.284
Хаг : 1.054.793
Утрехт : 656.342
Харлем : 424.601[17]
Луксембург Сити : 180.000
Еш сир Алзет : 33.939
Диферданж : 24.805
Диделанж : 20.003
Етелбрек : 8.544
Облик владеФедерална парламентарна уставна монархија[7]Унитарна парламентарна уставна монархија[8]Унитарна парламентарна уставна монархија[9]
Садашњи шефови држава и владаФилип (монарх)
Александер Де Кру (премијер)[7]
Вилем-Александер (монарх)
Марк Руте (премијер)[8]
Хенри (монарх)
Гзавије Бетел (премијер)[9]
Званични језициХоландски,[8] француски, немачки[7]Холандски, регионални: енглески, фризијски,[18] Papiamento/Papiamentu[19]Француски, немачки, луксембуршки[9]
Главне религије58% католичка
16% други хришћани
5% ислам
2% друге религије[20]
49.2% нерелигиозни
24.4% католици
15.8% протестанти
4.9% ислам[21]
68% католици
3% протестанти
3% други хришћани
2% ислам[22]
БДП (номинални)[23]

[24][25][26]

$454,687 милијарде[23][24][25][26]$938,419 милијарде[23][24][25][26]$57,423 милијарде[23][24][25][26]
БДП (номинални) по становнику[27][28][29]$40.107[27][28][29]$43.603[27][28][29]$101.994[27][28][29]
БДП (ППП)[30]

[31][32]

$494,121 милијарде[30][31][32]$832,623 милијарде[30][31][32]$55,730 милијарде[30][31][32]
БДП (ППП) по становнику$43.585[33]

[34][35]

$49.166[33][34][35]$98.987[33][34][35]
Реална стопа раста БДП-а[36][37]1,30%[36][37]1,80%[36][37]4,40%[36][37]
ВалутаЕвро[7]Евро[8]
United States dollar[note 1]
Евро[9]
Војна лица37.500[38]46.500[39]1.510[40]
Радна снага5.279.000[41]7.884.000[41]265.800[41]

Придружене територије

[42]Аруба[43]Курасао[44]Свети Мартин[45]
Застава
Грб
Званични локални називЗемља Аруба[43]Земља Курасао/ Пајс Корсоу[44]Земља Свети Мартин[45]
Становништво[10]
(2016)
104.822159.37139.537
Површина180 km²[43]444 km²[44]34 km²[45]
Густина становника575,21/km²344/km²1110/km²
ПрестоницаОрањестад[43]Вилемстад[44]Филипсбург[45]
Облик владеУнитарна парламентарна уставна монархија[43]Унитарна парламентарна уставна монархија[44]Унитарна парламентарна уставна монархија[45]
Суверена држава  Краљевина Холандија[43][44][45]
Садашњи шефови држава и владаВилем-Александер (монарх)[43]
Евелин Вевер-Кроес (премијер)[43]
Вилем-Александер (монарх)[44]
Гилмар Писас (премијер)[44]
Вилем-Александер (монарх)[45]
Силверија Јакобс (премијер)[45]
Званични језициХоландски, папијаменто[43]Холандски, енглески, папијаменто[44]Холандски, енглески[45]
Главне религије75,3% католици[43]
4,9% протестанти[43]
1,7% јеховини сведоци[43]
1,2% друге религије[43]
72,8%, католици[44]
6,6% пентекосталци[44]
3,2% протестанти[44]
3% адвентисти[44]
41,9% протестанти[45]
33,1% католици[45]
5,2% хиндуси[45]
4,1% други хришћани[45]
БДП (номинални)$2,664 милијарде[23][24][25][26]$3,159 милијарде[23][24][25][26]$1,059 милијарде[23][24][25][26]
БДП (номинални) по становнику$25,751[27][28][29]$18,360[27][28][29]$18,360[27][28][29]
ПДБ (ППП)$2,516 милијарде[30][31][32]$3,128 милијарде[30][31][32]$0,3658 милијарде[30][31][32]
ПДБ (ППП) по становнику$36,015[33][34][35]$15,000[33][34][35]$36,327[33][34][35]
Реална стопа раста БДП-а2,40%[36][37]3,60%[36][37]3,60%[36][37]
Валутаарубски флорин[43]холандски антилски гулден[43]холандски антилски гулден[45]

Напомене

Референце

Литература

  • Peaslee, Amos Jenkins; Xydis, Dorothy Peaslee (1974). International governmental organizations. BRILL. стр. 165. ISBN 978-90-247-1601-2. Приступљено 4. 9. 2011. 
  • „Révision portant sur le traité de 1958” (PDF) (на језику: француски). 2008. „Article 38 : le français et le néerlandais sont les langues officielles des institutions de l'Union Benelux 
  • Kersten, A.E. (1982). Maken drie kleinen een grote? De politieke invloed van de Benelux, 1945-1955. Bussum: Van Holkema & Warendorf. OCLC 63269615. 
  • Willy van Ryckeghem (1982). „Benelux”. Ур.: Andrea Boltho. The European Economy - Growth and Crisis. Oxford University Press. ISBN 0-19-877118-5. 

Спољашње везе