Брамани
Брамани (санскрит: ब्राह्मणः brāhmaṇa) су каста свештеника, учитеља, правника и проповедника дарме у Индији. Положај су традиционално наслеђивали рођењем.
Брамани су били највиша каста, најсветлије пути, све друге касте су биле тамније и испод њих. За себе су говорили да су једино они прочишћени, да су потомци Браме, рођени из његових уста.[1]
Буда је у својим говорима често критиковао брамане и њихова схватања. Будизам је преузео назив браман да би означио оне који су достигли највиши циљ и како би показао да се поштовање не залужује рођењем, расом или кастом, већ духовним постигнућем. Када се користи у будистичком смислу, овај термин је синоним са арахантом.
Будина критика
У познатој будистичкој Ћанки сути, млади браман пита Буду за мишљење о браманској вери: „Шта каже господин Готама о светим химнама старих брахмана које се предајом преносе са колена на колено, а о којима брахмани имају једнодушно мишљење: `Само је ово истина, а све остало је заблуда`?“ Буда му одговара контрапитањем, имали међу свештеницима иког ко може рећи да ту истину зна и непосредно увиђа? Ћанки одговара да нема. Тада га Буда пита има ли неко од њихових учитеља, све до седмог покољења ко може рећи да истину зна и непосредно увиђа? Ћанки поново одговара одрично. На крају га Буда пита јесу ли бар првобитни аутори тих химни тврдили да непосредно знају и увиђају истину, на шта Ћанки опет одговара одрично. Тада Буда даје своју чувену реплику:
Према томе, међу свим тим браманима нема ниједног брамана, ниједног браманског учитеља или учитељевог учитеља, све до седмог учитељског покољења, који може рећи: `Ја то знам, ја то увиђам: само је ово истина, а све остало је заблуда.` А ни они који су у давним временима били брамански мудраци, аутори светих химни и њихови преноситељи такође нису то о себи тврдили. Све то личи на поворку слијепаца који се држе један другог, а да ни први, ни средњи, ни посљедњи не види ништа.[2]
— Готама Буда
Након овога, Буда закључује да је браманска вера без основа.
Извори
Види још
Литература
- König, F. - Waldenfels, H.: Lexikon náboženství, 1994, s. 174 an.
- Chuyen, Gilles (2004). Who is a Brahmin? The politics of identity in India. New Delhi: Manohar Publ. ISBN 978-81-7304-603-2.
- Surendranath N. Dasgupta: Indische Mystik („Hindu mysticism“); Adyar Verlag, Satteldorf. 1998. ISBN 978-3-927837-64-5..
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
