Браман

Брахман (санскрит: ब्रह्म bráhman, из корена brh – бујати, расти^[1]) је хиндуистички концепт свеобухватног битка, који је основа свих бића, материја, времена и простора и свега постојећег.^[2][3][4] У веданти, браман као универзални принцип свеобухватности је у корелацији с атманом, индивидуалним принципом који у њега увире, и његова је манифестација. Будизам негира обе чланице овог односа, негира апсолут (браман) и негира појединачно сопство (атман).^[1] Принцип брахмана не треба поистовећивати са божанством Брахма у хиндуизму.

У главним школама хиндуистичке филозофије то је материјални, ефикасни, формални и коначни узрок свега што постоји.^[3][5][6] То је свеприсутна, бескрајна, вечна истина и блаженство које се не мења, али је и узрок свих промена.^[2][4][7] Браман као метафизички концепт који се односи на јединствено везивно јединство иза различитости у свему што постоји у универзуму.

Браман је ведска санскртска реч, а концептуализована је у хиндуизму, наводи Пол Дусен, као „стваралачки принцип који лежи реализован у целом свету“.^[8] Браман је кључни концепт који се налази у Ведама, и о њему се опширно расправља у раним Упанишадама.^[9] Веде концептуализују Брамана као космички принцип.^[10] У Упанишадама је различито описано као Сат-цит-ананда (истина-свест-блаженство)^[11][12] и као непроменљива, трајна, највиша стварност.^{[13][14][note 1][note 2]}

О Браману се у хиндуистичким текстовима говори са концептом Атмана (санск. आत्मन्), (Ја),^[9][17] личног,^{[note 3]} безличног^{[note 4]} или Пара Брамана,^{[note 5]} или у различитим комбинацијама ових квалитета у зависности од филозофске школе.^[18] У дуалистичким школама хиндуизма, као што је теистичка Двајта Веданта, Браман се у сваком бићу разликује од Атмана (Ја).^[6][19][20] У недуалним школама као што је Адвајта Веданта, Брахман је идентичан Атману, свуда је унутар сваког живог бића, а духовно јединство је повезано у свом постојању.^[7][21][22]