Војин Ћетковић

Рођен је 22. августа 1971. године у Крушевцу, где је завршио основну школу и Крушевачку гимназију, на смеру за културу и информисање.^[2][3] Први пут је на сцену крочио са свега осам година у „Театру За” у Крушевцу. Био је члан Крушевачког позоришта и драмске секције у родном граду, где је као глумац аматер провео десет година, а имао је и своју радио емисију.^[2]

Страствени је пецарош, играо је фудбал, а пре глуме рукомет у „Обилићеву” и „Напретку” из Крушевца.^[4] Глуму је учио и у Позоришном студију „Бата Миладиновић” у Крушевцу, који је водио Раде Савић.^[5][6] Био је заинтересован за књижевност, али се одлучио да студира глуму. У Београд се из Крушевца преселио 1990. године, како би уписао Факултет драмских уметности Универзитета уметности.^[7] Током друге године студирања доживео је повреду и решио да напусти студије, али се вратио на наговор рођака Милована који је режисер.^[8][9] Студирао је на класи професора Владимира Јевтовића, заједно са Наташом Нинковић, Небојшом Глоговцем, Сергејом Трифуновићем, Нелом Михајловић и Борисом Пинговићем.^[10] Године 1995. појавио се у музичком споту Ајмо у живот, музичке групе К2.^[11]

Учествовао је у великом броју хуманитарних акција.^[12][13] Приватно се дружи са Вањом Грбићем, Николом Ђуричком и Вуком Костићем.^[14][15]

Члан је Удружења драмских уметника Србије. Пре него што је 1996. године прешао у Југословенско драмско позориште, био је члан ансамбла Народног позоришта у Београду.^[16]

Одрастао је у патријархалној породици, Слободанке из Крушевца и Чедомира Ћетковића из Колашина, а име је добио по деди.^[12] Има млађег брата Бојана који живи у Крушевцу.^[17] По народности се изјашњава као Србин,^[18] а по завичајном пореклу као Црногорац.^[19]

Године 2001. оженио се новинарком Наташом Миловановић, са којом је био у браку до 2005. године.^[20][21] Своју садашњу супругу, глумицу Слободу Мићаловић, упознао је на снимању филма Зона Замфирова 2001. године, међутим пар је тек након неколико година ступио у везу, а венчали су се у мају 2008. године.^[22][23] У јануару 2010. године добили су ћерке Милу и Веру.^[24]

Венчани и кумови деце Слободи Мићаловић и Ћетковићу су Никола Ђуричко и Наташа Нинковић.^[25] Ћетковић је кумовао првом браку Небојше Глоговца, кум је и његове деце из првог брака, као и кум сина Наташе Нинковић.^[26][25][27]

1993—1999

Ћетковић је глумачку каријеру започео током ране младости у Крушевачком позоришту, чији је био члан.^[2] Током студирања на Факултету драмских уметности у Београду имао је улоге у неколико позоришних представа. Прву телевизијску улогу имао је 1993. године у филму Рај, Петра Зеца, а 1995. године је играо у улози Димитрија у ТВ филму Симпатија и антипатија Здравка Шотре.^[28] Године 1996. добио је награду „Бора Михајловић” и постао члан Југословенског драмског позоришта, где је добио улоге у представама Буре барута као Геле, У потпалубљу као Дејан и Аудијенција као Сладек у оквиру Атељеа 212.^[29][30] У споредној улози Рокија нашао се на филму Танго је тужна мисао која се плеше из 1997. године, а 1998. је глумио у филму Стршљен као таксиста, ТВ филму Досије 128 као сликар Мирослав Бојић и у филму Раскршће (сегмент Важно је да си ту).^[31]

У серији Породично благо, Ћетковић је 1998. године добио улогу Горана Бранда Гагића, након које је постао познат широј јавности и за коју је са партнерком Мином Лазаревић два пута добио Награду ТВ Новости Глумачки пар године, 1999. и 2002. године.^[32][33] Године 1999. имао је мању улогу Никшићанина Љубе у филму Нож, а исте године добио је и награду „Стојан Дечермић — млади првак” од стране Југословенског драмског позоришта.^[34]

2000—2009

Године 2000. глумио је у улози Бранда у ТВ филму А сад адио, који је базиран на ТВ серији Породично благо. Као Згодни се 2001. појавио у филму Бумеранг, а исте године и у ТВ филму Трећи канал од Сунца. Прву главну улогу на филму остварио је 2002. године као Мане кујунџија у филму Зона Замфирова, редитеља Здравка Шотре и за ту улогу са партнерком Катарином Радивојевић добио је још једну Награду ТВ Новости Глумачки пар године, 2003. године, а снимио је и песму Побегуља за потребе филма.^{[35][36][37][38]} На 38. Филмским сусретима у Нишу 2003. године, заједно са Небојшом Глоговцем био је у саставу жирија фестивала.^[39] На глумачким свечаностима Миливоје Живановић у априлу 2004. године додељена му је награда од стране жирија публике за улогу Хасана у позоришној представи Дервиш и смрт.^[40]

Улогу Немца Франца Бемеа одиграо је у филму Пљачка Трећег рајха, као и улогу Ђорђа Вучинића 2005. године у ТВ серији Вила Марија. Исте, 2005. године, Ћетковић се појавио у улози Физикуса у филму Ивкова слава и улози Срећка у филму Звезде љубави, за коју је добио Награду за најбољег глумца треће фестивалске вечери, на 40. Филмским сусретима у Нишу.^[41]

У Зеници му је 2006. године на Петом фестивалу босанскохерцеговачке драме додељена награда за најбољег глумца.^[42] Године 2007. глумио је у филмовима Клопка као Влада, у једној епизоди ТВ серије Позориште у кући као др. инг. Лазар Шурић, у десет епизода ТВ серије Вратиће се роде као Вразалић и у филму Хадерсфилд у улози Дулета, за коју је добио Награду за најбољу епизодну мушку улогу у филму на 42. Филмским сусретима у Нишу, исте године.^[43] Остварио је 2008. године улоге у Шотриним документарним ТВ филмовима Кнежевина Србија као београдски везир и Краљевина Србија као Милан Обреновић.

Током 2008. појавио се и у улози Гандија у филму Читуља за Ескобара, у осам епизода ТВ серије Рањени орао у улози Томе Ђуровића, у двадесет и осам епизода серије Мој рођак са села, у улози Миломира Вранића, и у седамнаест епизода серије Улица липа као Иван.^[43] У марту 2009. године освојио је Оскара популарности за најбољег глумца, као и Награду Милош Жутић од стране Удружења драмских уметника Србије за насловну улогу у представи Дон Крсто. Појавио се током 2009. године и у девет епизода ТВ серије Грех њене мајке, у улози Јована и у француском филму Људски зверињак као Алекс.^[43][44][45]

2010—данас

Године 2010. Ћетковић се појавио у дванаест епизода ТВ серије Сва та равница у улози Светозара, а исте године и у филмовима — Као рани мраз у улози др. Сефера; Жена са сломљеним носем као Горан и филму Монтевидео, Бог те видео! као Михаило Андрејевић Андрејка. У периоду 2011—2012. године глумио је у улози Душана Антића у осам епизода серије Цват липе на Балкану, а након тога и у серијама Непобедиво срце, као лекар у санаторијуму; Јагодићи, као Светозар и ТВ серији Монтевидео, Бог те видео!, као Михаило Андрејевић.^[43]

Исте, 2012. године глумио је у улози директора Козарца у филму и ТВ серији Шешир професора Косте Вујића.^[43] У децембру 2012. године појавио се у улози Отела истоимене представе Вилијама Шекспира, у режији Милоша Лолића. Премијера представе била је на сцени Југословенског драмског позоришта, а Ћетковић је за ову улогу награђен Годишњом наградом ЈДП-а (2013), Наградом Раша Плаовић (2013), наградом за лепоту сценског говора Др Бранивој Ђорђевић (2013) и наградом Миливоје Живановић (2016).^[46][47][48]

Године 2013. појавио се у документарном филму Марко Николић, Змај и Дунав, посвећеном глумцу Марку Николићу, као и у кратком филму Врата Србије: Мојсинска Света гора као војвода Пријезда.^[49] Улогу у серији Монтевидео, видимо се! као Михаило Андрејевић и у кратким филмовима Маријина епизода као Стеван и The Cursed Days као Дуан имао је 2014. године, када је уједно добио Награду „Бранка и Млађа Веселиновић” за најбоље глумачко остварење у сезони 2012/2013 у представама ЈДП-а и награду за најбоље глумачко остварење за улогу доктора Арсића у представи Провиденца у 2014. години, на Фестивалу медитеранског филма Пургаторије у Тивту.^[50][51]

Плакету „Милош Шами” добио је 2015. године за одигране улоге у Херцегновском позоришту.^[52] Споредну улогу Неше играо је у филму Стадо, Николе Која 2016. године, а исте године глумио је у филму Santa Maria della Salute у улози Лазе Костића. Ћетковић је истакао да је Лаза Костић био најкомплекснији и најизазовнији филмски лик којег је играо, а за улогу је добио Награду Цар Константин на 52. Филмским сусретима у Нишу 2017. године.^[53][54][43] Године 2017. појавио се у осам епизода црногорске ТВ серије Божићни устанак, која је доживела велики број негативних критика у Србији, а због улоге Ђуре Драшковића, Ћетковић је наишао је на осуду српских медија и публике.^[55][56][57]

Исте, 2017. године глумио је у једанаест епизода мини—тв серије Santa Maria della Salute као Лаза Костић и у ТВ серији Мамурлуци као Неша бизнисмен. Ћетковић се 2018. године појавио у улози Стефана Првовенчаног, главној улози у ТВ серији Немањићи — рађање краљевине.^[58][43] Исте године, у мини ТВ серији Груди појавио се у улози Фукија, као и у шест епизода серије Жигосани у рекету у улози професора Нојмана. Тренутно ради на снимању филма Апсурдни експеримент.^[43] У плану је наставак снимања филма Кнез Лазар, где ће Ћетковић имати улогу старијег кнеза Лазара.^[59][60] У ТВ серији Група, појавио се у улози полицајца.

Ћетковић је позајмљивао глас за неколико улога у цртаним филмовима који су синхронизовани на српски језик.

Након ангажмана у Крушевачком позоришту, где је глумио пре уписивања факултета, био је члан ансамбла Народног позоришта у Београду, а након тога члан Југословенског драмског позоришта, где је одиграо велики број улога. Истакао се у великом броју позоришних улога укључујући улоге Дон Жуана у истоименој представи, Торвалда Хелмера у представи Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или стубови друштва, Отела у Дневнику о Чарнојевићу, Љубомира Несторовића у представи Тако је морало бити, доктора Арсића у Провиденци за коју је добио награду за најбоље глумачко остварење, Хасана у представи Дервиш и смрт, Отела у истоименој представи за коју је добио велики број награда, психијатра Мартина Дајсарта у Еквусу и многим другим.^{[64][65][66][67]}
Сарађивао је са неким од најзначајнијих позоришних редитеља на Балкану, међу којима су Дејан Мијач, Небојша Дугалић, Егон Савин, Горан Марковић, Небојша Брадић, Угљеша Шајтинац и многи други.^[68]

• Награда „Бора Михајловић” (1996)^[30]
• Награда „Стојан Дечермић — млади првак” (1999)^[34][69]
• Награда ТВ Новости за глумачки пар године са Мином Лазаревић у ТВ серији Породично благо (1999. и 2002)^[32]
• Награда ТВ Новости за глумачки пар године са Катарином Радивојевић у филму Зона Замфирова (2003)^[35]
• Награда жирија публике за улогу Хасана у позоришној представи Дервиш и смрт, глумачке свечаности Миливоје Живановић, Пожаревац (2004)^[40]
• Награда за најбољег глумца 3. фестивалске вечери, за улогу Срећка у филму Звезде љубави, 40. Филмски сусрети у Нишу (2005)^[41]
• Награда за најбољег глумца 5. Фестивала босанскохерцеговачке драме, Зеница (2006)^[42]
• Награда за најбољу епизодну мушку улогу у филму Хадерсфилд, 42. Филмски сусрети у Нишу (2007)^[70]
• Оскар популарности за најбољег глумца (2009)^[44]
• Награда "Милош Жутић" за насловну улогу у представи Дон Крсто, Удружење драмски уметника Србије (2009)^[71][72][73]
• Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић за улогу Отела у истоименој представи (2013)^[74][75]
• Годишња награда ЈДП-а за улогу Отела у представи Отела (2013).^[47]
• Награда Раша Плаовић за улогу Отела у истоименој представи Вилијама Шекспира у режији Милоша Лолића и продукцији Југословенског драмског позоришта (2013)^[76]
• Награда „Бранка и Млађа Веселиновић” за најбоље глумачко остварење у сезони 2012/2013 у представама ЈДП-а (2014)^[51]
• Награда за најбоље глумачко остварење за улогу доктора Арсића у представи Провиденца у 2014. години, Фестивал медитеранског филма Пургаторије (2014)^[50]
• Награда породица животног стила са Слободом Мићаловић, Личности животног стила Србије (2015)^[77]
• Плакета „Милош Шами” за одигране улоге у Херцегновском позоришту (2015)^[52]
• Награда Миливоје Живановић за улогу Отела у истоименој представи (2016)^[46]
• Признање Видовдански витез (2017)^[78]
• Награда Цар Константин за улогу Лазе Костића у филму Santa Maria della Salute, 52. Филмски сусрети у Нишу (2017)^[54]
• Златни индекс Бањалучког студентског позоришта (2022)^[79]

• Награда Браћа Карић (2022)

• Војин Ћетковић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Војин Ћетковић на сајту PORT.rs
• Војин Ћетковић на сајту AllMovie (језик: енглески)
• Војин Ћетковић: Окренимо се породици („Вечерње новости”, 30. децембар 2011)
• Војин Ћетковић: Нисам проблематичан тип („Вечерње новости”, 28. април 2015)
• Од Светог Саве нисмо имали вештијег преговорача („Политика”, 28. март 2018)