Готлоб Фреге

Фридрих Лудвиг Готлоб Фреге (нем. Friedrich Ludwig Gottlob Frege; Визмар, 8. новембар 1848Бад Клајнен, 26. јул 1925), немачки математичар, логичар и филозоф. Један је од оснивача модерне математичке логике и аналитичке филозофије.[15] Сматра се једним од највећих логичара свих времена.

Готлоб Фреге
Готлоб Фреге
Лични подаци
Пуно имеФридрих Лудвиг Готлоб Фреге
Датум рођења(1848-11-08)8. новембар 1848.
Место рођењаВизмар, Немачка конфедерација
Датум смрти26. јул 1925.(1925-07-26) (76 год.)
Место смртиБад Клајнен, Немачка
ОбразовањеУниверзитет Фридрих Шилер, Универзитет у Гетингену
Научни рад
ПољеАналитичка филозофија
Лингвистички обрт
Логички објективизам
Модерни платонизам[1]
Логицизам
Трансцендентални идеализам[2][3] (пре 1891.)
Метафизички реализам[3] (после 1891)
Фундационализам[4]
Индиректни реализам[5]
Редундантна теорија истине[6]
МенториИмануел Кант, Куно Фишер, Бруно Баух,[7] Фридрих Адолф Тренделенбург, [8] Херман Лоце,[8] Ото Либман,[9] Бено Кери,[10] Ернст Абе, Дејвид Хјум, Г. В. Лајбниц, Бернард Болцано[11]
Познат по
 
  • Антипсихологизам
  • принцип композиционости
  • принцип контекста
  • теорија квантификације
  • предикатски рачун
  • Фрегеов пропозициони рачун
  • родбински однос
  • логицизам
  • смисао и референца
  • Фрегеове загонетке
  • концепт и објекат
  • сортал
  • Треће царство
  • посредована референтна теорија (Фреге-Раселов поглед)
  • дескриптивистичка теорија имена
  • теорија редунданције истине,[6] теоријско одређење природних бројева
  • Хјумов принцип
  • Основни закон V
  • Фрегеова теорема
  • Онтологија Фреге–Цркве
  • Проблем Фреге-Гича
  • закон трихотомије
  • техника везивања аргумената,[12][13] округла четвртаста копула[14]

Биографија

Највећи део своје научне каријере провео је на Универзитету у Јени. Држао је предавања из многих области математике, као на пример из аналитичке геометрије, диференцијалних једначина, механике, иако је већина његових радова везаних за математику у оквиру логике. Његови најзначајнији радови су из области логике, филозофије математике и филозофије језика. Фреге је рекао: „Сваки добар математичар је макар упола филозоф, а сваки добар филозоф је макар упола математичар.“

Године 1879, Фреге је конструисао прву варијанту предикатског рачуна. Она је веома слична оној која се данас користи, мада Фреге користи другачију нотацију. Фрегеово откриће квантификатора који везују променљиве, сматра се једним од највећих открића деветнаестог века.

Фреге је желео да покаже да је целу математику могуће свести на логику, али у томе није успео. Развио је специфичну филозофију језика, коју и данас многи филозофи сматрају веома значајном. Захваљујући Бертранду Раселу Фрегеова филозофијаје остварила изузетан утицај на рани развој аналитичке филозофије у англо-саксонском говорном подручју. Његов рад је имао средишњи утицај на филозофске радове Мајкла Дамета, једног од најистакнутијих британских филозофа друге половине 20. века.

Значајни радови

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе