Дигитална трансформација
Дигитална трансформација је процес прилагођавања и имплементације дигиталне технологије од стране организација у циљу креирања нових или модификовања постојећих производа, услуга или операција, спроводећи све пословне процесе у дигиталне формате.[1][2][3]
Циљ дигиталне имплементације је да повећа учинак кроз иновацију и ефикасност који ће резултирати већим задовољством корисника.[1][4] Фокусирајући се на ефикасност и трошкове, овлашћени институт за набавку и снабдевање (ЦИПС), дефинише дигитализацију као основну праксу редефинисања модела, функција, операција, процеса и активности коришћењем технолошког напредка за изградњу ефикасног дигиталног пословног окружења – у којем су добици (оперативни и финансиjски) максимизирани, а уједно трошкови и ризици минимизирани.[5]
Овлашћени институт за набавку и снабдевање (ЦИПС) је такође приметио да се „дигитална способност” може користити за побољшање транспарентности ланца снадбевања, као и његовог даљинског управљања.[5] Ово је постало врло јасно након пандемије ковида 19 када су многа предузећа усвојила удаљено или хибридно радно окружење.[6]
Међутим, пошто не постоје свеобухватни скупови података о дигиталној трансформацији на макро нивоу, укупан ефекат дигиталне трансфомације још увек је тешко проценити.[7]
Историја
Дигитализација је процес трансфомисања аналогних инфомација у дигитални облик користећи аналогно дигитални конвертор као што је скенер слике или дигитални аудио снимак. Како се од 1990-те употреба интернета повећала, повећала се и потреба за дигитализацијом. Међутим, дигитална трансформација је шира од саме дигитализације постојећих процеса. Дигитална трансформација подразумева разматрање начина на који се производи, процеси и организације могу променити коришћењем нових дигиталних технологија.[8][9] Новији погледи од 2019-те дефинишу дигиталну трансформацију као процес који има за циљ да побољша ентитет покретањем значајних промена његових својства кроз разне комбинације инфромисања, рачунарства, комуникација и технологија повезивања.[2] Дигитална трансформација се може посматрати као друштвено-технички програм.[10][11]
Усвајањем дигиталне технологије предузећа могу остварити вишеструке бенефиције,[12][13] међутим, нека предузећа могу да имају проблема са променама које дигитална трансформација захтева.[14] Извешај из 2015 године наводи да само сазреле дигиталне компаније користе рачунарство у облаку, друштвене мреже, моблине урећаје као и анализу података, док су друге компаније користиле само индивидуалне технологије за решавања специфичних проблема.[15] До 2017-те једна студија је показала да је мање од 40% индустрија постало дигитализовано (највећа употреба је била у медијима, продаји и технолошким индустријама).[16]
Од 2020, 37% eвропских као и 27% aмеричких компанија још увек није усвојило дигиталну технологију.[17][18] Током периода од 2017 до 2020 године, 70% европских општина је повећало потрошњу дигиталне технологије.[17][19] До 2019, овлашћени институт за набавку и снабдевање (ЦИПС) је објавио анекту у којој је учестовало 700 менаџера представљајући преко 20 различитих индустрија из 55 земаља, која је резултирала да је преко 90% предствљених предузећа усвојило бар једну нову форму инфомативне технологије, а 90% је изјавило да су њихове стратегије дигитализације имале за циљ да обезбеде смањење оперативних трошкова и повећану ефикасност.[20]
У анкети из 2021-те, 55% европских компанија изјавило је да појава пандемије ковида 19 повећала потребу за дигиталном технологијом, док је у истој анкети чак 46% компанија изјавило да су већ применили дигитални развитак.[21] Половина ових компанија предвиђа повећање употребе дигиталних технологија у будућности, а већи проценат су компаније које су раније користиле дигиталну технологију.[22][23] Недостатак дигиталне инфраструктуре се сматра кључном препреком за улагања у чак 16% предузећа унутар Европске уније, у поређењу са 5% у Сједињеним Америчиким Државама.[17]
У истраживању спроведеном 2021. године, 89% анкетираних афричких банака тврди да је пандемија убрзала дигиталну трансформацију њихових интерних операција.[24]
Чак 71% компанија у Сједињеним Америчиким Државама користи барем једну напредну дигиталну технологију, слично просечној употреби од 69% међу организацијама у Европској унији.[25][26][27]
