Дирхам
Дирхам, дирхем или дирхм (арап. درهم), била је, а у неким случајевима, још увијек је валута у неколико арапских земаља. Раније је била повезана са јединицом масе (османски драм) у Османском царству и ранијим персијским државама. Назив је изведен из назива древне грчке валуте, драхме.[1]
Јединица масе
Дирхам се као јединица масе користио широм сјеверне Африке, Средњег истока, Персије, са различитим вриједностима.
У касном Османском царству, стандардни дирхам (Шаблон:Јез-осмтур) имао је 3,207 грама;[а] 400 дирхама је било једнако једној оки. Османски дирхам је био заснована сасанидском драхму, а који је био заснована римској дра(х)ми.
У Египту 1895. године, једна дирхам је имао 47,661 троа грана.[1]
Тренутно постоји покрет унутар исламског свијета да се оживи дирхам као јединица масе за мјерење сребра, мада је тачна вриједност спорна (или 3 грама или 2,975 грама).[4]
Историја
Ријеч ’дирхам’ поријекло води од драхме (δραχμή, грчког кованог новца.[1] Визанзија је контролисала Левант и трговала са Арабијом, због чега је њен новац био тамо у оптицају у предисламско вријеме, а и послије прихватања ислама. Била је то валута која је напочетку прихваћена као арапска ријеч; затим је крајем 7. вијека кованица постала исламска валута која је носила име суверена и вјерски стих. Дирхам је био у оптицају у многим средоземним земљама, укључујући Ал Андалуз (маорску Шпанију) и Византију (милијарисион), а могао се користити као валута у Европи између 10. и 12. вијека, нарочито у областима повезаним са викинзима, као што су Скандинавски Јорк[б] и Даблин.
Савремена валута
Тренутно важеће националне валуте које носе назив дирхам:
Савремене валуте чије подјединице носе назив дирхам или дирам:
- 1 либијски динар састоји се од 1000 дирхама
- 1 катарски ријал састоји се од 100 дирхама
- 1 јордански динар састоји се од 10 дирхама
- 1 таџикистански сомони састоји се од 100 дирама.
Незванична валута савремени златни динар је подијељена на дирхаме.
Види још
- Динар
- Златни динар
- Фелс
