Европска заједница за атомску енергију

Заједничка скупштина је предложила проширење овлашћења Европске заједнице за угаљ и челик на друге изворе енергије. Међутим, Жан Моне, архитекта и председник ECSC-а, желео је посебну заједницу која би покривала нуклеарну енергију. Луис Арманд је био задужен за студију о изгледима употребе нуклеарне енергије у Европи; његов извештај је закључио да је неопходан даљи нуклеарни развој да би се попунио дефицит који је настао због исцрпљивања лежишта угља и да би се смањила зависност од произвођача нафте. Међутим, државе Бенелукса и Немачка такође су биле заинтересоване за стварање општег јединственог тржишта, иако се томе противила Француска због свог протекционизма, а Жан Моне је то сматрао превеликим и тешким задатком. На крају, Моне је предложио стварање одвојених атомских енергетских и економских заједница како би се помириле обе групе.^[6]

Међувладина конференција о заједничком тржишту и Еуратому у замку Вал-Дучес 1956. године сачинила је основе нових уговора. Еуратом би подстицао сарадњу у нуклеарној области, у то време веома популарној области, и, заједно са EEC, делио би Заједничку скупштину и Суд правде ECSC-а, али не и његове извршне органе. Еуратом би имао свој савет и комисију, са мање овлашћења од Високог ауторитета Европске заједнице за угаљ и челик. Чланице ECSC-а су 25. марта 1957. потписале Римске уговоре (Уговор о Евроатому и Уговор о EEC), који су 1. јануара 1958. ступили на снагу.^[7][8][9]

Европски устав је имао за циљ да консолидује све претходне уговоре и повећа демократску одговорност у њима. Уговор о Еуратому није измењен као други уговори, тако да је Европски парламент добио мало овлашћења над њим. Међутим, разлог зашто је остао неизмењен био је исти разлог због којег га је Устав оставио да остане одвојен од остатка ЕУ: антинуклеарни сентимент међу европским бирачким телом, који може непотребно окренути гласаче против споразума.^[10][11][12] Уговор о Еуратому тако остаје на снази релативно неизмењен од његовог првобитног потписивања.

• Од 2014. године Швајцарска учествује у програмима Еуратома као придружена држава.^[2]
• Од јануара 2021. Уједињено Краљевство учествује у програмима Еуратома као придружена држава под условима Споразума о трговини и сарадњи УК-ЕУ.^[5][13]
• Од 2022. године, Еуратом одржава споразуме о сарадњи различитих обима са десет земаља: Јерменијом,^[14] Аустралијом,,^[15] Канадом,^[16] Индијом,^[17] Јапаном,^[18] Казахстаном,^[19] Јужном Африком,^[20] Украјином,^[21] Сједињеним Државама^[22] и Узбекистаном.^[23]

Уједињено Краљевство је објавило своју намеру да се повуче из EAEC 26. јануара 2017, након одлуке да се повуче из Европске уније.^{[13][24][25][26]} Званично обавештење о повлачењу из EAEC дато је у марту 2017. године, у оквиру писма обавештења из члана 50, где је повлачење изричито назначено..^[27] Повлачење је ступило на снагу тек након преговора о условима изласка, који су трајали две године и десет месеци.

Извештај Комитета за пословну, енергетску и индустријску стратегију Доњег дома, објављен у мају 2017, доводи у питање правну неопходност напуштања Еуратома и позива на привремено продужење чланства како би се дало време за склапање нових аранжмана.^[28]

У јуну 2017. године, преговарачка радна група Европске комисије објавила је документ са ставом који је прослеђен ЕУ27 о нуклеарним материјалима и заштитној опреми (Еуратом), под називом „Основни принципи о нуклеарним материјалима и заштитној опреми“.^[29] Следећег месеца, у брифинг документу из библиотеке Доњег дома процењене су импликације напуштања Еуратома.^[30]

Године 2017, чланак у новинама The Independent довео је у питање доступност нуклеарног горива за УК након 2019. ако би се УК повукла, као и потребу за новим уговорима који се односе на транспорт нуклеарних материјала.^[31] У чланку из 2017. у часопису New Scientist се наводи да би снабдевање радиоизотопима за лечење рака такође требало да се размотри у новим споразумима.^[32]

Британски политичари спекулисали су да би Велика Британија могла да остане у Еуратому. Године 2017, неки су тврдили да би то захтевало – мимо сагласности ЕУ27 – измену или опозив писма из члана 50 из марта 2017. године.^[33]

Закон о нуклеарним заштитним мерама из 2018, који предвиђа мере заштите након повлачења из Еуратома, добио је краљевску сагласност 26. јуна 2018. године.^[34]

In the history of European regulation, Article 37 of the Euratom Treaty represents pioneering legislation concerning binding transfrontier obligations with respect to environmental impact and protection of humans.^[35]

Европска заједница за атомску енергију на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Treaty establishing the European Atomic Energy Community (EURATOM)
• Documents of the European Atomic Energy Community are consultable at the Historical Archives of the EU in Florence
• History of the Rome Treaties Online collection by the CVCE
• European Commission Fusion Research
• European Commission Fission Research