Житомирска област
Житомирска област (укр. Житомирська область), позната и по називу Житомиршчина (укр. Житомирщина), област је на северу Украјине. Административни центар области је град Житомир.
| Житомирска област | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Украјина |
| Админ. центар | Житомир |
| Највећи град | Житомир, Бердичев |
| Службени језик | украјински |
| Гувернер | Сергеј Машковски |
| Површина | 29.832 km2 |
| Становништво | 2011. |
| — број ст. | 1.279.000 |
| — густина ст. | 42,87 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | UA-18 |
| Поштански број | 10-13ххх |
| Позивни број | +380 41 |
| Званични веб-сајт | |
Историја
Историјски, ова област је најпре била део Кијевске Русије, те историјског региона Пољесје (Polesia). Након Октобарске револуције, образована је као део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике 22. септембра 1937. године.
Географија
Површина Житомирске области је 29.832 км2. На истоку се граничи са Кијевском облашћу, на југу са Виничком облашћу, а на западу са Ривањском и Волињском облашћу, док се на северу граничи са Белорусијом.
Становништво
У Житомирској области живи око 1.279.000 људи. У овој области се налази најзначајнији центар пољске мањине у Украјини, где живи око 49.000 етничких Пољака.
| Националност[1] | 1989. | 2001. | Матерњи језик[2] | 2001. |
| Украјинци | 84,9% | 90,3% | Украјински језик | 93,0% |
| Руси | 7,9% | 5,0% | Руски језик | 6,6% |
| Пољаци | 4,5% | 3,5% | остали језици | 0,4% |
| Белоруси | 0,5% | 0,4% | ||
| Јевреји | 1,4% | 0,2% |
Економија
Већи део привредних активности ове области чини рударство и то највише гранита. Остале привредне активности чине шумарство, обрада камена, пољопривреда и производња разних врста машина. Северни део ове области је био јако погођен због Чернобиљске катастрофе. Неки градови и регије су том приликом уништени и укључени у Чернобиљску затворену зону, док је у неким другим забрањено бављење пољопривредом.
Референце
Спољашње везе
- Житомирска област[мртва веза] (језик: украјински)
