Стопа смртности
Стопа смртности или стопа морталитета[1] је мера броја смртних случајева (уопште или због одређеног узрока) унутар одређене популације, у размери са њеном величином, у јединици времена.
Обично се изражава у јединицама смрти на 1000 јединки годишње; према томе, стопа смртности од 9,5 (од 1.000) у популацији од 1.000 би значила 9,5 смртних случајева годишње у тој целој популацији или 0,95 % од укупног броја. Она се разликује од морбидности која је или преваленца или инциденца болести,[2] и од стопе инциденце (број новонасталих случајева болести у јединици времена).
У општем облику, стопа смртности се рачуна обрасцом:
у ком d представља број смртних случајева који су се догодили у датом временском периоду, а p представља величину популације у којој су се исти догодили.
Статистика смртности
| Године | СС | Године | СС |
|---|---|---|---|
| 1950—1955 | 19,1 | 2000—2005 | 8,4 |
| 1955—1960 | 17,3 | 2005—2010 | 8,1 |
| 1960—1965 | 16,2 | 2010—2015 | 8,1 |
| 1965—1970 | 12,9 | 2015—2020 | 8,1 |
| 1970—1975 | 11,6 | 2020—2025 | 8,1 |
| 1975—1980 | 10,6 | 2025—2030 | 8,3 |
| 1980—1985 | 10,0 | 2030—2035 | 8,6 |
| 1985—1990 | 9,4 | 2035—2040 | 9,0 |
| 1990—1995 | 9,1 | 2040—2045 | 9,4 |
| 1995—2000 | 8,8 | 2045—2050 | 9,7 |
Десет земаља са највећом стопом смртности према проценама Светске књиге чињеница из 2016. године су:[4]
| Rank | Country | Стопа смртности (годишње смрти/1.000 особа) |
|---|---|---|
| 1 |  Лесото | 14,9 |
| 2 |  Бугарска | 14,5 |
| 3 |  Литванија | 14,5 |
| 4 |  Украјина | 14,4 |
| 5 |  Летонија | 14,4 |
| 6 |  Гвинеја Бисао | 14,1 |
| 7 |  Чад | 14,0 |
| 8 |  Афганистан | 13,7 |
| 9 |  Србија | 13,6 |
| 10 |  Русија | 13,6 |
Према Светској здравственој организацији, десет водећих узрока смрти у 2015. години (рангираних по смртности на 100.000 становника) били су:[5]
- исхемијска болест срца (119 на 100.000 становника)
- мождани удар (85 на 100.000 становника)
- инфекције доњих дисајних путева (43 на 100.000 становника)
- хронична опструктивна болест плућа (43 на 100.000 становника)
- ракови душника, бронхија или плућа (23 на 100.000 становника)
- шећерна болест (22 на 100.000 становника)
- Алцхајмерова болест и друге деменције (21 на 100.000 становника)
- дијарејалне болести (19 на 100.000 становника)
- туберкулоза (19 на 100.000 становника)
- саобраћајне незгоде (10 на 100,000 становника)
Узроци смрти се разликују између развијених и мање развијених земаља.
Према Жану Циглеру (специјалном известитељу Уједињених нација о праву на храну за период од 2000. до марта 2008), смртност због неухрањености представљала је 58 % укупног морталитета у 2006. години: „У свету, око 62 милиона људи, са комбинованим свим узроцима смрти, умире сваке године. У 2006. години, више од 36 милиона умрло је од глади или болести због недостатка микронутријената”.[6]
Од приближно 150.000 људи који умиру сваки дан широм света, око две трећине (100.000) умире од узрока који су повезани са старењем.[7] У индустријализованим земљама, пропорција је много већа, достижући 90 %.[7]
Види још
Референце
Извори
- Crude death rate (per 1,000 population) based on World Population Prospects The 2008 Revision, United Nations. Retrieved 22 June 2010
- Rank Order — Death rate Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2018) in CIA World Factbook
- Mortality Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2014) in The Medical Dictionary, Medterms. Retrieved 22 June 2010
- „WISQARS Leading Causes of Death Reports, 1999—2007”, US Centers for Disease Control Retrieved 22 June 2010
- Edmond Halley, An Estimate of the Degrees of the Mortality of Mankind (1693)
