Кољско полуострво
Кољско полуострво (рус. Кольский полуостров) je полуострво на крајњем северу Русије, део области Мурманск. Граничи се са Баренцовим морем на северу, Белим морем на југу и истоку. На западу, полуострво се простире до Имандра језера, језера Кола и реке Нива. Површина је око 100.000 km². Северна обала је брдовита (до 1.120 метара), док је јужна страна равничарска.
Полуострво је дом Сами народа (Лапонија), који су били присиљени за време Совјетског Савеза да се населе у место Ловозеро. Сами су узгајали ирвасе на територији целе регије.
Главна лука региона је Мурманск. За време совјетског доба Мурманск је био велики центар градње подморница, и до данас је остао важна лука у Русији.
Због великог загађења услед присуства руске војске и рудника, већи део полуострва је доживео велике еколошке штете.
Географија
Локација и преглед
Полуострво се налази на крајњем северозападу Русије, скоро потпуно унутар арктичког круга и граничи се са Баренцовим морем на северу и Белим морем на истоку и југоистоку.[1] Геолошки, полуострво заузима североисточну ивицу Балтичког штита.[2] Западна граница полуострва протеже се меридијаном од Кољског залива долином реке Кола, језера Имандра и реке Ниве до Кандалашког залива,[2] иако га неки извори потискују на запад све до границе Русије са Финском.[3]
Према рестриктивнијој дефиницији, полуострво покрива површину од око 100.000 km2 (39.000 sq mi).[2] Северна обала је стрма и висока, док је јужна равна.[2] Западни део полуострва покривају два планинска венца: планине Хибини и масив Ловозеро;[2] први садржи највишу тачку полуострва — Јудичвумчор. Планина Часначор, чија је висина 1.191 m (3.907 ft), раније се сматрала највишом тачком Хибинија.[4] Кејви дренажна вододелница лежи у централном делу.[2] Планински рељефи обале Мурмана и Кандалакше протежу се од југоистока ка северозападу, одражавајући главне орографске карактеристике полуострва.[1]
Административно, територију полуострва чине Ловозерски и Терски округ, делови Кандалакшког и Колског округа, као и територије подређене градовима и варошима Мурманск, Островној, Североморск, Кировск и делови територија подређених Апатити, Оленегорску и Поларној Зори.[5]
Природни ресурси
Последње ледено доба је уклонило горњи слој седимента тла,[1] те је Кољско полуострво на површини изузетно богато разним рудама и минералима, укључујући апатите и нефелине; руде бакра, никла и гвожђа; лискуне; кијаните; керамичке материјале,[6] као и реткоземне елеменате и руде обојених метала.[2] Наслаге грађевинског материјала као што су гранит, кварцит и кречњак су такође у изобиљу.[6] Наслаге дијатомејске земље су уобичајене у близини језера и користе се за производњу изолације.[6]
Клима
Близина полуострва Голфској струји доводи до неуобичајено високих температура зими, што резултира значајним температурним варијацијама између копна и Баренцовог мора и флуктуирајућих температура током јаких ветрова.[6] Циклони су типични током хладних сезона, док топле сезоне карактеришу антициклони.[6] Монсунски ветрови су уобичајени у већини области, са јужним и југозападним ветровима који преовлађују у зимским месецима и са нешто израженијим источним ветровима лети.[6] Јаки олујни ветрови дувају 80–120 дана у години.[6] Воде Мурманске обале остају довољно топле да остану без леда чак и зими.[7]
Нивои падавина на полуострву су прилично високи: 1.000 mm (39 in) у планинама, 600—700 mm (24—28 in) на Мурманској обали и 500—600 mm (20—24 in) у другим областима.[6] Највлажнији месеци су од августа до октобра, док су март и април најсушнији.[6]
Просечна температура у јануару је око −10 °C (14 °F), са нижим температурама типичним за централне делове полуострва.[2] Просечна температура у јулу је око +11 °C (52 °F).[2] Рекордно ниске температуре достижу −50 °C (−58 °F) у централним деловима и −35 — −40 °C (−31 — −40 °F) на обалама.[6] Рекордни максимуми прелазе +30 °C (86 °F) скоро на целој територији полуострва.[6] Први мразеви се јављају већ у августу и могу трајати до маја па чак и јуна.[6]
Већина области Кољског полуострва има субарктичку климу (Кепенова класификација климе: Dfc). Оближња острва обично припадају тундри (Кепенова класификација климе: ET).
| Клима Мурманска (климатски ИД:22113) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 7,0 (44,6) | 6,6 (43,9) | 9,0 (48,2) | 17,6 (63,7) | 29,4 (84,9) | 30,8 (87,4) | 32,9 (91,2) | 30,2 (86,4) | 24,2 (75,6) | 15,0 (59) | 9,6 (49,3) | 7,2 (45) | 32,9 (91,2) |
| Максимум, °C (°F) | −7 (19) | −6,7 (19,9) | −2,4 (27,7) | 2,6 (36,7) | 7,6 (45,7) | 13,6 (56,5) | 17,3 (63,1) | 14,9 (58,8) | 10,0 (50) | 3,6 (38,5) | −2,4 (27,7) | −5,3 (22,5) | 3,8 (38,8) |
| Просек, °C (°F) | −10,1 (13,8) | −9,7 (14,5) | −5,5 (22,1) | −0,7 (30,7) | 4,0 (39,2) | 9,2 (48,6) | 12,8 (55) | 11,1 (52) | 7,0 (44,6) | 1,5 (34,7) | −4,8 (23,4) | −8,2 (17,2) | 0,6 (33,1) |
| Минимум, °C (°F) | −13,2 (8,2) | −12,8 (9) | −8,6 (16,5) | −3,8 (25,2) | 1,1 (34) | 5,7 (42,3) | 9,2 (48,6) | 8,0 (46,4) | 4,5 (40,1) | −0,4 (31,3) | −7,1 (19,2) | −11,2 (11,8) | −2,4 (27,7) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −39,4 (−38,9) | −38,6 (−37,5) | −32,6 (−26,7) | −21,7 (−7,1) | −10,4 (13,3) | −2,5 (27,5) | 1,7 (35,1) | −2 (28) | −5,4 (22,3) | −21,2 (−6,2) | −30,5 (−22,9) | −35 (−31) | −39,4 (−38,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 30 (1,18) | 22 (0,87) | 23 (0,91) | 24 (0,94) | 36 (1,42) | 53 (2,09) | 70 (2,76) | 61 (2,4) | 52 (2,05) | 51 (2,01) | 38 (1,5) | 34 (1,34) | 494 (19,45) |
| Извор: Roshydromet[8] | |||||||||||||
| Клима Сосноветског острва (климатски ИД:22355) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 5,2 (41,4) | 4,4 (39,9) | 5,1 (41,2) | 11,2 (52,2) | 20,0 (68) | 22,0 (71,6) | 26,5 (79,7) | 26,7 (80,1) | 17,8 (64) | 15,5 (59,9) | 9,1 (48,4) | 7,4 (45,3) | 26,7 (80,1) |
| Просек, °C (°F) | −9,0 (15,8) | −9,4 (15,1) | −6,3 (20,7) | −3,2 (26,2) | 1,1 (34) | 5,4 (41,7) | 8,8 (47,8) | 9,1 (48,4) | 7,0 (44,6) | 2,7 (36,9) | −2,5 (27,5) | −5,9 (21,4) | −0,18 (31,67) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,1 (−27,6) | −33,2 (−27,8) | −35,3 (−31,5) | −24,1 (−11,4) | −14,9 (5,2) | −6 (21) | −1,5 (29,3) | −1,3 (29,7) | −6 (21) | −13,7 (7,3) | −22,5 (−8,5) | −31,1 (−24) | −35,3 (−31,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 19 (0,75) | 16 (0,63) | 20 (0,79) | 19 (0,75) | 33 (1,3) | 43 (1,69) | 45 (1,77) | 49 (1,93) | 42 (1,65) | 45 (1,77) | 27 (1,06) | 25 (0,98) | 383 (15,07) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
