Тундра

У скоријој геолошкој прошлости (ледена доба Квартара) велике ледене масе покривале су област Северне Америке и Европе. У периоду после последње глацијације лед се повукао ка северу или се задржао на планинама (глечери). На енглеском се тундре у Северној Америци називају barren grounds (у преводу „оскудна, неплодна земља”), али о јединствености са биомом у Европи и Азији сведочи и то да 75% живог света на свим набројаним континентима чине исте врсте.

Климатски фактор

У области Северног и Јужног поларног круга у време зимске краткодневице, Сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Идући даље ка половима, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветљеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усредсреде на кратак период осветљености. Осим таме, значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има геолошко наслеђе. Дубоки слојеви земљишта („пермафрост”) потпуно су залеђени. На Гренланду је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 m. У току лета „открављује” се тек танак слој, не већи од седам центиметара. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало падавина и то је увек снег. И због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје полигонално земљиште. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила камење.

Живи свет

У тундри се налазе биљке малих димензија. Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба, али се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита, а не фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од зељастог биља бројне су маховине и пречице, а познате су и врсте пурпурна каменика и шумски геранијум.

Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси, које у Северној Америци називају карибуи. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који су прилагођени животу у тундри тако што имају густо крзно и слој поткожне масти. Такође, уши, реп и њушка су јако скраћени како не би дошло до смрзавања. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима.

У тундри је веома мали број птица које су станарице, док птице селице долазе лети у милионима. Неке од њих су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара.

Однос према глобалном загревању

Озбиљна претња тундри је глобално загревање, које изазива топљење пермафроста. Отапање пермафроста у датом подручју на људским временским скалама (деценијама или вековима) могло би радикално да промени које врсте тамо могу да преживе.^[5]

Друга забринутост је да се око једне трећине светског угљеника везаног за тло налази у областима тајге и тундре. Када се пермафрост топи, ослобађа угљеник у облику угљен-диоксида и метана,^[6][7] од којих су оба гасови стаклене баште. Ефекат је примећен на Аљасци. Седамдесетих година прошлог века тундра је била понор угљеника, али данас је извор угљеника.^[8] Метан се производи када вегетација пропада у језерима и мочварама.^[9]

Количина гасова стаклене баште која ће се ослободити према пројектованим сценаријима за глобално загревање није поуздано квантификована научним студијама.^[9][7][10]

На локацијама где се накупила мртва вегетација и тресет, постоји ризик од шумског пожара, као што је 1.039 km² (401 sq mi) тундре која је изгорела 2007. на северној падини ланца Брукс на Аљасци.^[9] Такви догађаји могу бити и резултат глобалног загревања и допринети му.^[11]

Антарктичка тундра се јавља на Антарктику и на неколико антарктичких и субантарктичких острва, укључујући Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва и острва Кергуелен. Већи део Антарктика је превише хладан и сув да би подржао вегетацију, а већи део континента је прекривен леденим пољима. Међутим, неки делови континента, посебно Антарктичко полуострво, имају делове каменитог тла који подржавају биљни живот. Флора се тренутно састоји од око 300-400 врста лишајева, 100 маховина, 25 јетрењача и око 700 врста копнених и водених алги, које живе на површинама изложених стена и земљишта око обале континента. Две цветне биљне врсте на Антарктику, антарктичка трава (Deschampsia antarctica) и антарктичка бисерница (Colobanthus quitensis), налазе се у северним и западним деловима Антарктичког полуострва.^[12] За разлику од арктичке тундре, антарктичкој тундри недостаје велика фауна сисара, углавном због његове физичке изолације од других континената. Морски сисари и морске птице, укључујући фоке и пингвине, насељавају подручја близу обале, а неке мале сисаре, попут зечева и мачака, људи су унели на нека од субантарктичких острва. Екорегија тундре Субантарктичких острва Антиподес укључује острва Баунти, острва Окланд, острва Антиподи, групу острва Кембел и острво Меквери.^[13] Врсте ендемичне за ову екорегију укључују Corybas dienemus и Corybas sulcatus, једине субантарктичке орхидеје; краљевски пингвин; и антиподски албатрос.^[13]

Постоји извесна нејасноћа око тога да ли Магеланово мочварно подручје, на западној обали Патагоније, треба сматрати тундром или не.^[14] Фитогеограф Едмундо Писано назвао га је тундра (шп. tundra Magallánica) јер је сматрао да су ниске температуре кључне за ограничавање раста биљака.^[14]

Флора и фауна Антарктика и Антарктичких острва (јужно од 60° јужне географске ширине) заштићени су Уговором о Антарктику.^[15]

Алпијска тундра је област у којој нема дрвећа услед ниске температуре и недостатка влаге, на надморским висинама изнад 2000 m. У топлијим и влажнијим планинским областима налазе се Крумхолц форме дрвећа.

Тундра на Викимедијиној остави.

• WWF Tundra Ecoregions Архивирано 2010-02-23 на сајту Wayback Machine
• The Arctic biome at Classroom of the Future
• Arctic Feedbacks to Global Warming: Tundra Degradation in the Russian Arctic
• British Antarctica Survey
• Antarctica: West of the Transantarctic Mountains
• World Map of Tundra