Меритократија
Меритократија је вођство, теоретски засновано на заслугама, таленту, вештини, интелигенцији и другим релевантним вештинама, пре него на наслеђу (аристократија), богатству (плутократија) или вољи већине (демократија).[1] Појам је настао од латинске речи мерео што значи зарадити и старогрчке речи кратос снага, моћ. Меритократија наглашава једнакост шанси за све узимајући у обзир да се положај у хијерархији стиче као резултат постигнућа мереног универзалним и објективним критеријумима.[2] Сам концепт овог појма вуче корене од кинеске династије Хан 200. пре нове ере, познат као Мандарински систем, који је наглашавао да владини званичници треба да буду високо образовани. У XVIII веку се овај концепт из Кине проширио кроз Британску Индију, где је постао доминантан фактор у британској владавини, а затим и у континенталну Европу. Меритократија је стигла и у Америку и промовисана је после убиства председника Џејмса Гарфилда 1881. године, када је уведена пракса да се посао у влади добија на основу испитивања способности, а не на основу политичких веза или по политичкој блискости.[3]
Напредак у таквом систему заснива се на учинку, који се мери испитивањем или приказаним достигнућем. Мада је концепт меритократије постојао вековима, сам термин је 1958. сковао социолог Мајкл Данлоп Јанг у својој дистопијској политичкој и сатиричној књизи Успон меритократије.[4]
Дефиниције
Ране дефиниције
Меритократију је најпознатије разматрао Платон у својој књизи Република и она је постала један од темеља политике у западном свету. „Најчешћа дефиниција меритократије концептуализује заслуге у смислу проверене компетенције и способности, и највероватније, мерено у виду IQ или стандардизованим тестовима постигнућа.“[5] У владиним и другим административним системима, „меритократија“ се односи на систем под којим се напредак унутар система базира на „заслугама”, као што су учинак, интелигенција, акредитиви и образовање. Они се често утврђују путем евалуација или испитивања.[6]
У општијем смислу, меритократија се може односити на било који облик вредновања заснованог на постигнућу. Попут „утилитарног“ и „прагматичног“, реч „меритократски“ је такође развила ширу конотацију, а понекад се користи за означавање било које владе коју води „владајућа или утицајна класа образованих или способних људи“.[7]
Ово је у супротности са оригиналном, осуђујућом употребом термина из 1958. од стране Мајкла Данлопа Јанга у његовом делу „Успон меритократије”, који је сатирисао тродеони систем образовања заснован на заслугама који се практиковао у Уједињеном Краљевству у то време. Он је тврдио да је у тродеоном систему „заслуга изједначена са интелигенцијом плус настојање, њени поседници се идентификују у раном узрасту и бирају за одговарајуће интензивно образовање, а постоји и опсесија квантификовањем, бодовањем на тестовима и квалификацијама.”[8]
Меритократија у свом ширем смислу може бити било који општи чин просуђивања на основу различитих доказаних заслуга; таква дела се често описују у социологији и психологији.
У реторици, демонстрација нечије заслуге у погледу савладавања одређеног предмета је суштински задатак који је најдиректније повезан са аристотеловским термином Етос. Еквивалентна аристотеловска концепција меритократије је заснована на аристократским или олигархијским структурама, а не у контексту модерне државе.[9][10]
Скорије дефиниције
У Сједињеним Државама, атентат на председника Џејмса А. Гарфилда 1881. подстакао је замену америчког система плена меритократијом. Године 1883, донесен је Пендлетонов закон о реформи државне службе, који предвиђа да се државни послови требају додељивати на основу заслуга кроз такмичарске испите, а не на основу веза са политичарима или политичким опредељењима.[11]
Најчешћи облик меритократског скрининга који се данас налази је факултетска диплома. Високо образовање је несавршен меритократски систем скрининга из различитих разлога, као што су недостатак јединствених стандарда широм света,[12][13] недостатак обима (нису укључена сва занимања и процеси) и недостатак приступа (неки талентовани људи никада немају могућност учешћа због трошкова, посебно у земљама у развоју).[14] Без обзира на то, академске дипломе служе у одређеној мери меритократској сврси скрининга у недостатку префињеније методологије. Образовање само по себи, међутим, не представља комплетан систем, јер меритократија мора аутоматски пружити моћ и ауторитет, што диплома сама по себи не постиже.
Реј Далио користи термин „идејна меритократија” за систем који промовише добре идеје, а не само зачетника.[15]
Референце
Литература
Спољашње везе
- Економист о меритократији у САД
- Часопис Куш
- Quinion, Michael (2001-07-21). „World Wide Words: Meritocracy”. World Wide Words. Приступљено 2016-02-17.
- Bent, Nick. „Time for a more inclusive and progressive definition of meritocracy”. Progress Online. Архивирано из оригинала 5. 6. 2008. г. Приступљено 2016-02-17.
- Markovits, Daniel (2019-08-19). „How Life Became an Endless, Terrible Competition”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-26.
