Музеј модерне уметности у Њујорку

Хекшер и друге зграде (1929–1939)

Идеју за Музеј модерне уметности развили су 1929. првенствено Аби Олдрич Рокфелер (супруга Џона Д. Рокфелера, млађег) и две њене пријатељице, Лили П. Блис и Мери Квин Саливан.^[7] Постале су познате под различитим именима „даме“ или „непопустљиве даме“.^[8][9] Оне су изнајмиле скромне просторије за нови музеј у згради Хекшер на 730 Пета авенија на Менхетну,^[8] и за јавност је отворен 7. новембра 1929. године, девет дана након пада Вол Стрита.^[10] Аби Рокфелер је позвала А. Конгер Гудјира, бившег председника управног одбора Олбрајт уметничке галерије у Буфалу, Њујорк, да постане председник новог музеја. Аби је постала ризничар. У то време, то је био први амерички музеј посвећен искључиво савременој уметности, и први те врсте на Менхетну који је излагао европски модернизам.^[11] Један од првих Рокфлерових регрута за музејско особље био је познати јапанско-амерички фотограф Соичи Сунами (у то време најпознатији по својим портретима пионирке модерног плеса Марте Грејам), који је музеј служио као званични фотограф документариста од 1930. до 1968.^[12][13]

Гудјир је позвао Паула Џ. Закса и Франка Крауниншилда да му се придруже као оснивачки повереници. Закс, помоћни директор и кустос графика и цртежа у Фоговом музеју Универзитета Харвард, у то време се називао „колекционаром кустоса”. Гудјир га је замолио да препоручи директора, и Закс је предложио Алфреда Х. Бара, млађег, перспективног младог штићеника. Под Баровим вођством, музејски фонд се брзо проширио са иницијалног поклона од осам отисака и једног цртежа. Његова прва успешна посуђена изложба била је у новембру 1929. године, на којој су биле изложене слике Ван Гога, Гогена, Сезана и Сера.^[14]

Први пут смештен у шест соба галерија и канцеларија на дванаестом спрату зграде Хекшер на Менхетну,^[15] на углу Пете авеније и 57. улице, музеј се у наредних десет година преселио на још три привремене локације. Супруг Аби Рокфелер, Џон Д. Рокфелер млађи, био је одлучно против музеја (као и саме савремене уметности) и одбио је да ослободи средства за подухват, која су морала да се прибаве из других извора, што је резултирало честим сменама локације. Ипак, на крају је донирао земљиште за садашње место музеја, плус друге поклоне с временом, те је тако постао заправо један од његових највећих добротвора.^[16]

За то време музеј је покренуо још многе изложбе реномираних уметника, попут изложбе усамљеног Винсента ван Гога 4. новембра 1935. Он садржи чак шездесет шест уља и педесет цртежа из Холандије, као и дирљиве одломке из уметникових писама. То је био велики јавни успех због Баровог распореда изложбе, и постао је „прекурзор статуса који ван Гог до данас има у савременој имагинацији“.^[17]

• 
  Пол Сезан, Купач из 1885–1887.
• 
  Винсент ван Гог, Звездана ноћ из 1889.
• 
  Пол Гоген, Семе Ареоја (Te aa no areois) из 1892.
• 
  Анри Русо, Сан из 1910.
• 
  Умберто Бочиони, Јединствене форме кретања у простору из 1913.
• 
  Казимир Малевич, Супрематистичка композиција: Бело на белом из 1918.
• 
  Енди Ворхол, Конзерве Кембел супе из 1950.
• 
  Столице у Музеју модерне умености
• 
  Алан Мек Колум, пројекат Облици

• Службена интернет презентација музеја
• MoMA Exhibition History List (1929–Present)
• MoMA Audio
• MoMA's YouTube Channel
• MoMA's free online courses on Coursera
• MoMA Learning
• MoMA Magazine
• Jeffers, Wendy (новембар 2004). „Abby Aldrich Rockefeller Patron of the modern”. Magazine Antiques. 166 (55): 118. 14873617. Архивирано из оригинала 2016-02-06. г. Приступљено 28. 1. 2016 — преко EBSCOhost. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• " MoMA to Close, Then Open Doors to a More Expansive View of Art" New York Times, 2019