Оптички дискови

Различите врсте оптичких дискова дуго су се користиле за складиштење података, пре свега музике и филмова. Поред овога, с појавом уређаја који су омогућили нарезивање произвољне врсте података на оптичке дискове, овакви дискови неко време користили су се и за пренос података између разунара и прављење резервних копија података (енгл. backup). Иако је појавом флеш-дискова и широкопојасног интернета оптичка технологија донекле инстиснута, она се и даље у некој мери користи.

У рачунарству и технологијама снимања оптичких дискова, оптички диск (ОД) је раван, обично кружни диск који кодира бинарне податке (битове) у облику удубљења и набора на посебан материјал, често алуминијум,^[1] на једној од својих равних површина. Његова главна употреба је физичка ванмрежна дистрибуција података и дугорочно архивирање. Промене од јаме до узвишења или супротно одговарају бинарној вредности од 1; док никаква промена, без обзира да ли се налази на равни или у јами, одговара бинарној вредности од 0.

Принцип рада

Код оптичких дискова фокусирани ласер наноси запис прогоревањем емулзије пластичног диска. Приликом читања, ласером се утврђује постојање неравнина насталих прогоревањем.

Врсте оптичких дискова

Аudio CD (енгл. compact disc digital audio, CDDA) стандард је некопримованог дигиталног записа музике који је могуће пуштати и на обичним музичким уређајима. На један аудио CD може да стане до 80 минута стандардно снимљеног звука.

CD-ROM (енгл. compact disc read-only memory) садржи податке који се могу само читати. Капацитет ових дискова је око 700 MB (може да буде и до 900 MB). С временом су постали доступни уређаји који су омогућавали креирање (каже се и нарезивање или пржење (енг. burning) ових дискова и у оквиру стандардниих рачунара. Брзина нарезивања је мања него брзина читања.

CD-RW (енгл. compact disc-rewritable)је диск сличних карактеристика као CD-ROM, али који могућава и читање и (вишеструко) брисање и писање.

DVD (енгл. digital versatile disc) је диск веће густине ѕаписа него CD који омогућава складиштење веће количине података (обично око 4.7 GB). Као што се CD користи за запис музике и може да се пуђта и ван рачунара, тако се DVD користи за видео-запис и може се пуштати на уређајима (енгл. DVD Player) прикљученим на телевизор. Слично као и код CD технологије, DVD се може класификовати на DVD-Video, DVD-ROM, DVD-R, DVD-RW.

BD (енгл. blu-ray disc) је диск још веће густине записа, који омогућава запис знатно веће количине података (обично око 25 GB). И овај диск је пре свега намењен за запис филмова, и то у високој резолуцији.

Преглед оптичких типова

Име	Капацитет	Експериментално^{[Note 1]}	Година^{[Note 2]}
Ласерски диск (LD)	0,3 GB		1971–2001
WORM	0,2–6,0 GB		1979–1984
Компакт-диск (CD)	0,7–0,9 GB		1982–садашњост
ETOM	6,0–12,0 GB		1987–1996
MiniDisc (MD)	0,14–1,0 GB		1989–садашњост
Магнето оптички диск (MOD)	0,1–16,7 GB		1990–садашњост
Дигитални вишенаменски диск (DVD)	4,7–17 GB		1995–садашњост
LIMDOW (Laser Intensity Modulation Direct OverWrite)	2,6 GB	10 GB	1996–садашњост
GD-ROM	1,2 GB		1997–садашњост
Флуоресцентни вишеслојни диск		50–140 GB	1998-2003
Versatile Multilayer Disc (VMD)	5–20 GB	100 GB	1999-2010
Хајпер CD-ROM	1 PB	100 EB	1999?-?
DataPlay	500 MB		1999-2006
Ултра густи оптички диск (UDO)	30–60 GB		2000–садашњост
FVD (FVD)	5,4–15 GB		2001–садашњост
Унапређени свестрани диск (EVD)	DVD		2002-2004
HD DVD	15–51 GB	1 TB	2002-2008
Блу-реј диск (BD)	25 GB 50 GB 100GB (BDXL) 128 GB (BDXL)	1 TB	2002–садашњост 2010-present (BDXL)
Професионални диск за податке (PDD)	23 GB		2003-2006
Професионални диск	23–128 GB		2003–садашњост
Дигитални мутислојни диск		22-32 GB	2004–2007
Мултиплексирано оптичко складиште података (MODS-диск)		250 GB–1 TB	2004–садашњост
Универзални медијски диск (UMD)	0,9–1,8 GB		2004–2014
Холографски свестрани диск (HVD)		6,0 TB	2004–2012
Диск обложен протеинима (PCD)		50 TB	2005–2006
M-DISC	4,7 GB (DVD формат) 25 GB (Блу-реј формат) 50 GB (Блу-реј формат) 100 GB (BDXL форма) ^[2]		2009–садашњост
Архивски диск	0,3-1 TB		2014–садашњост
Ултра ХД блу-реј	50 GB 66 GB 100 GB		2015–садашњост

Напомене

Табела

Врста диска^[3]	Основна брзина	Највећа брзина (умножак)
CD-ROM	око 150 kB/s	72x = око 10 MB/s
DVD	око 1.4 MB/s	24x = око 30 MB/s
BD	око 4 MB/s	14x = око 60 MB/s

Спецификације

Основа (1×) и (тренутно) максимална брзина по генерацији
Генерација	Основа	Макс
Генерација	(Mbit/s)	(Mbit/s)	×
1st (CD)	1.17	65.6	56×
2nd (DVD)	10.57	253.6	24×
3rd (BD)	36	504	14×^[4]
4th (AD)	?	?	14×

Капацитет и номенклатура^[5]^[6]
Ознака		Стране	Слојеви (укупно)	Дијаметер	Капацитет
Ознака		Стране	Слојеви (укупно)	(cm)	(GB)
BD	SS SL	1	1	8	7.8
BD	SS DL	1	2	8	15.6
BD	SS SL	1	1	12	25
BD	SS DL	1	2	12	50
BD	SS TL	1	3	12	100
BD	SS QL	1	4	12	128
CD–ROM 74 min	SS SL	1	1	12	0.682
CD–ROM 80 min	SS SL	1	1	12	0.737
CD–ROM	SS SL	1	1	8	0.194
DDCD–ROM	SS SL	1	1	12	1.364
DDCD–ROM	SS SL	1	1	8	0.387
DVD–1	SS SL	1	1	8	1.46
DVD–2	SS DL	1	2	8	2.66
DVD–3	DS SL	2	2	8	2.92
DVD–4	DS DL	2	4	8	5.32
DVD–5	SS SL	1	1	12	4.70
DVD–9	SS DL	1	2	12	8.54
DVD–10	DS SL	2	2	12	9.40
DVD–14	DS DL/SL	2	3	12	13.24
DVD–18	DS DL	2	4	12	17.08
DVD–R 1.0	SS SL	1	1	12	3.95
DVD–R (2.0), +R, –RW, +RW	SS SL	1	1	12	4.7
DVD-R, +R, –RW, +RW	DS SL	2	2	12	9.40
DVD–RAM	SS SL	1	1	8	1.46
DVD–RAM	DS SL	2	2	8	2.65
DVD–RAM 1.0	SS SL	1	1	12	2.58
DVD–RAM 2.0	SS SL	1	1	12	4.70
DVD–RAM 1.0	DS SL	2	2	12	5.16
DVD–RAM 2.0	DS SL	2	2	12	9.40

Референце

Литература

Спољашње везе

„Thomson-CSF's transmissive videodisc”.
„Know Your Digital Storage Media: a guide to the most common types of digital storage media found in archives”. USA: University of Texas at San Antonio.

[1]

[Note 1]

[Note 2]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Search