Паво Нурми

Паво Нурми (Турку, 13. јун 1897 — Хелсинки, 2. октобар 1973)^[2] је фински атлетичар који је остао познат у историји спорта као „летећи Финац” и највећи дугопругаш свих времена.

Паво Нурми
Паво Нурми 1920. у Антверпену
Лични подаци
Пуно име	Paavo Johannes Nurmi[1]
Надимак	„Летећи Финац“
Датум рођења	(1897-06-13)13. јун 1897.
Место рођења	Турку, Руска Империја
Датум смрти	2. октобар 1973.(1973-10-02) (76 год.)
Место смрти	Хелсинки, Финска
Држављанство	Финска
Спортске информације
Спорт	трка на 10.000 m, маратон
Награде и медаље Освојене медаље Олимпијске игре 1920 Антверпен 10,000 m 1920 Антверпен Индивидуални крос 1920 Антверпен Тимски крос 1924 Париз 1500 m 1924 Париз 5000 m 1924 Париз Индивидуални крос 1924 Париз Тимски крос 1924 Париз 3000 m тим 1928 Амстердам 10,000 m 1920 Антверпен 5000 m 1928 Амстердам 5000 m 1928 Амстердам 3000 m

Од 1922. до 1931. Паво Нурми побољшао је све свјетске рекорде на стазама од 1.500 до 20.000 m; укупно је 25 пута рушио свјетске рекорде. Πрви је спортиста коме је за живота подигнут споменик. Био је специфична личност, ћутљив, повучен, ничим се није превише истицао осим својом величином на атлетској стази. Тренирао је трчећи сам, а звали су га „човјек са штоперицом”, јер је — и на тренинзима и на трци — његов главни противник најчешће било вријеме.^[3]

Рођен у Турку, у Финској, Нурми је током двадесетих година 20. вијека — заједно са својим сународницима Ханесом Колемаиненом и Вилеом Ритолом — творио непобједиву групу која је доминирала средњим и дугопругашким атлетским такмичењима у склопу Олимпијских игара 1920, 1924. и 1928. године, побјеђујући и декласирајући невјероватном супериорношћу читаву тадашњу међународну конкуренцију.

На Олимпијским играма 1920. у Антверпену, 1924. у Паризу и 1928. у Амстердаму Паво Нурми је освојио укупно девет златних и три сребрне олимпијске медаље. Подвиг који је обиљежио његову каријеру и ушао у олимпијску легенду постигнут је на Играма у Паризу, кад је освојио пет златних медаља, а круна тих Игара су његове антологијске побједе, 10. јула 1924. године, на 1500 и 5000 m, које је остварио (извори се ту разликују) у размаку од, негдје стоји 30-ак, негдје 50, али никако више од 90 минута. Намјеравао се такмичити и на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1932. године, и то у маратону, али је одлуком надлежних инстанци МОК-а, у складу с оновременим крутим аматерским начелима, био доживотно дисквалификован, јер је установљено да је 1925. године, за 55 наступа у дворанама широм Америке, наплатио више од 250.000 долара, за оно вријеме баснослован новац. Уочи Олимпијских игара у Хелсинкију 1952. Међународни олимпијски комитет рехабилитовао је Нурмија, а Финци су му додијелили част да запали олимпијски пламен.

Кад је умро 1973. године, у Хелсинкију је овом, можда најпознатијем Финцу у историји, приређен погреб са свим државним почастима. Његов споменик се налази пред Олимпијским стадионом у Хелсинкију.