Персијанци
Персијанци (Персијци; перс. فارسیزبانان) су ирански народ који говори модерни персијски језик или сродне иранске дијалекте и језике. Њихово порекло потиче од старих иранских народа, дела индо-иранске групе народа.
Укупна популација | |
---|---|
70 милиона | |
Региони са значајном популацијом | |
Иран | 49.312.834 (61% - 65% од укупног броја Персијанаца)[1][2] |
Оман | 8.592.168 (састоји се само од Таџика)[3] |
Кувајт | 6.360.694(само Таџици)[4] |
Узбекистан | 1.406.430-3.000.000(само Таџици)[5][6] |
Турска | 618.000[7] |
Ирак | 405.000 [8] |
САД | 331.000 [9][10][11] |
Израел | 250.000[12] |
Уједињени Арапски Емирати | 238.250 [13] |
Немачка | 200.000 [14][15] |
Канада | 173.760 [16][17] |
Бахреин | 172.000 [18] |
Русија | 170.000[9][19] |
Катар | 160.000 [20] |
Језици | |
Персијски језик | |
Религија | |
Највише има шиита (муслимани), али има и хришћана, јудаиста, бахаиста и Зороастризам | |
Сродне етничке групе | |
Ирански народи (таџици, бахтијари, лури, тати) |
Термин Персијанац означава особу која је из Персиса, регије која се налазила северно од Персијског залива и данас се налази на простору иранске покрајине Фарс. То је била регија из које је Кир Велики, оснивач Ахемединског краљевства, ујединио сва остала иранска краљевства (као Међанско краљевство) и проширио ирански културолошки и друштвени утицај укључивањем Вавилонског царства и Лидије у њен састав. Иако није прво иранско царство, прво је које су признали грчки и ирански историчири због свог великог културног, војног и друштвеног утицаја, који су имали Атина, Египат и Либија.
Персијанци су углавном били пан-национална група која је представљала регионалне народе који су се називали Персијанцима и такође користили назив Иранци (у етнично-културолошком смислу). Неки научници, идентификују становништво које говори персијски као посебну етничку заједницу, изузимајући Иранце који говоре друге дијалекте персијског језика. Међутим, овај приступ може да завара, јер су се кроз историју све етничке групе у Ирану колективно изјашњавале као Иранци.