Пловуше

Пловуше или гушчарице[1] (лат. Anseriformes) су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.

Пловуше
гуске
Научна класификација e
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Класа:Aves
Надред:Galloanserae
Ред:Anseriformes
Wagler, 1831
Породице

Опис

Тело је обрасло густим непромочивим перјем које стално премазују масним секретом добро развијене тртичне жлезде, перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: полни диморфизам). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тело с релативно малом главом, која је често смештена на дугачком врату. Осим код Anhimidae, кљун пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање биљног материјала. Мужјаци имају спољашњи копулациони орган. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 прста, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У време митарења већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу да лете. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој масноће, који имају испод коже. Носе јаја уједначених боја из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнезда (нидифугни младунци).

Станиште и исхрана

Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз ушћа и на обалама река или мора. Неке врсте проводе већи део живота на отвореном мору, а на копно долазе само у време парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и Anhimidae хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у мишићавом желуцу служе као гастролит за уситњавање хране.

Лет

Већина пловуша су изврсни летачи; Anser indicus је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као селице прелећу велике раздаљине између подручја где се гнезде и подручја где презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.

Класификација

Систематика реда пловуша није усаглашена и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група гусака, патака, лабудова, њорки и ронаца, које се третирају или као засебне породице, или као потпородице једне породице (у том случају породице патака, Anatidae).

Вероватне родбинске везе између породица, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:

Патке (Anatinae)

Праве гуске (Anserini)

Лабудови (Cygnini)

Патке ронилице (Aythyinae)

Ронци (Mergidae)

Вриштавци (Anhimidae)

Свраколике гуске (Anseranatidae)

Dromornithidae †

Presbyornithidae †

Врсте

На списку су наведене неке најпознатије врсте из породице Пловки (Anatidae):

Врста, стручни називВрста, српски назив
 Anas acutaШиљкан
 Anas clypeataПловка кашикара
 Anas creccaКрџа, Кржљура
 Anas penelopeЗвиждара
 Anas platyrhynchosГлувара
 Anas querquedulaГроготовац, Пупчаница
 Anas streperaЧегртуша
 Anser albifronsЛисаста гуска
 Anser anserДивља гуска
 Anser brachyrhynchusКраткокљуна гуска
 Anser caerulescensСнежна гуска
 Anser erythropusМала лисаста гуска
 Anser fabalisГуска глоговњача
 Aythya ferinaРиђоглава патка
 Aythya fuligulaЋубаста патка
 Aythya marilaМорска црнка
 Aythya nyrocaПатка њорка, Патка црнка
 Branta berniclaГриваста гуска
 Branta canadensisКанадска гуска
 Branta leucopsisБелолика гуска
 Branta ruficollisГуска црвеновољка
 Bucephala clangulaПатка дупљашица
 Bucephala islandicaИсландска патка дупљашица
 Chen caerulescensСнежна гуска
 Clangula hyemalisЛедењарка
 Cygnus atratusЦрни лабуд
 Cygnus columbianusМали лабуд, Жутокљуни лабуд
 Cygnus cygnusВелики лабуд, Жутокљуни лабуд
 Cygnus olorЦрвенокљуни лабуд, Лабуд грбац
 Histrionicus histrionicusАрлекинка
 Marmaronetta angustirostrisМраморка
 Melanitta fuscaБаршунасти турпан
 Melanitta nigraЦрни турпан
 Mergus albellusМали ронац
 Mergus merganserВелики ронац
 Mergus serratorСредњи ронац
 Netta rufinaПревез
 Oxyura leucocephalaБелоглава патка, Бјелоглава пловка
 Polysticta stelleriШтелерова гавка
 Somateria mollissimaПловка ледењарка, Гавка
 Somateria spectabilisКраљевска гавка
 Tadorna ferrugineaЗлатокрила утва, Пловка превез
 Tadorna tadornaШарена утва

Галерија

Извори

Литература

  • Шорић В. 1997. Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет: Крагујевац.