Пол Њуман

Рођен је у Шејкер Хајтсу (предграђе Кливленда), као син Терезе (рођене Фецер или Фецко; слч. Terézia Fecková)^[1][2] и Артура Самјуела Њумана који је водио продавницу спортске опреме.^[3][4] Његов отац је био јеврејске а мајка католичке вероисповести. Мајка му је била Словакиња, рођена у Птичју (бивши Peticse) у тадашњој Аустроугарској (садашња Словачка).^[5][6][2] Њуман се изјашњавао као јевреј, наводећи да је то „већи изазов”.^[7] Његова мајка Тереза је радила у продавници свог мужа Артура док је одгајала Пола и његовог брата Артура млађег (који је касније постао продуцент).^[8]

Њуман је показао рани интерес за глуму, у чему га је његова мајка охрабривала. Са седам година је имао свој глумачки деби у школској продукцији која се звала Робин Худ. Матурирао је на Средњој школи Шејкер Хајтс 1943. године, а касније је похађао Универзитет Охајо у Атенсу (Охајо) где се придружио братству Фи капа тау.^[8]

На Бродвеју је дебитовао у комаду Вилијама Инџа Пикник заједно са глумицом Ким Стенли. Потом је наступао у драмама Сати очаја и Слатка птица младости са глумицом Џералдином Пејџ. Године 1962. заиграо је и у филмској верзији Слатке птице младости поново са Џералдином Пејџ.

Његов први филм је био Сребрни путир (1954), да би касније уследиле критичарски хваљене улоге у филмовима: Неко тамо горе ме воли (1956), као боксер Роки Гразијано; Мачка на усијаном лименом крову (1958), где је играо са Елизабет Тејлор; и Млади из Филаделфије (1959), са Барбаром Раш и Робертом Воном.

Њуман се појавио на аудицији заједно са Џејмсом Дином за филм Источно од раја (1955). Дин је добио улогу Кала Траска док је улога Арона Траска, првобитно намењена Њуману, додељена Ричарду Давалосу. Исте године играо је заједно са Евом Мари Сејнт и Френком Синатром у представи Торнтона Вајлдера Наш град. Представа је приказана уживо и у боји преко телевизије.

Њуман је био један од неколико глумаца који је успешно наставио каријеру из 50-их у 60-им и 70-им. Његова бунтовничка личност била је прихваћена и у следећим генерацијама. Његови познатији филмови 60-их и 70-их су: Егзодус (1960), Хазардер (1961), Хад (1963), Покретна мета (1966), Хомбре (1967), Хладноруки кажњеник (1967), Паклени торањ (1974), Сурова игра (1977) и Пресуда (1982). Сарађивао је са глумцем Робертом Редфордом и режисером Џорџом Ројом Хилом у филмовима Буч Касиди и Санденс Кид (1969) и Жаока (1973). Највише је сарађивао са супругом, глумицом Џоаном Вудвард и то у филмовима Дуго топло лето (1958), Окупите се око заставе, момци! (1958), С терасе (1960), Париски блуз (1961), A New Kind of Love (1963), Winning (1969), WUSA (1970), The Drowning Pool (1975), Хари и син (1984) и Господин и госпођа Бриџ. Такође, заједно су играли и у мини-серији Empire Falls, али нису имали заједничких сцена.

Двадесетпет година након филма „Хазардер” (1961), у коме је играо Едија Фелсона, репризирао је исту улогу у филму Мартина Скорсезеа Боја новца. За улогу у овом филму је награђен Оскаром за најбољег главног глумца.

Године 2003. је поновио улогу у представи Our Town па је номинован за награде Тони и Еми. Његова последња филмска улога на екрану је била улога шефа мафије Џона Рунија у филму Пут без повратка где је играо заједно са Томом Хенксом. Након тога је позајмио глас у анимираном филму Cars а био је и наратор у филму Дејл, који говори у легендарном NASCAR возачу Дејлу Ернхарту.

Њуман се повукао из глумачког посла 25. маја 2007. године са образложењем да не може да настави да глуми на нивоу на којем би он хтео.

Њуман се женио два пута. Његов први брак је био са Џеки Вити са којом је био у браку од 1949. до 1958. године. Са Вити је имао сина Скота и две кћерке Сузану Кендал и Стефани. Његов син, Скот Њуман, који се појавио у филмовима Breakheart Pass, Паклени торањ и Fraternity Row, преминуо је од предозирања дрогом. Након тога, Пол Њуман је у сећање на свог сина основао Центар Скота Њумана за зависнике од дроге. Сузана прави документарне филмове, а и глумица је, како у позоришту тако и на филму. Била је копродуцент у Њумановам филму The Shadow Box, за кога је номинована за награду Еми.

Његов други брак је био са глумицом Џоаном Вудвард с којим се венчао 29. јануара 1958. године. Са њом има три кћерке Еленор „Нел” Терезу (1959), Мелису „Лизи” Стјуарт (1961) и Клер „Клеу” Оливију (1965). Његова кћерка Еленор (у филму потписана као Нел Потс) је играла једну од главних улога поред своје мајке у филму кога је Њуман режирао, филм се звао Утицај гама-зрака на сабласне невене.

Живео је далеко од холивудског окружења у Вестпорту (Конектикат), где је био посвећен својој супрузи и породици. Када су га питали како успева да буде веран супрузи, одговорио је: „Зашто ићи напоље по хамбургер, када можеш имати одрезак код куће.”

• Morella, Joe; Epstein, Edward Z. (1988). Paul and Joanne: A Biography of Paul Newman and Joanne Woodward. Delacorte Press. ISBN 978-0-440-50004-9. 
• Lax, Eric (1996). Paul Newman: A Biography. Atlanta, Georgia: Turner Publishing. ISBN 978-1-57036-286-6. 

Пол Њуман на Викимедијиној остави.

• Пол Њуман на сајту IMDb (језик: енглески)