Радио-аматеризам

Аматерски радио, такође познат као хам радио, је употреба радио-фреквенцијског спектра у сврхе некомерцијалне размене порука, бежичног експериментисања, самообуке, приватне рекреације, радиоспорта, такмичења и комуникација у хитним случајевима.^[1] Аматерски радио је популаран хоби у свету. У свету је 2004. било око 3 милиона регистрованих радио-аматера. У Немачкој 70.000, 5.000 у Норвешкој, 57.000 у Канади, и 700.000 у Сједињаним Америчким Државама. Носилац радиоаматерске дозволе је студирао и положио потребне тестове у својој земљи, и добио је свој позивни знак од државних органа (у неким земљама је позивни знак везан за оператора-особу, док је у другим везан за радио-станицу). Позивни знак је посебан за сваког радио-аматера и власници га често истичу са поносом. Носилац позивног знака користи га у етеру да би легално идентификовао сву своју комуникацију.^[2]

Радио-аматерску службу (аматерску службу и аматерско-сателитску службу) успоставља Међународна унија за телекомуникације (ITU) путем Правилника о радију. Националне управе регулишу техничке и оперативне карактеристике преноса и издају дозволе за појединачне станице са јединственим идентификационим позивним знаком, који се мора користити у свим преносима. Аматерски оператери морају имати лиценцу за радио аматере која се добија полагањем владиног теста који показује адекватно техничко знање о радију и правно познавање радио прописа владе домаћина.

Радио аматери су ограничени на мали скуп фреквенцијских опсега, радио-аматерске опсеге, који су распоређени у целом радио спектру, али унутар ових опсега је дозвољено да емитују на било којој фреквенцији користећи различите начине комуникације гласа, текста, слике и података. Ово омогућава комуникацију широм града, региона, земље, континента, света или чак у свемир. У многим земљама, радио-аматерски оператери такође могу слати, примати или преносити радио комуникације између рачунара или примопредајника повезаних на безбедне виртуелне приватне мреже на Интернету.

Радио-аматерство званично представља и координира Међународна радио-аматерска унија (IARU), која је организована у три региона и има као своје чланове национална радио-аматерска друштва која постоје у већини земаља. Према процени коју је 2011. направила Америчка лига за радио релеј, два милиона људи широм света редовно је укључено у активности са аматерским радиом.^[3] Око 830.000 аматерских радио станица налази се у IARU Региону 2 (Америка), а IARU у ИАРУ Региону 3 (Јужна и Источна Азија и Тихи океан) са око 750.000 станица. Знатно мањи број, око 400.000, налази се у IARU Региону 1 (Европа, Блиски исток, CIS, Африка).

Историја

Радио-аматерска станица у Велсу. Више примопредајника се користи за различите опсеге и модове. Рачунари се користе за контролу, модове података,SDR, RTTY и логовање.

Порекло аматерског радија може се пратити до касног 19. века, али радио-аматерство какво се данас практикује почело је почетком 20. века. Прва годишња званична бежична плава књига бежичног удружења Америке, произведена 1909. године, садржи листу аматерских радио станица.^[4] Овај радио именик наводи бежичне телеграфске станице у Канади и Сједињеним Државама, укључујући 89 аматерских радио станица. Као и са радиом уопште, аматерски радио је био повезан са разним аматерима експериментаторима и хобистима. Ентузијасти радио-аматеризма значајно су допринели науци, инжењерству, индустрији и друштвеним услугама. Истраживање аматерских оператера основало је нове индустрије,^[5] изградило економије,^[6] оснажило нације^[7] и спасило животе у ванредним ситуацијама.^[8]^[9] Хам радио се такође може користити у учионици за подучавање енглеског језика, способности мапирања, географије, математике, науке и компјутерских вештина.^[10]

Позивни знак

Позивни знак се састоји од префикса и суфикса. Префикс означава земљу (напомена: радио-аматерско схватање земље није исто као и политичко схватање, тако на пример Свалбард јесте радио-аматерска земља, иако то острво припада држави Норвешкој)

Префикси за Србију су: YT и YU.^[11]

До почетка 90-их година републикама у СФРЈ су припадали следећи бројеви: 2=Хрватској, 3=Словенији, 4=Босни и Херцеговини, 5=Македонији, а до 2007. године Црна Гора је користила број 6 у префиксу.Данас Хрватска користи префикс 9А, Словенија S5, Република Српска и БиХ користе префикс Е7, Македонија Z3, а Црна Гора 4О.

Суфикс се састоји од једног, два или три слова.

У Србији, позивни знаци из серија YU1AAA-YU1MZZ, YU7AAA-YU7MZZ, YU8AAA-YU8MZZ су резервисани за радио-аматерске клубове, на пример: YU1BEF је позивни знак Радио-клуба „Авала“ .

Радио-аматерски кодекс

Светски радио-аматерски кодекс гласи:

Радио-аматер је пажљив и пун обзира. Неће се несавесно понашати тако да за време одржавања везе ускраћује другима задовољство и омета их.
Радио-аматер је одан и привржен покрету. Помаже својим друговима у клубу, осталим радио-аматерима, свом савезу радио-аматера у који је учлањен и који представља и заступа његове интересе.
Радио-аматер прати развој науке и технике. Своје уређаје допуњује и дограђује, стално их усавршава пратећи најновија техничка достигнућа. Своја сазнања о коришћењу станице тј. раду на опсегу, стално усавршава.
Радио-аматер је увек пријатељ другима. Он саветује почетнике и пријатељски им помаже, спреман је да сарађује са свима.
Радио-аматер је одмерен и уравнотежен. Радио-аматеризам је добровољна, слободно изабрана активност. Прави Радио-аматер неће никада допустити да да му радио-аматерска активност смета у некој од његових обавеза, да угрози његову породицу, посао, да утиче на успех у школи или његов положај у друштву.
Радио-аматер је родољуб. Своје знање, искуство и своје уређаје увек је спреман да стави у службу свога друштва и отаџбине.

Радио-аматерски покрет у Србији

Радио-аматерски покрет је у доба СФРЈ доживљавао своје златне дане. Разлог томе је у великој мери била концепција одбране и супротстављања потенцијалном агресору, која је укључивала мере масовне народне акције (ОНО - општенародна одбрана и ДСЗ - друштвена самозаштита). Држава и војска су у великој мери и на све начине (финансијски што је најважније) подржавале аматерски покрет. Након распада земље, и у доба кризе, финансијска помоћ је пресахнула, и аматерски покрет је морао да се ослони на сопствене снаге.

Улагања у радио-аматеризам су се у словеначком случају, из угла поборника отцепљења, исплатила. Словенија је наиме (у односу на величину републике), увек имала најмасовнију радио-аматерску популацију. Током краткотрајног сукоба између ЈНА, и ТО Словеније, словеначки радио-аматери су се у складу са сопственим тумачењем шесте тачке радио-аматерског кодекса ангажовали на страни словеначке ТО и других одметнутих снага. Тешко је рећи колики је био радио-аматерски допринос релативно успешном супротстављању словеначких оружаних снага ЈНА, али сигурно је да су њихово познавање система комуникација ЈНА, и флексибилност (у којој је ЈНА оскудевала), која се огледала и у употреби тада најсавременијих видова радио-аматерских комуникација (пакет-радио нпр.) у одређеној мери помогли словеначкој страни.

Поред многобројних, а пре свега материјално-финансијских тешкоћа са којима се радио-аматери Србије сусрећу у протеклим деценијама, они ипак представљају врло важну „карику сигурности“ у систему свих тзв. функционалних система веза наше земље. Током свих ванредних околности, укључујући непосредну ратну опасност и ратно стање, радио-аматери Србије су небројено пута исказали свој патриотизам, спремност, знање, стручност, велику пожртвованост и ентузијазам у спасавању људских живота и материјалних добара. Увек су њихове тзв. РАДИО-МРЕЖЕ ЗА ОПАСНОСТ задејствовале благовремено, а често су биле и једини извор правих информација које су многима помогле.

Правилници

Референце

Литература

Спољашње везе

Радио-аматерске експедиције

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Search