Сусамово уље
Сусамово уље је јестиво биљно уље добијено из сјеменки сусама. Поред тога што се користи као уље за кување, користи се и као појачивач укуса у многим кухињама, има изразиту орашасту арому и укус.[1] Уље је једно од најранијих познатих уља на бази усјева. Масовна савремена производња широм свијета ограничена је због неефикасног поступка ручне жетве потребног за вађење уља.
 Уље од сусама у провидној стакленој бочици | |
| Нутритивна вриједност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 3.699 kJ (884 kcal) |
0,00 g | |
100,00 g | |
| Засићене | 14,200 g |
| Мононезасићене | 39,700 g |
| Полинезасићене | 41.700 g |
0,00 g | |
| Витамини | |
| Витамин А | 0 IU |
| Витамин Ц | (0%) 0 mg |
| Витамин Е | (9%) 1,4 mg |
| Витамин К | (13%) 13,6 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (0%) 0 mg |
| Гвожђе | (0%) 0 mg |
| Магнезијум | (0%) 0 mg |
| Фосфор | (0%) 0 mg |
| Калијум | (0%) 0 mg |
| Натријум | (0%) 0 mg |
| |
| Проценти су грубе процјене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Састав
Сусамово уље се састоји од сљедећих масних киселина: линолеинска киселина (41%), олеинска киселина (39%), палмитинска киселина (8%), стеаринска киселина (5%) и друге у малим количинама.[2]
Историја
Историјски гледано, сусам се узгајао прије више од 5000 година као усјев који подноси сушу и могао је да расте гдје други усјеви нису успијевали.[3][4] Сјеме сусама било је једно од првих усјева прерађених за уље, као и једно од најранијих зачина. Сусам се узгајао током цивилизације долине Инда и био је главна уљана култура. Вјероватно је извезен у Месопотамију око 2500. године прије нове ере.[5]
Употреба
Кување
Као уље за пржење користи се једна врста сусамовог уља, блиједо жута течност са пријатним мирисом и помало орашастог укуса.[6] Друга врста уља, јантарне и ароматичне боје, прави се од пресованих и тостираних сјеменки сусама и користи се као средство за ароматизацију у завршној фази печења.
Упркос високом удјелу (41%) полинезасићених (омега-6) масних киселина у уљу од сусама, најмање је склоно, међу уљима за кување са високим димним тачкама, да се ужегне када се држи на отвореном.[7][6] То се дешава због природних антиоксиданата, попут сезамола, који су присутни у уљу.
Свијетло сусамово уље има високу димну тачку и погодно је за фритезу, док тамно сусамово уље (од пржених сјеменки сусама) има нешто нижу димну тачку и није погодно за фритезу.[6] Уместо тога, може се користити за пржење меса или поврћа, динстање или за израду омлета.
Сусамово уље је најпопуларније у Азији, нарочито у Кореји, Кини и јужноиндијским државама Карнатака, Андра Прадеш и Тамил Наду, гдје је његова распрострањена употреба слична маслиновом уљу на Медитерану.
Традиционална употреба
У ајурведској медицини, сусамово уље (til tél) користи се за масажу, јер се вјерује да ослобађа тијело од топлоте због своје вискозне природе приликом трљања.[8]
Индустријске намјене
У индустрији, сусамово уље може се користити као[7][6]
- растварач у убризганим лијековима или интравенским капима,
- уље за козметику,
- премаз похрањених житарица како би се спријечили напади жишка. Уље такође има синергију са неким инсектицидима.[9]
Уље ниског квалитета се користи локално у сапунима, бојама, мазивима и средствима за освјетљење.[6]
Алергије
Као и код бројних сјеменских и орашастих намирница, сусамово уље може изазвати алергијску реакцију, мада је учесталост овог ефекта ријетка, јавља се код приближно 0,1% становништва.[10]
Истраживање
Иако су проведена прелиминарна истраживања о потенцијалном утицају сусамовог уља на упале и атеросклерозу, до 2017. године није било довољно истраживања да би се донијели закључци.[11]
