Биљно уље
Биљна уља се добијају из плодова или семена великог броја биљака. Постоји око 300 врста биљних култура из којих се могу екстраховати уља и масноће.
Својство биљних уља
Биљна уља[1] због присуства великих количина полинезасићених масних киселина имају високу биолошку активност и низ антисклеротичних својстава.Полинезасићене масне киселине улазе у састав свих животно важних комплекса:
Основне особености у хемијском саставу биљних уља су у томе што у њима апсолутно нема холестерола. Полинезасићене масне киселине доприносе избацивању холестерола из организма, путем претварања холесгерина у лако растворљива једињења.
- Допринесе еластичности крвних судова.
- Учествују у размени масти и холестерина, на основу чега се претварају у витамине (витамин F).
Биљна уља су саставни део свакодневне исхране због своје хранљиве вредности. Употребом 30 % животињских масти, 70 % биљних уља обезбеђује се оптимална балансираност масних компоненти хране и њихова највећа пуновредност. Добра кулинарска и укусна својства, лак начин добијања и ниска цена учинили су да биљна уља данас постану, један од најраспрострањенијих производа.
Квалитет биљних уља
Високи садржај незасићених масних киселина и других лако оксидишућих материја, доводи до лаког сгварања продуката оксидације.Што се биљно уље дуже чува и што су слабији услови његовог чувања (присуство светлости, рђави запушачи, неадекватно паковање) у њему се знатније накупљају токсични продукти оксидације. Спречавање оксидације се постиже додавањем витамина Е који има антиоксидативна својства.
Врсте биљних уља
- Сунцокретово уље
- Маслиново уље
- Сојино уље
- Маково уље
- Kукурузно уље
- Уље кукурузних клица
- Уље од коштице грожђа
- Уље уљане репице
Садржај масних киселина у разним врстама уља
| Саржај масних киселина у разним врстама уља | |||||
| Назив уља | Моно незасићене масне киселине у % | Поли незасићене масне кисетине у % | Засићене масне киселине у % | Омега 3 масна киселине у % | Кометар |
|---|---|---|---|---|---|
| Бадемово уље | 65 | 28 | 7 | - | извор витамина Е |
| Авокадово уље | 65 | 18 | 17 | - | извор витамина Е и фитостерола |
| Уље од репице | 62 | 31 | 8 | да | садржи Омега 3 масна киселине |
| Кокосово уље | 6 | 6 | 92 | високи садржај засићених масних киселина | |
| Уље од кукуруза | 25 | 62 | 13 | да | прихватљиво |
| Уље од семена лана | 18 | 75 | 10 | да | осетљиво на топлоту |
| Уље од коштица грожђа | 17 | 73 | 10 | - | извор витамина Е и Омега 6 масна киселине |
| Уље од лешника | 82 | 11 | 7 | да | извор витамина Е и загревањем мења мирис |
| Уље од конопље | 15 | 75 | 10 | да | има антиинфламаторно својство |
| Уље макадами ораха | 84 | 3 | 13 | да | богато антиоксидансима |
| Маслиново уље | 78 | 8 | 14 | да | препоручује се као најбоље |
| Палмино уље | 38 | 10 | 52 | - | велики садржај засићених масних киселина |
| Уље кикирикија | 48 | 34 | 18 | - | извор витамина Е и фитостерола |
| Уље од семена тикве | 32 | 53 | 15 | да | извор Омега 6 масна киселине |
| Пиринчано уље | 46 | 28 | 26 | да | извор витамина Е |
| Сунцокретово уље | 14 | 79 | 3 | - | повећан садржај монозасићених масних киселина |
| Уље од сусама | 41 | 44 | 15 | - | има мирис на лешник |
| Сојино уље | 25 | 60 | 15 | да | извор Омега 6 масна киселине |
| Уље чаја | 82 | 8 | 10 | да | садржи нешто витамина Е |
| Орахово уље | 24 | 67 | 9 | да | врхунско уље |
| Уље од клица пшенице | 22 | 61 | 17 | да | извор витамина Е и Омега 6 масна киселине |
