Сјукуро Манабе

Рођен је 21. септембра 1931. у префектури Ехиме у Јапанском царству. И његов деда и отац су били лекари који су водили једину амбуланту у селу.^[2] Један друг из разреда се присећа да је Манабе чак и у основној школи био заинтересован за време изјавивши „Да Јапан није имао тајфуне не бисмо имали толико кише”.^[2] Похађао је средњу школу Мишима у префектури Ехиме. Када је примљен на Универзитет у Токију његова породица је очекивала да студира медицину али је изјавио „Кад год је хитан случај крв ми јури у главу тако да не бих био добар лекар”^[3] и „Имао сам ужасно памћење и био сам неспретан са рукама. Мислио сам да је моја једина добра особина да гледам у небо и да се губим у својим мислима”.^[4] Придружио се истраживачком тиму Шигекате Шоно (1911—1969) и студирао је метеорологију.^[4] Дипломирао је 1953. године, магистрирао 1955. и докторирао 1958. на Универзитету у Токију.^[5][6] Након студирања је отишао у Сједињене Америчке Државе да ради на Одељењу за истраживање опште циркулације при Америчком метеоролошком бироу, сада Лабораторији за геофизичку динамику флуида Националне океанске и атмосферске администрације до 1997. године. Од 1997. до 2001. је радио у Јапану као директор Одељења за истраживање глобалног загревања. Године 2002. се вратио у Сједињене Америчке Државе као гостујући истраживачки сарадник на Програму атмосферских и океанских наука Универзитета Принстон.^[7] Био је ангажован као специјални професор на Универзитету Нагоја од децембра 2007. до марта 2014.^[8] Године 2021. му је додељена Нобелова награда за физику заједно са Клаусом Хаселманом и Ђорђом Паризијем за физичко моделовање климе на Земљи, квантификовање варијабилности и поуздано предвиђање глобалног загревања.^[9] Шуџи Накамура, добитник Нобелове награде за физику 2014. који је такође дошао из префектуре Ехиме и емигрирао у Сједињене Америчке Државе, му је честитао 6. октобра.^[10]

• Manabe, Syukuro; Smagorinsky, Joseph; Strickler, Robert F. (1965). „Simulated climatology of a general circulation model with a hydrologic cycle”. Monthly Weather Review. American Meteorological Society. 93 (12): 769—798. Bibcode:1965MWRv...93..769M. ISSN 0027-0644. doi:10.1175/1520-0493(1965)093<0769:scoagc>2.3.co;2  . 
• Manabe, Syukuro; Wetherald, Richard T. (1967). „Thermal Equilibrium of the Atmosphere with a Given Distribution of Relative Humidity”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 24 (3): 241—259. Bibcode:1967JAtS...24..241M. ISSN 0022-4928. doi:10.1175/1520-0469(1967)024<0241:teotaw>2.0.co;2. 
• Manabe, Syukuro; Bryan, Kirk (1969). „Climate Calculations with a Combined Ocean-Atmosphere Model”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 26 (4): 786—789. Bibcode:1969JAtS...26..786M. ISSN 0022-4928. doi:10.1175/1520-0469(1969)026<0786:ccwaco>2.0.co;2. 
• Manabe, Syukuro; Wetherald, Richard T. (1975). „The Effects of Doubling the CO2Concentration on the climate of a General Circulation Model”. Journal of the Atmospheric Sciences. American Meteorological Society. 32 (1): 3—15. Bibcode:1975JAtS...32....3M. ISSN 0022-4928. doi:10.1175/1520-0469(1975)032<0003:teodtc>2.0.co;2. 
• Stouffer, R. J.; Manabe, S.; Bryan, K. (1989). „Interhemispheric asymmetry in climate response to a gradual increase of atmospheric ${\displaystyle {\ce {CO2}}}$ ”. Nature. Springer. 342 (6250): 660—662. Bibcode:1989Natur.342..660S. ISSN 0028-0836. S2CID 4251851. doi:10.1038/342660a0.  chem stripmarker у |title= на позицији 85 (помоћ)
• Manabe, S.; Stouffer, R. J.; Spelman, M. J.; Bryan, K. (1991). „Transient Responses of a Coupled Ocean–Atmosphere Model to Gradual Changes of Atmospheric ${\displaystyle {\ce {CO2}}}$ . Part I. Annual Mean Response”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 4 (8): 785—818. Bibcode:1991JCli....4..785M. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/1520-0442(1991)004<0785:troaco>2.0.co;2.  chem stripmarker у |title= на позицији 91 (помоћ)
• Manabe, S.; Spelman, M. J.; Stouffer, R. J. (1992). „Transient Responses of a Coupled Ocean-Atmosphere Model to Gradual Changes of Atmospheric ${\displaystyle {\ce {CO2}}}$ . Part II: Seasonal Response”. Journal of Climate. American Meteorological Society. 5 (2): 105—126. Bibcode:1992JCli....5..105M. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/1520-0442(1992)005<0105:troaco>2.0.co;2.  chem stripmarker у |title= на позицији 91 (помоћ)
• Manabe, Syukuro; Stouffer, Ronald J. (1995). „Simulation of abrupt climate change induced by freshwater input to the North Atlantic Ocean”. Nature. Springer. 378 (6553): 165—167. Bibcode:1995Natur.378..165M. ISSN 0028-0836. S2CID 4302999. doi:10.1038/378165a0. 
• Manabe, Syukuro; Stouffer, Ronald J (2000). „Study of abrupt climate change by a coupled ocean–atmosphere model” (PDF). Quaternary Science Reviews. Elsevier BV. 19 (1–5): 285—299. Bibcode:2000QSRv...19..285M. ISSN 0277-3791. doi:10.1016/s0277-3791(99)00066-9. 
• Manabe, Syukuro; Broccoli, Anthony J. (2020). Beyond global warming : how numerical models revealed the secrets of climate change. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05886-3. 

Сјукуро Манабе на Викимедијиној остави.

• „Сјукуро Манабе веб страница”. 
• Сјукуро Манабе о улози гасова стаклене баште у климатским променама (2018)
• „Сјукуро Манабе”. On-line Bibliography. GFDL. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)