Универзитет Принстон
Универзитет Принстон (енгл. Princeton University) је приватни универзитет који се налази у Принстону, Њу Џерзију, Сједињеним Америчким Државама. Један је од осам универзитета из тзв. Лиге бршљана и спада у колонијалне колеџе. Основан је 1746. године у Елизабету, Њу Џерзију, као колеџ Њу Џерзија.[8][а] Касније, 1747. године премештен је у Њуарк, а потом у Принстон 1756. где је 1896. преименован у садашњи назив.[13] Принстон је био четврта високошколска институција у САД. Једно време био је везан за презбитеријанску цркву, али данас је секуларна институција која не врши притиске и нема верске захтеве према својим студентима.
 Грб Универзитета Принстон | |
| лат. Universitas Princetoniensis | |
| Бивша имена | Колеџ Њу Џерси (1746-1896) |
|---|---|
| Мото | Dei sub numine viget |
| Мото (на српском) | Снагом бога она цвета[1] |
| Тип | приватни универзитет |
| Оснивање | 1746. |
| Академске афилијације | AAU, URA, NAICU |
| Буџет | $26,1 милијарди (2019)[2] |
| Проректор | Deborah Prentice |
| Ректор | Christopher L. Eisgruber |
| Академско особље | 1.289[3] |
| Административно особље | 1.103 |
| Број студената | 8.374 (2018)[4] |
| Преддипломци | 5.400 |
| Постдипломци | 2.781 |
| Локација | Принстон, Њу Џерзи[5],  САД |
| Боје | [6] |
| Спортски надимак | Tigers (Тигрови) |
| Спортске афилијације | SPAF, NCAA Division I, Ivy League, ECAC Hockey, EARC, EIAVA, MAISA AAU URA NAICU[7] |
| Веб-сајт | www |
 | |
Принстон пружа додипломску и постдипломску обуку из хуманистике, друштвених наука, природних наука и инжењерства.[14] Универзитет нуди професионалне дипломе кроз Принстонску школу за јавне и међународне послове, Факултет за инжењерство и примењене науке, Архитектонску школу и Бендхајмски центар за финансије. Универзитет такође руководи Лабораторијом за физику плазме у Принстону америчког Министарства енергије. Принстон има највећу задужбину по студенту у Сједињеним Државама.[15]
Историја
Универзитет Принстон, основан као Колеџ Њу Џерзија, сматран је наследником „Лог колеџа“ који је основао пречасни Вилијам Тенент у Нешамину у Пенсилванији око 1726. године.[16] Њу Лајт презбитеријанци су основали колеџ у Њу Џерзију 1746. године у Елизабету. Његова сврха била је обука свештеника.[17] Тај колеџ је био образовна и верска престоница шкотске презбитеријанске Америке. За разлику од Харварда, који је првобитно био „интензивно енглески“, и чији дипломци су током Америчке револуције стали на страну круне, Принстон је основан како би задовољио верске потребе тог периода и многи његови дипломци су у рату стали на америчку страну.[16] Године 1754, повереници колеџа у Њу Џерзију предложили су да се, признајући интерес гувернера Џонатана Белчера, Принстон именује као Белчеров колеџ. Белчер је одговорио: „Какво би то име било!“[18] Године 1756, колеџ је преселио свој кампус у Принстону, Њу Џерзи. Његов дом у Принстону био је Насау Хол, назван по краљевској кући Орање-Насау Вилијама III од Енглеске.
Након преране смрти првих пет председника Принстона, Џон Видерспун је постао председник 1768. године и остао је на тој функцији до своје смрти 1794. Током свог мандата, Видерспун је фокус колеџа преусмерио са обуке свештеника на припрему нове генерације за секуларно вођство у новој Америчкој нацији. У том циљу пооштрио је академске стандарде и затражио улагања у колеџ.[19] Видерспуново председништво представљало је дуг период стабилности за колеџ, прекинут Америчком револуцијом и посебно битком код Принстона, током које су британски војници накратко заузели Насау Хол; Америчке снаге, предвођене Џорџом Вашингтоном, гађале су топовима зграду како би их протерали.
,_President_(1768-94).jpg)
Године 1812, осми председник Колеџа Њу Џерзија, Ашбел Грин (1812–23), помогао је у успостављању суседне Принстонске богословије.[20] План за проширење теолошког наставног плана и програма наишао је на „ентузијастично одобравање дела власти на Колеџу у Њу Џерзија“.[21] Данас Принстонски универзитет и Принстонска богословија одржавају одвојене институције које имају везе које укључују услуге попут унакрсне регистрације и узајамног библиотечког приступа.[22][23]
