Квартар
| ЕРА | ПЕРИОД |
| Кенозоик | Квартар |
| Неоген | |
| Палеоген | |
| Мезозоик | Креда |
| Јура | |
| Тријас | |
| Палеозоик | Перм |
| Карбон | |
| Девон | |
| Силур | |
| Ордовицијум | |
| Камбријум |
Квартар је најмлађи геолошки период кенозоишке ере на геолошкој временској скали према дефиницији Међународне комисије за стратиграфију (ICS).[1] Овај период је почео завршетком епохе плиоцена, односно завршетком неогена (периоде) пре 2,588 ± 0,005 милиона година и траје и дан данас.[1] У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 2,588 милиона година до пре 11,7 хиљада година и холоцен од пре 11,7 хиљада година, при чему холоцен траје и дан данас.[1]
Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истражујући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген. Неформални термин „касни квартар” се односи на задњих 0,5–1,0 милиона година.[2]
Квартарни период се типично дефинише цикличним растом и распадањем континенталних ледених плоча повезаних са Миланковићевим циклусима и пратећим климатским и еколошким променама које су се догодиле.[3][4]
Подела
Квартар се дели на две епохе: плеистоцен и холоцен. Епохе се даље деле на векове. Званична подела према Међународној комисији за стратиографију (ICS) приказана је у табели испод:[5]
| Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Квартар | Холоцен | Мегалајан | 0,0042 | 0 |
| Нортгрипиј | 0,008276 | 0,0042 | ||
| Гренландиј | 0,0117 | 0,008276 | ||
| Плеистоцен | Горњи плеистоцен | 0,129 | 0,0117 | |
| Чибаниј (средњи плеистоцен) | 0,774 | 0,129 | ||
| Калабриј | 1,8 | 0,774 | ||
| Желасиј | 2,58 | 1,8 |
Појава човека
Ово је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба плиоцена)
- Током доњег плеистоцена (између 1,87 милиона година и 730.000 година) јавља се Хомо хабилис, затим и Хомо еректус.
- Током средњег плеистоцена (730.000-128.000) архајски Хомо сапиенс.
- Хомо неандерталенсис се смешта у доба горњег плеистоцена (око 100.000 година).
- Хомо сапиенс сапиенс (најближи данашњем човеку) јавља се око пре 40.000 година.
Датовање
Постоји неколико метода датовања квартара:
- утврђивање односа кисеоникових изотопа у љуштурама фосила (фораминифера, коколитофоридите...)
- радиометријска метода К40/А40 (калијум/аргон), добро за датовање од почетка плеистоцена до 200.000 година. Постоји празнина за период од пре 200.000 година до 40.000 година.
- метод угљениковог изотопа C-14 (органске супстанце, за старост до пре 40.000 година)
Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза
| милиони година | геолошка епоха | периода | фосили | |
|---|---|---|---|---|
| 3,000 милиона година | АРХАЈСКА ЕРА | ЕОЗОИК | непоуздани тргови живота пред крај периода | |
| 600 милиона година | ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА |
| ||
| 200 милиона година | МЕЗОЗОИК (секундарна ера) |
| ||
| 70 милиона година | ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК) |
| ||
| 1,87 милиона година | ТЕРЦИЈАР | |||
| 0,01 милиона година | КВАРТАР |
|
Живот током квартара
Квартарна флора
Глацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом“ (лат. Dryas octopetala), поларном врбом (лат. Salix polaris) и брезом (лат. Betula nana). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума.Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: лат. Rhododendron laponicum расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.
Квартарна фауна
Мали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. лат. Corbicula fluminalis, крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.
Сисари:
- шумски слон са правим кљовама - лат. Palaeoloxodon, (128.000/100.000)
- степски слон (лат. Mammuthus trogontherii)
- Мерков носорог (лат. Rhinoceros mercni)
- тур или праговече (лат. Bos primigenius)
- коњи (лат. Equidae)
Представници хладне климе:
- рунасти носорог (лат. Coelodonta antiquitatis)
- ирвас (лат. Rangifer tarandus)
- бизон (лат. Bison priscus)
Пећински сисари:
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
- Subcommission on Quaternary Stratigraphy
- Stratigraphical charts for the Quaternary
- Version history of the global Quaternary chronostratigraphical charts (from 2004b)
- Silva, P.G. C. Zazo, T. Bardají, J. Baena, J. Lario, A. Rosas, J. Van der Made. 2009, «Tabla Cronoestratigrafíca del Cuaternario en la Península Ibérica - V.2». [Versión PDF, 3.6 Mb]. Asociación Española para el Estudio del Cuaternario (AEQUA), Departamento de Geología, Universidad de Salamanca, Spain. (Correlation chart of European Quaternary and cultural stages and fossils)
- Welcome to the XVIII INQUA-Congress, Bern, 2011
- Quaternary (chronostratigraphy scale)
| Ера: | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Периоде: | ||||||
