Хенри Форд

Форд је рођен на успешној породичној фарми у Спрингвелс Тауншипу, који је данас део града Деарборна у Мичигену,^[3] где се тренутно налази седиште фирме коју је основао. Његови родитељи, Вилијам и Мари Форд,^[4] били су имигранти из околине града Корка у јужној Ирској,^[5] а Хенри је био најстарији од шесторо њихове деце.

Већ као дете био је страствени механичар.^[6] Увек је уместо послова на фарми радио на неким машинама у очевој радионици. Кад му је било тринаест година први пут је видео парну машину са сопственим погоном. 1879. Отишао је од куће у Околиму Детроита како би се увежбавао за механичара. 1882.^[7]

Брак и породица

Ford је оженио Клару Џејн Брајант (1866–1950) 11. априла 1888. и подржавао је породицу пољопривредом и вођењем пилане.^[8] Они су имали једно дете: Едсел Форд (1893–1943).^[9]

Каријера

Форд се вратио у Деарборн како би радио на породичној фарми и постаје стручњак у управљању Вестингхаузовим компактним парним стројем, што га је на крају довело до посла сервисера истих стројева у тој фирми. 1891. постаје инжењер у Едисон Илуминејинг Компану и након промоције у главног инжењера 1893. имао је довољно новца да посвети пажњу својим властитим експериментима на моторима с унутрашњим сагоревањем. Ти експерименти су 1896. кулминирали завршетком рада на сопственим самоходу названом квадрицикл, којег је први пут испробао у вожњи 4. јуна исте године.^[10]

Исте године Форд је присуствовао састанку Едисонових руководилаца, где је био упознат са Томасом Едисоном. Едисон је одобравао Фордову аутомобилску експериментацију. Уз Едисонову подршку, Форд је дизајнирао и направио друго возило, комплетирајући га 1898. године^[11] Након тог успеха напушта Едисон Илуминејтинг Компану и заједно с осталим иноваторима оснива Детроит Аутомобил Компану,^[11] која је убрзо банкротирала јер је Форд усавршавао дизајн аутомобила уместо да их продаје.^[11] Својим возилима Форд се утркивао с онима других произвођача како би приказао њихову супериорност. Са занимањем за тркачке аутомобиле основао је другу фирму под називом Хенри Форд Компану. 1902. Форд је истеран из фирме заједно с осталим иноваторима, а она је реорганизована под називом Кадилак.^[11]

Оснивање Форд компаније

Своју властиту фирму под називом Форд Мотор Компани оснива 1903.^[11] заједно с једанаест осталих иноватора и капиталом од 28.000 долара. У новоконструисаном аутомобилу Форд је одвезао пробну миљу на залеђеном језеру Св. Клер и с временом од 39.4 секунде поставио нови копнени брзински рекорд. Уверен тим успјехом, познати возач утрка Барнеј Олдфилд назива нови модел "999" одавајући почаст тркачкој локомотиви тог времена и представља га широм државе, чинећи марку Форд познатом у САД. Хенри Форд је био и један од раних подупирача легендарне трке Индијанаполис 500.

Форд модел Т

Године 1908, фирма у продају пушта Модел Т с чијом се тркачком верзијом Форд утркивао од 1909. до 1913. и победио на трци преко целих Сједињених Држава (иако је касније дисквалификован), а 1911. Френк Кулик је са њом поставио брзински рекорд на овалним стазама. 1913. Форд покушава да наступи на трци Индијанаполис 500, али одустаје због правила која су захтевала додавање тежине од 450 килограма.^[12] Тада се повлачи из трка, будући да му због популарности Модела Т више нису биле потребне за постизање публицитета. С првим даном 1919. препустио је место председника компаније своме сину Едселу, иако је задржао чврсту позицију у руковођењу њоме.

Форд је створио огромну рекламну машину у Детроиту како би осигурао да сваки лист носи приче и огласе о новом производу. Фордова мрежа локалних дилера учинила је аутомобил свеприсутним у скоро сваком граду у Северној Америци. Као независни дилери, франшизе су се обогатиле и давале публицитет не само Форду, већ и концепту аутомобила; локални моторни клубови су настајали да би помогли новим возачима и да би подстицали истраживање сеоских подручја. Форд је увек био вољан да продаје фармерима, који су погледали на возило као комерцијални уређај за помоћ у њиховом послу. Продаја је нагло расла - неколико година је остваривала 100% добитка у односу на претходну годину. Увек у потрази за повећаном ефикасношћу и нижим трошковима, Форд је 1913. године увео транспортне траке у своје погоне, што је омогућило огроман пораст производње. Иако се Форду често приписује та идеја, савремени извори показују да је концепт и његов развој дошао од запослених Клеренса Ејверија, Петера Е. Мартина, Чарлса Е. Соренсена, и К Харолда Вилса.^[13]

Продаја је превазишла 250.000 1914. године. До 1916, са опадањем цене до 360 америчких долара за базични аутомобил, продаја је достигла 472,000.^[14]

До 1918, половина аутомобила у Америци била је Модел Т. Сви нови аутомобили били су црни. Како је Форд написао у својој аутобиографији, „Сваки купац може да има било коју боју коју жели околико је основа црна“.^[15] До развоја монтажне линије, која је условљавала црно због краћег времена сушења, Модел Тс је био доступан у другим бојама, укључујући црвену боју. Дизајн је страстно промовисан и одбрањен од стране Форда, а производња се наставила све до 1927. године. Финална укупна производња је била 15.007.034. Овај рекорд је стајао наредних 45 година, а остварен је за 19 година од увођења првог модела Т (1908).

Након смрти Едсела Форда 26. маја 1943. Хенри Форд је подржао Херија Бенета да преузме позицију председника док је Едселова удовица Елеанор, која је наследила његово право гласа, предложила Хенријевог унука и свог сина Хенрија Форда II. Проблем је на крају решен тако да је тада 79-годишњи Хенри Форд лично преузео позицију председника, Хенри Форд II. је постао потпредседник, а Хери Бенет особа одговорна за запосленике и односе с јавношћу.

Хенри Форд је 21. септембра 1945. препустио позицију председника фирме унуку Хенрију Форду II, а преминуо је од излива крви у мозак у 83. години 7. априла 1947. на свом поседу у Деарборну. Сахрањен је на гробљу Форд Сементери у Детроиту.

• Фордизам

Memоари управника Форда

Биографије

Специјализоване студије

Хенри Форд на Викимедијиној остави.

• Хенри Форд на сајту Find a Grave (језик: енглески)
• Full text of My Life and Work Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2008) from Project Gutenberg
• Timeline
• Quotes
• Nevins and Hill tell the story of Peace Ship in American Heritage
• The Henry Ford Heritage Association
• The Washington Post reports on Ford and General Motors response to alleged collaboration with Nazi Germany
• "Power, Ignorance, and Anti-Semitism: Henry Ford and His War on Jews" by Jonathan R. Logsdon, Hanover Historical Review 1999
• Review of The People's Tycoon by Steven Watts. Henry Ford may have regretted his innovation (SF Chronicle)
• Henry Ford — an American Experience documentary
• Henry Ford на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
• Хенри Форд на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Хенри Форд на сајту LibriVox (језик: енглески)