Хунедоара
Хунедоара (рум. Hunedoara, мађ. Vajdahunyad) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Хунедоара је други по важности град истоименог округа Хунедоара.
Хунедоара Hunedoara | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Румунија |
Округ | Хунедоара |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 60.525[1][2] |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 45′ 31″ С; 22° 54′ 30″ И / 45.7585937° С; 22.9083379° И |
Површина | 97 km2 |
Веб-сајт | |
www.primariahd.ro |
Хунедоара је према последњем попису из 2011. године имала 60.525 становника.
Географија
Град Хунедоара налази се у крајње западном делу историјске покрајине Трансилваније, близу Баната. Хунеодара се образовала као рударско средиште у западним Карпатима.
Историја
Православну цркву Св. Николе која је отприлике сличне старости као и дворац Корвинов у Хунеодори, заједно су градили месни Срби и Румуни. Било је то дозвољено повељом Јована Хуњадија из Хунедоаре, сина краља Матије Корвина. Срби су се ту масовно населили у 15. веку, склањајући се од Турака. Помиње се 1507. године поп Петар, а следе и други подаци о свештенству из 1506, 1526. и 1540. године. По повељи издатој 5. јула 1548. године, дозвољено је Србима и Власима да у Хунеодари на месту старе, подигну нови православни храм.[3] Николајевски храм су узвисили (подигли у висину) својим прилозима богати Грци трговци 1634. године.
Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту "Варош Хуњад" је било 315 православних породица. Свештеници су били пароси, поп Никола Поповић и поп Георгије Данц.[4]
Становништво
У односу на попис из 2002. године, број становника на попису из 2011. се смањио.
1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
---|---|---|---|---|
68.207 | 79.719 | 81.337 | 71.380 | 60.525 |
Матични Румуни чине већину градског становништва Хунедоаре, а од мањина присутни су Мађари (око 5%), Немци и Роми.
Привреда
Хунедоара је традиционално била друго по важности средиште црне металургије у Румунији. Данас је производња гвожђа и челика обустављена, али је у порасту туризам, који се тесно ослања на велелепни дворац Сибињанин Јанка, који је скоро обновљен и претворен у музеј.