Шкотски језик
Шкотски је германски језик који се говори у Шкотској и деловима Алстера.[1]
| шкотски | |
|---|---|
| Говори се у | Уједињено Краљевство, Република Ирска |
Број говорника | Матерњи језик: 110.000–125.000 (1999–2011) Секундарни језик: око 1,5 милиона (недостаје датум) |
индоевропски
| |
| латиница | |
| Званични статус | |
Службени језик у | - |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | sco |
| ISO 639-3 | sco |
 Шкотско говорно подручје у 20. веку | |
 Већински језик Мањински језик | |
С обзиром да не постоје јасни критеријуми за разликовање језика од дијалекта, постоје различита мишљења о лингвистичком, историјском и социјалном статусу шкотског језика.[2] Шкотски се често сагледава као варијанта староенглеског језика,[2] али постоји мишљење да се ради о посебном германском језику, блиском норвешком или данском.[2]
Историја
Нортумбријски дијалект староенглеског језика настао је на простору данашње југоисточне Шкотске до реке Форт до 17. века.[3] Углавном је остао ограничен на ово подручје до 13. века, и коришћен је у свакодневној употреби док је гелски коришћен као званични језик пред судом. Временом се на овом подручју развио средњоенглески, познат и као рани шкотски који је временом почео да се разликује од нортумбријског дијалекта услед имиграције из скандинавских земаља.[4] Касније су велики утицај на шкотски имали романски језици, латински и нормански француски[5] а касније и француски, холандски и средњонемачки језик услед трговине и имиграције.[6]
Од 13. века рани шкотски се проширио у Шкотској, услед јачања шкотских институција и слабљења француског утицаја. До 16. века развио се средње шкотски језик који је био углавном независан у односу на енглески.[7] Од 1610. до 1690. око 200.000 Шкота населило је област Улстер у Ирској.[8] У неким областима Шкоти су били многобројнији у односу на енглеске насељенике.[9] Савремени шкотски се развио након 1700. када је савремени енглески прихваћен као књижевни језик.
Статус
До Уговора о Унији из 1707, када су Шкотска и Енглеска приступиле стварању Краљевства Велике Британије, постоје броји докази да су Шкоти задржавали свој језик као независан.[10]
Данашња влада Велике Британије прихвата шкотски као регионални језик и признат је као регионални или мањински језик у Европи.[11]
Види још
Референце
Литература
- Corbett, John; McClure, Derrick; Stuart-Smith, Jane, ур. (2003). „A Brief History of Scots”. The Edinburgh Companion to Scots. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 9ff. ISBN 978-0-7486-1596-4.
