Шуша

Насеље се први пут помиње као Шуша у средњем веку, а јерменско јеванђеље из 15. века, које се налази у јереванском Матенадарану (архивски број 8211), представља најранији познати артефакт из града. Јеванђеље је у Шуши створио калиграф Тер-Мануел 1428. године.^{[2][3][4][5][6][7]}

Шуши је током средњег века и током 18. века служио као град и древна тврђава у јерменској кнежевини Варанда и традиционално је припадао кнежевској династији Мелик-Шахназарјан.^{[8][9][10][11]} Град и тврђава су одиграли кључну улогу у кампањи јерменског заповедника Авана Јузбашија против отоманских снага 1720-их и 1730-их, током турских инвазија на Јужни Кавказ.^[12]

Данашњи град је основао 1752. године Панах Али-кан, по њему назван Панахабад, и био је престоница Карабашког каната под персијским сизеренством до 1822. године када је канат укинут.^[13][14][15] У то време град је растао упркос сукобима са Каџарима који су га опседали 1756. и 1795. године.

Град је постао један од културних центара Закавказја након руског освајања регије Кавказа у првој половини 19. века.^[16]

Након уступања подручја Русији 1822. године, постаје административна престоница прво провинције Карабах (1822–1840), а затим округа Шуша (1840–1923). У 19. веку Шуша је био један од великих градова Кавказа, већи и просперитетнији од Бакуа и Јеревана.^[17] Стојећи усред мреже караванских путева, имао је десет каравансараја.^[17] Био је познат по трговини свилом, теписима јарких боја, поплочаним путевима, великим каменим кућама и фино узгојеним коњима.^[17]

Током модерне историје град је углавном неговао мешовито јерменско-азербејџанско становништво. Након масакра у Шуши почињеног од стране азербејџанских снага 1920. године, јерменска половина становништва града је убијена или протерана и град се свео на место са доминантним азербејџанским становништвом. Након заузимања Шуше од стране јерменских снага 1992. године у рату за Нагорно-Карабах, становништво града се поново драматично смањило и постало готово искључиво јерменско.Новембра 2020. године, током сукоба у Нагорно-Карабаху, војска Азербејџана је повратила контролу над овим градом, а јерменско становништво је избегло.

Због историјских специфичности Шуши садржи и јерменске и азербејџанске културне споменике, док околне територије укључују и многа древна јерменска села.^[18]

Шуша је један од јерменских верских^[19] и културних центара.^[20] Источнојерменска верзија четири Јеванђеља завршена је 1830. године у Шуши, а затим је први пут објављена у Москви.^[21] Овде се налазе Саборни храм Светог Христа Спаситеља (Казанчечоц), Црква Светог Јована Крститеља (Канач Жам) и многе друге цркве и манастири.

Град је такође био један од водећих центара азербејџанске културе.^[22] Временом је постао дом многих Азербејџанских интелектуалаца, песника, писаца и посебно музичара.^[23][24] У Шуши се налази једна од водећих школа мугама, традиционалног азербејџанског жанра вокалних и инструменталних уметности, по чему је Шуши посебно познат.^[25]

Шуша је такође познат и по простиркама силех, подним облогама са Јужног Кавказа. Сличан источноанадолски тип обично показује другачији опсег боја.

• 
  Тврђава Шуши
• 
  Црква Светог Јована Крститеља (Канач Жам) из 1818. године
• 
  Горња Гохвар Ага џамија из 1885. године
• 
  Саборни храм Светог Христа Спаситеља (Казанчечоц) из 1887. године
• 
  Шуши почетком 20. века
• 
  Рушевине јерменске половине Шуше након уништења града од стране азербејџанске војске у марту 1920. године
• 
  Шуши 2015. године
• 
  Тенк Т-72 који стоји као спомен обележје на заузимање Шуше од стране јерменских снага
• 
  Градски трг
• 
  Мехмандарова кућа, музеј тепиха

Шуша на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт