Argument (logika)
U logici i filozofiji, argument je serija izjava (u prirodnom jeziku), premisa namenjenih utvrđivanju stupnja istinitosti neke druge tvrdnje, zaključka.[1][2][3][4][5] Logički oblik argumenta na prirodnom jeziku može se predstaviti simboličkim formalnim jezikom, a nezavisno od prirodnog jezika formalno definisani „argumenti” mogu se formulisati u matematici i računarskoj nauci.
Logika je proučavanje oblika obrazloženja u argumentima i razvoj standarda i kriterijuma za procenu argumenata.[6] Dedutivni argumenti mogu biti validni ili zvučni: u validnom argumentu, pretpostavke zahtevaju zaključak, čak i ako je jedna ili više pretpostavki pogrešna, i zaključak je pogrešan; u zvučnom argumentu, istinske premise dovode do korektnog zaključka. Nasuprot tome, induktivni argumenti mogu imati različite stepene logičke jačine: što je argument jači ili ubedljiviji, veća je verovatnoća da je zaključak tačan, što je slabiji argument, manja je verovatnoća.[7] Standardi za ocenjivanje nededuktivnih argumenata mogu počivati na drugačijim ili dodatnim kriterijumima nego što je istina - na primer, uverljivosti takozvanih „tvrdnji o neophodnosti” u transcendentalnim argumentima,[8] kvalitetu hipoteza u retrodukciji, ili čak obelodanjivanju novih mogućnosti za razmišljanje i delovanje.[9]
Etimologija
Latinski koren arguere (osvetliti, prosvetliti, predstaviti, dokazati, etc.) je iz praindoevropskog argu-yo-, a sufiksna forma je od arg- (sijati; beo).[10]
Formalni i neformalni argument
Neformalni argumenti kako ih proučava neformalna logika, predstavljeni su običnim jezikom i namenjeni su svakodnevnom diskursu.[11] Formalni argumenti se proučavaju u formalnoj logici (istorijski nazvanoj simboličkom logikom, koja se danas češće naziva matematičkom logikom) i izražavaju se na formalnom jeziku. Neformalna logika naglašava proučavanje argumentacije; formalna logika naglašava implikaciju i zaključak. Neformalni argumenti su ponekad implicitni. Racionalna struktura — odnos zahteva, premisa, naloga, odnosa implikacije i zaključka — nije uvek naglašena i odmah vidljiva i mora biti eksplicitna analizom.
Analiza argumenata
Cilj rudarenja argumenata je automatsko izdvajanje i identifikacija argumentativnih struktura iz teksta na prirodnom jeziku uz pomoć kompjuterskih programa.[12] Takve argumentativne strukture uključuju premisu, zaključke, šemu argumenata i odnos između glavnog i sporednog argumenta, ili glavnog i kontraargumenta unutar diskursa.[13][14]
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
- Argument на сајту PhilPapers
- Argument на сајту InPho
- „Argument”. Internet Encyclopedia of Philosophy.
