Halacion

Međunarodne statistike

Halacion je česta bolest, ali njegova tačna incidenca i rasprostranjenost na globalnom nivou nije poznata.^[5]

Starosna demografija

Iako se halacion javlja u svim starosnim grupama, češći je kod odraslih (naročito onih u dobi od 30-50 godina starosti) nego kod dece, verovatno zbog toga što androgeni hormoni povećavaju viskozitet sebuma. Hormonski uticaji na lojalnu sekreciju i viskozitet mogu objasniti grupisanje u vreme puberteta i tokom trudnoće; međutim, veliki broj pacijenata bez dokaza o hormonskoj promeni ukazuje i na etiologije drugih mehanizama. Bolest je neuobičajene u poznim godinama, ali se javlja i u pedijatrijskoj patologiji.^[6]

Ponavljajući halazion, učestaliji je kod starijih pacijenata, i mogu da dovedu do razvoja skvamoznog karcinom, mikrocističkog karcinom adnexa oka, tuberkuloze. Ponavljajuća halacion kod dece ili mlađih odraslih osobe treba da podstakne evaluaciju viralnog konjunktivitisa i sindroma hiperimmunoglobulinemije E (hiper-IgE) sindroma (Jobov sindrom).

Demografija vezana za pol i rasnu pripadnost

Izgleda da halacion jednako utiče na muškarce i žene, ali kao što je navedeno za njegovu učestalost, takođe i za polne razlike precizne informacije o prevalenciji i učestalosti nisu dostupne.

Suprotno popularnom mišljenju, istraživanje nije pokazalo da korišćenje kozmetičkih proizvoda na kapcima uzrokuje i/ili pogoršava stanje.

Nije dostupna informacija o rasprostranjenosti ili učestalosti halaciona u odnosu na rasnu pripadnost.

Začepljenje odvodnog kanala Meibomove žlezde,koje dovodi do zastoja sekreta i reaktivnog zapaljenja u žlezdi i njenoj okolini.^[5]

Halacion je obično loalizovan dalje od ivice kapka, a mnogo ređe na samoj ivici kapaka. Klinička slika se odlikuje stvaranjem bezbolnog čvorića ili zrna, (zato i nosi naziv „tvrdo zrno u kapku oka”), koje traje nekoliko nedelja ili meseci, do veličine bibera, ređe može da naraste do veličine zrna graška, pa i više. Čvorić je čvrste konzistencije, smešten je u tarzusu, a koža nad njim je pokretna i bez znakova zapaljenja. Na vežnjači (konjunktivi) se na mestu halaciona obično nalazi okruglo crvenkastomodro rumenilo.^[5]

Znaci i simptomi koji dominiraju kliničkom slikom su: ^[7][5]

• Otok očnog kapka, koji smeta zbog estetskog izgleda.
• Grebanje u oku i promena
• Osetljivost očnog kapka na dodir
• Osetljivost oka na svetlost (fotofobija)
• Pojačano suzenje oka
• Osećaj težine u obolelom kapku.

Halacion retko može da se spontano resorbuje. Može da probije kroz vežnjaču, kada se na njoj stvara granulaciono tkivo polipoznog izgleda.

Najčešće ostaje mesecima neizmenjen.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i oftalmološkog pregleda.

Ako se halacion lociran blizu unutarašnjeg ugla donjeg kapka, treba ga razlikovati od dakriocistitisa, čija se dijagnoza obično može isključiti uočavanjem smeštaja najjačeg otvrdnuća i bola (npr kapak kod halaciona, a nosna strana kod dakriocistitisa). Osim toga, uspešno ispiranje kanala suzne žlezde isključuje dakriocistitis.^[8]

Hronični forme koje ne odgovaraju na lečenje treba bioptirati kako bi se isključilo tumor očnog kapka.^[9]

Halacion ili Meibomova cista može katkad biti zamenjen sa čmičkom, naročito ako se čmičak često javlja (recidivira) i tada postaje bolniji, i veliki.^[4]

Halacion i hordeolum (ćmičak) se u početnom stadiju razvoja ne mogu klinički razlikovati; i jedan i drugi uzrokuju hiperemiju i edem kapka, kao bol. Nakon 1 do 2 dana, spoljašnji čmičak postaje lokaliziran na iviici kapka, dok se halacion smešta u sredinu pokrovnog dela kapka; potom se razvija mali bezbolni čvorić ili kvržica okrenuta prema unutarašnjoj, ili, retko, spoljašnjoj površini kapka. Halacion se obično spontano prazni ili apsorbira u roku od 2 do 8 nedelja, ali može trajati i duže.^[10]

Lečenje se može ubrzati primenom vrućih obloga u trajanju od 5 do 10 minuta 2 do 3 puta dnevno.

Incizija i kiretaža ili primena kortikosteroida,^[11] u sam halacion (0,05 do 0,2 ml triamcinolona 25 mg/ml),^[12] mogu biti indicirani ako su promene velike, ružne i ako traju dulže od nekoliko nedelja i pored aktivnog konzervativnog lečenju. Antibiotici (npr. dikloksacilin ili eritromicin u dozi od 250 mg PO 4×/dan) su indikovani kad se uz halion razvije celulitis. Lokalna primena antibiotika je obično neefikasna.^[7]

Konačno lečenje je hirurško, iako posle hirurškog uklanjanja mogu da se jave recidivi.^[13]

Veliki halacion može uzrokovati astigmatizam zbog pritiska na rožnjaču.^[8]

Kod pacijenti, nakon laserske operacije remodelovanja rožnjače zbog delomičnog uklanjanja njenih slojeva, imaju slablju strukturu rožnjače, i tima su predisponirani za deformaciju rožnjače koja može uzrokovati mali halacion.^[14]

Komplikacije uključuju i hipopigmentaciju koja se može pojaviti i nakon kortikosteroidne injekcije.

Recidiv halaciona u istom području očnog kapka, može katkad biti suspektan na karcinoma lojnih žlezda, iako veoma retko U ovim slučajevima hlacion zahteva operativno uklanjanje.

• Neff AG, Carter KD. Benign eyelid lesions In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2014:chap 12.9.
• Shields CL, Lally SE, Shields JA. Tumors of the eyelids. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Ophthalmology. 2013 ed. Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins; 2013:vol 4; chap 3.
• Yanoff M, Cameron JD. Diseases of the visual system. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 423.