Onomastika
Onomastika (grč. ónoma [onoma] — „ime“[1][2][3]) je posebna grana lingvistike koja se bavi proučavanjem ličnih imena (imena i prezimena) i nadimaka, odnosno proučava značenje i istoriju imena ljudi (antroponimi) i imena mjesta (toponimi).[4]
Pri svom proučavanju, onomastika se koristi etimologijom, dijalektologijom, istorijom, etnologijom, mitologijom.
Antroponomastika
Antroponimi (grč. ántrophōs) su imena ljudi.
Proučava ih grana onomastike koja se naziva antroponomastika. Ova imena mogu biti:
- lična imena;
- nadimci;
- prezimena.
Toponomastika
Toponimi su imena mjesta. Toponime proučava toponomastika.
Toponimi su podijeljeni na ove grupe:
- ekonimi ili ojkonimi:
Imena naseljenih mjesta: Rijeka, Split, Pula, Zagreb, Zadar, Požega, Begovo Razdolje itd.
Imena planina i uzvišenja: Učka, Biokovo, Velebit, Papuk, Dinara, Medvednica itd.
Imena voda — rijeka, potoka, jezera: Drina, Sava, Vrbas, Vrljika, Karašica, Vransko jezero, Tribaljsko jezero itd.
Демоними (етници) и ктетици
Демоними, односно етници (grč. ethnikós — „који припада народу“) су именице које означавају становнике неког места или области.
Примери: Београђанин, Мачванин, Србијанац, Европљанин.
Ктетици (grč. ktētikós — „prisvojni“) су присвојни придеви изведени из назива неког места или области.
Примери: београдски, мачвански, србијански, европски.
Egzonimi
Egzonimi su nazivi za strane toponime, nastali su zbog dodira kultura i jezika, razlikuju se od izvornoga naziva, endonima.
Neki su egzonimi nestali, ali su bili česti u istoriji:Dražđani (Dresden), Jakin (Ancona), Lipisko (Lajpcig), Turin (Torino), Monakov (München), Gradac (Graz).
Neki su egzonimi specifični za određeni istorijski period:Mleci (Venecija), Carigrad (Istanbul), Požun (Bratislava).
Види још
Референце
Литература
- Маријан Јелић, "Нормирање етника и ктетика", Примењена лингвистика, бр. 6 (2005), стр. 177-182.
- Вељко Брборић, "Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика", Развојни процеси и иновације у српском језику, 1 (2009), стр. 327-339.
- Грковић, Милица (2006). „Имена места и људи на Косову и у Метохији у средњем веку”. Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа (PDF). Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 43—51. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2009. г. Приступљено 01. 08. 2017.
- Драго Ћупић, "Ономастика Косовског Полабља", Баштина, бр. 14 (2002), стр. 293-297.
