Reporteri bez granica
Reporteri bez granica (engl. Reporters Without Borders - RWB), takođe poznata po svom originalnom imenu Reporters Sans Frontières (RSF), internacionalna je neprofitna, nevladina organizacija bazirana u Parizu koja sprovodi političko propagiranje po pitanjima koja se tiču slobode informisanja i slobode štampe.
| Reporteri bez granica | |
|---|---|
| Reporters Sans Frontières | |
 | |
| Osnovana | 1985 |
| Osnivač | Robert Menard, Remi Luri, Žak Molenat i Emilien Žubino |
| Datum osnivanja | 1985 |
| Tip | neprofitna organizacija, nevladina organizacija sa konsultantskim statusom u Ujedinjenim nacijama |
| Sedište | Pariz, Francuska |
| Predsednik | Pjer Haski |
| Generalni direktor | Kristof Deloar (od jula 2012) |
| Rukovodioci | Kristijan Mihr, CEO RWB Nemačka Rubina Mehring, predsednik RWB Austrija Tereza Obreht Hodler, predsednik RWB Švajcarska |
| Budžet | prihodi: €4,9 miliona (2013) rashodi: €4,2 miliona (2013) |
| Broj zaposlenih | približno 120 |
| Veb-sajt | RSF |
Reporteri bez granica imaju dve glavne sfere delovanja: jedna je fokusirana na internetsku cenzuru i nove medije, a druga na pružanje materijalne, finansijske i psihološke pomoći novinarima koji deluju u opasnim područjima.[2] Njihove misije su da kontinuirano prate napade na slobodu informacija širom sveta, denunciraju takve napade u medijima, deluje u saradnji sa vladama u borbi protiv cenzure i zakona čiji je cilj ograničavanje slobode informisanja, moralna i finansijska pomoć progonjenim novinarima, kao i njihovim porodicama. Oni isto tako nude materijalnu pomoć ratnim dopisnicima u cilju poboljšanja njihove bezbednosti.
Zaleđina
Reportere bez granica su osnovali Robert Menard, Remi Luri, Žak Molenat i Emilien Žubino, u Monpeljeu, Francuska 1985. godine.[3] Njegovo sedište je u 2. okrugu Pariza.[4] RWB takođe održava urede u Berlinu, Briselu, Ženevi, Madridu, Rimu, Štoholmu, Tunisu, Beču, i Vašingtonu. Njihov prvi ured u Aziji, locira u Tajpeju, Tajvan, zvanično je otvoren u julu 2017.[5][6][7] Tajvan je pet godina zaredom, od 2013. godine, proglašen najboljom azijskom državom u RSF-ovom indeksu slobode štampe, a 2017. je bio rangiran na 45. mestu.[8][9]
U početku je udruženje radilo na promociji alternativnog novinarstva, ali bilo je neslaganja između osnivača. Konačno je ostao samo Menard i on je promenio smer organizacije ka promociji slobode štampe.[3] Reporteri bez granica navode da svoju inspiraciju crpi iz člana 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, prema kojem svako ima „pravo na slobodu mišljenja i izražavanja”, kao i pravo na „traženje, primanje i prenos” informacija i ideja „bez obzira na granice”.
Menard je bio prvi generalni sekretar RVB-a. Žan-Fransoa Žulijard je nasledio je Menarda 2008. godine.[10] Kristof Deloar je nasledio Žulijarda u julu 2012. godine, kada je postao generalni direktor.[11]
Publikacije
Barometar slobode štampe
RWB održava „Barometar slobode štampe” na svom vebsajtu na kome se vidi broj novinara, medijskih pomoćnika, netizena i građanskih novinara koji su ubijeni ili zatvoreni tokom godine.[12]
| Ubijeno | Uhapšeno | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Godina | Novinari | Medijski asist. | Netizeni | Novinari + Medijski asist. | Netizeni |
| 2017[12][13] | 54 | 8 | 7 | 219 | 107 |
| 2016[14] | 62 | 8 | 9 | 182 | 149 |
| 2015[15] | 81 | 6 | 20 | 169 | 163 |
| 2014[16][17] | 73 | 11 | 21 | 178 | 178 |
| 2013[18][19] | 79 | 4 | 55 | 826 | 127 |
| 2012[20] | 87 | 7 | 49 | 879 | 144 |
| 2011[21][22] | 67 | 2 | 10 | 1044 | 199 |
| 2010[23] | 58 | 1 | 0 | 535 | 152 |
| 2009[24] | 75 | 2 | 0 | 573 | 151 |
| 2008[25] | 60 | 1 | 0 | 673 | 59 |
| 2007[26] | 88 | 22 | 0 | ||
| 2006[27] | 85 | 32 | 0 | ||
| 2005[28] | 64 | 5 | 0 | ||
| 2004[29] | 63 | 16 | 0 | ||
| 2003[30] | 43 | 3 | 0 | ||
| 2002[31] | 25 | 4 | 0 | ||
Priručnici za novinare i blogere
Tokom godina, RWB je objavio nekoliko priručnika za pružanje pomoći novinarima i blogerima, kao i za podizanje svesti javnosti, uključujući:[32]
- Vodič za novinare koji su prisiljeni da pobegnu u egzil, jun 2012.[33]
- Priručnik za blogere i sajber-disidente, septembar 2005, ažurirano u martu 2008.[34]
- Priručnik za novinare, april 2007, ažurirano u februaru 2013.[35]
- Priručnik za novinare tokom izbora, 2015. izdanje[36]
- Vodič za bezbednost novinara, decembar 2015.[37]
