Spisak najvećih poznatih zvezda

Ovo je spisak najvećih poznatih zvezda po radijusu. Merna jedinica je radijus našeg Sunca (približno 695,500 km).

Tačan redosled nije u potpunosti utvrđen:

Mogu se javiti velike greške u utvrđivanju veličina;
Rastojanje ovih zvezda od zemlje nije uvek tačno utvrđeno, što utiče i na određivanje njihove veličine;
Sve zvezde na ovom spisku imaju proširenu atmosferu, a mnoge se nalaze unutar neprozirnih „ljuski” ili „diskova” prašine, i većina pulsira, usled čega njihov radijus ne može tačno da se odredi;
Postoje teoretski razlozi zašto se od nijedne zvezde u našoj galaksiji ne očekuje da bude više od 1.500 puta veća od našeg sunca, u skladu sa evolucionarnim modelom i Hajaši zonom nestabilnosti. Tačan limit zavisi od metalnosti zvezde, tako da, na primer, supergiganti u Magelanskom oblaku imaju nešto drugačiju graničnu temperaturu i osvetljenost. Kod zvezde koje su iznad ovog limita, primećene su snažne erupcije kao i promene u spektralnom tipu u periodu od svega par meseci;
Ispitivanjem Magelanskog oblaka je popisana većina crvenih supergiganta i 44 od njih su veći od 700 Sunčevih radijusa.^[1]

Spisak

**Spisak Najvećih zvezda, po radijusu**
Zvezda	Sunčev radijus (Sunce = 1)	Komentar	Ref.
UY Scuti	1,708	Margina greške u određivanju veličine: ± 192 Sunčevih radijusa pošto zvezda pulsira. Kada je najmanja, bila bi slična po veličini sa VX Sagitari (vidi ispod).	^[2]
NML Cygni	1,650	NML Cyg je neobičan hypergigant okružen cirkumstelarnom nebulom. Navedena veličina je najverovatnija veličina; Stvarna se kreće između 1,642 to 2,775.	^[3]
WOH G64	1,540	Ovo bi bila najveća zvezda u velikom Magelanskom oblaku, ali je neobična po položaju i kretanju te bi još mogla biti i halo gigant.	^[4]
Westerlund 1-26	1,530	Ova zvezda ima jako neobične parametre i ima snažnu radio emisiju. Spektar joj se menja, ali osvetljenost joj je stalna.	^[5]
VX Sagittarii	1,520	VX Sgr je pulsirajuće promenjiva, i njen prividni prečnik se znatno menja.	^[6]
VV Cephei A	1,050-1,900	VV Cep A je izrazito deformisana zvezda u binarnom sistemu, i njezin kompanjon B-tipa VV Cephei B joj krade masu, bar u delu orbite.
RW Cephei	1,435	RW Cep je promenjiva i po osvetljenosti i spektralnom tipu (G8 do M), te otuda verovatno i po dijametru. Pošto spektralni tip i temperatura pri maximalnoj osvetljenosti nisu poznati, to je navedena veličina samo procena.
VY Canis Majoris/Veliki pas (sazvežđe)	1,420	Svojevremeno je smatrano da je ovaj crveni hypergigant toliko velik da se suprotstavlja teoriji zvezdane evolucije, ali usavrešenim sistemima merenja ispostavilo se da je zvezda daleko manja nego što se prvobitno mislilo.	^[7]^[8]
KY Cygni	1,420	KY Cygni se nalazi u oblasti izrazitog međuzvezdanog odumiranja što otežava određivanje tačne veličine. Navedena veličina je u skladu sa zvezdanom evolucijom, ali je moguće i da je veća.	^[9]
AH Scorpii	1,411	AH Sco je promenjiva za skoro 3 veličine u vizuelnom opsegu, i procenjenih 20% u totalnoj osvetljenosti. Promene dijametra nisu jsano uočljive usled promena temperature.	^[2]
HR 5171 A	1,316	HR 5171 A je jako deformisana zvezda u uskom binarnom sistemu, i njen sekundar joj krade mase.	^[10]
PZ Cassiopeiae	1,260-1,340		^[11]
KW Sagittarii	1,235		^[2]^[9]
IRC-10414	1,200		^[12]
BC Cygni	1,140		^[9]
V354 Cephei	1,104.5		^[6]^[9]
RT Carinae	1,090		^[9]
BI Cygni	1,078		^[6]^[9]
Betelgez (Alpha Orionis)	1,075	Deveta najsjajnija zvezda noćnog neba.	^[13]
V396 Centauri	1,070		^[9]
CK Carinae	1,060		^[9]
Mu Cephei (Herschel's „Garnet Star”)	1,035		^[9]^[14]
S Persei	1,005	U Persejevom Duplom klasteru.	^[9]
RS Persei	1,000	U Persejevom Duplom klasteru.	^[9]
NR Vulpeculae	980		^[9]
RW Cygni	980		^[9]
GCIRS 7	960		^[15]
Antares A (Alpha Scorpii A)	883
Theta Muscae	878
V602 Carinae	860		^[9]
V1749 Cygni	830		^[9]
IX Carinae	790		^[9]
SU Persei	780	U Persejevom Duplom klasteru.	^[9]
TV Geminorum	770		^[9]
T Cephei	742
V382 Carinae	700	Žuti hipergigant, jedan od najređih tipova zvezda.

**Sledeće dobro poznate zvetde su izlistane radi poređenja**.
Ime zvezde	Solarni radijus (Sunce = 1)	Komentar	Ref.
V509 Cassiopeiae	650	Žuti hipergigant, jedan od najređih tipova zvezda.
TZ Cassiopeiae	645
CE Tauri („Ruby Star”)	608	Može biti zaklonjena mesecom što omogućava precizno određivanje njenog prividnog prečnika.	^[16]
V355 Cephei	535		^[6]^[9]
R Leporis („Hind's Crimson Star”)	500	Jedna od najvećih ugljeničnih zvezda u Mlečnom putu.
Alpha Herculis (Ras Algethi)	460
Rho Cassiopeiae	450	Žuti hipergigant, jedan od najređih tipova zvezda.
Mira A (Omicron Ceti)	400		^[17]
V838 Monocerotis	380	Svojevremeno je bila na vrhu liste, kao jedna od najvećih poznatih zvezda, sada se smanjila po veličini nakon što je bila Supernova.
R Doradus	370	Druga zvezda sa prividnom veličinom posle sunca.
The Pistol Star	306	Plavi hipergigant, među najtežim i najosvetljenijim poznatim zvezdama.
S Doradus	240
La Superba (Y Canum Venaticorum)	215	Jedna od najhladnijih i najcrvenijih poznatih zvezda.
Deneb (Alpha Cygni)	203	19-a najsjajnija zvezda noćnog neba.
Eta Carinae A (Tseen She)	140	Ranije se verovalo da je u pitanju najteža jedinstvena zvezda, međutim 2005 je otkriveno da je u pitanju binarni sistem	^[18]
Peony Nebula Star	100	Kandidat za nsjsjajniju zvezdu Mlečnog Puta.
Rigel A (Beta Orionis A)	78	Sedma najsjajnija zvezda noćnog neba.
Kanopus (Alpha Carinae)	65	Druga najsjajnija zvezda noćnog neba.
Aldebaran (Alpha Tauri)	44.2		^[19]
R136a1	35.4	Najteža i najsjajnija poznata zvezda.
HDE226868	21	Supergigant kompanjon crne rupe Cygnus X-1. Crna rupa je 500,000 puta manja od zvezde.
VV Cephei B	10	B-tip kompanjon VV Cephei A.

Vidi još

Reference

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]