Бетелгез

Бетелгез (α Ori) је друга најсјајнија звезда сазвежђа Орион [18] и девета најсветлија звезда на ноћном небу. Удаљеност од Земље је 643 ± 146 светлосних година (197 ± 45 парсека). Пречник Бетелгеза износи око 1,4 милијарде километара (око 1.000 Сунчевих пречника, више од Јупитерове орбите). Према тренутно доступним подацима, научници сматрају да ће Бетелгез за око милион година експлодирати у супернову, и да ће на ноћном небу Земље током неколико седмица светлети интезитетом пуног Месеца.[19]

Бетелгез (α Ori)
Map of the constellation Orion
Бетелгез (заокружен) у сазвежђу Орион
Положај на небу
Епоха J2000.0      Равнодневница J2000.0
СазвежђеОрион
Изговор/ˈbɛtəlz, ˈbtəl-, -s/[1][2]
Ректасцензија05h 55m 10.30536s[3]
Деклинација+07° 24′ 25.4304″[3]
Карактеристике
Еволуциони ступањЦрвени суперџин
Спектрални типM1–M2 Ia–ab[4]
Привидна магнитуда (V)0.50[5] (0.0–1.3[6])
Привидна магнитуда (J)−3.00[7]
Привидна магнитуда (K)−4.05[7]
U−B индекс боја+2.06[5]
B−V индекс боја+1.85[5]
Варијабилни типSRc[6]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)+21.91[8] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: 26.42 ± 0.25[9] мас/г
Дек.: 9.60 ± 0.12[9] мас/г
Паралакса (π)4.51 ± 0.80[9] мас
Растојање222+48
−34
[9] pc
Апсолутна магнитуда (MV)−5.85[10]
Детаљи
Маса11,6+5,0
−3,9
[11] M
Полупречник887 ± 203,[12] 955±217[11] R
Луминозност90000150000[13] L
Површинска гравитација (log g)−0.5[14] цгс
Температура3590[11][15] K
Металичност [Fe/H]+0.05[16] dex
Ротациона брзина (v sin i)5[17] km/s
Старост8.0–8.5[12] Myr
Друге ознаке
Betelgeuse, α Ori, 58 Ori,
HR 2061, BD +7° 1055,
HD 39801, FK5 224,
HIP 27989, SAO 113271,
GC 7451, AAVSO 0549+07,
CCDM J05552+0724AP
Референтне базе података
SIMBADdata
Розе стрелица у левом делу слике, са ознакон α поред себе, показује на Бетелгез у оквиру сазвежђа Орион.

Утицај на културу

Ликови Форд Префект и Запход Библброкс из Аутостоперског водича кроз галаксију, романа Дагласа Адамса, долазе са света „из околине Бетелгеза“.

Имена

Арапски називи:

  • al-Jauzā / الجوزاء :Ово је женско име старих арапских легенди.

Енглески:

  • Betelgeuse

Јапану:

  • Хеике-боши / 平家星 (Звезда Хеике кланова): Црвена застава Хеике кланова.

Процене угаоних пречника

Ова табела садржи делимични списак угаоних мерења спроведених од 1920. године. Такође је укључена и колона која пружа тренутни опсег полупречника за сваку студију на основу Бетелгезове најновије процене удаљености (Harper et al.) of 197 ± 45 pc.

ЧланакГодина[а]Телескоп#Спектарλ (μm) (mas)[б]Полупречници[в] @
197±45 pc
Напомене
Michelson[20]1920Маунт Вилсон1Видљиви0,57547,0 ± 4,73,2–6,3 АЈИвично затамњење +17% = 55,0
Bonneau[21]1972Palomar8Видљиви0,422–0,71952,0–69,03,6–9,2 АЈЈака корелација са λ
Balega[22]1978ESO3Видљиви0,405–0,71545,0–67,03,1–8,6 АЈНема корелације са λ
1979SAO4Видљиви0,575–0,77350,0–62,03,5–8,0 АЈ
Buscher[23]1989WHT4Видљиви0,633–0,71054,0–6,104,0–7,9 АЈОтривене асиметрије
Wilson[24]1991WHT4Видљиви0,546–0,71049,0–57,03,5–7,1 АЈПотврда жаришта
Tuthill[25]1993WHT8Видљиви0,633–0,71043,5–54,23,2–7,0 АЈПроучавање жаришта на 3 звезде
1992WHT1NIR0.90242,6 ± 0:033,0–5,6 АЈ
Gilliland[26]1995HSTУВ0,24–0,27104–11210,3–11,1FWHM пречници
0,265–0,29592–1009,1–9,8
Weiner[27]1999ISI2MIR (Н трака)11,15054,7 ± 0,34,1–6,7 АЈИвично затамњење = 55,2 ± 0,5
Perrin[28]1997IOTA7NIR (K трака)2,20043,33 ± 0,043,3–5,2 АЈК и Л траке, 11,5 μm контраст података
Haubois[29]2005IOTA6NIR (H трака)1.65044,28 ± 0,153,4–5,4 АЈРоселдов пречник 45,03 ± 0,12
Hernandez[30]2006VLTI2NIR (К трака)2,099–2,19842:57 ± 0:023,2–5,2 АЈАМБЕР резултати високе прецизности.
Ohnaka[31]2008VLTI3NIR (К трака)2,280–2,31043,19 ± 0,033,3–5,2 АЈИвично затамњење 43,56 ± 0,06
Townes[32]1993ISI17MIR (Х трака)11,15056,00 ± 1,004,2–6,8 АЈСистематска студија која обухвата 17 мерења на истој таласној дужини од 1993. до 2009. године
2008ISIMIR (Н трака)11,15047,00 ± 2,003,6–5,7 АЈ
2009ISIMIR (Н трака)11,15048,00 ± 1,003,6–5,8 АЈ
Ohnaka[33]2011VLTI3NIR (К трака)2,280–2,31042,05 ± 0,053,2–5.2 АЈИвично затамњење 42,49 ± 0,06
Harper[10]2008VLAТакође је вредно помена да Харпер et al. у закључку њихове публикације износе следећу напомену: „У извесном смислу, изведена удаљеност од 200 pc је равнотежа између 131 pc (425 ly) Хипаркос удаљености и радиј који теже ка 250 pc (815 ly)” - стога успостављају ± 815 ly као спољне удаљености за звезду.

Види још

Референце

Спољашње везе

  1. Mars and Orion Over Monument Valley
  2. Orion: Head to Toe
  3. The Spotty Surface of Betelgeuse
  4. Simulated Supergiant Star
  5. Why Stars Twinkle