Сиријус
Сиријус (αCMa) је најсјајнија звезда ноћног неба посматрано са Земље, са привидном величином (магнитудом) од −1,47. Налази се у сазвежђу Велики пас (Canis Maior). Сиријус је видљив зими, у касну јесен пред јутро и у рано пролеће након сумрака, и то са целе јужне полулопте и са северне полулопте на географским ширинама не већим од 75°. Координате су му: 6 сати 43 минуте (ректасцензија) и -16° 35' (деклинација). На зимском небу се може најлакше пронаћи уколико пратимо праву одређену трима звездама у појасу сазвежђа Орион ка југоистоку. Свако небеско тело, на ноћном небу, сјајније од Сиријуса је засигурно планета (уколико се не ради о метеору, комети, авиону...). Звезда Сиријус је удаљена од нас 8,7 с. г., док годишња паралакса ове звезде износи 0,375".[25]
Опсервациони подаци Епоха J2000.0 Равнодневница ICRS | |
---|---|
Сазвежђе | Велики пас |
Изговор | /ˈsɪriəs/[1] |
Сиријус | |
Ректасцензија | 06h 45m 08.91728s[2] |
Деклинација | −16° 42′ 58.0171″[2] |
Привидна магнитуда (V) | −1.46[3] |
A | |
Ректасцензија | 06h 45m 08.917s[4] |
Деклинација | −16° 42′ 58.02″[4] |
Привидна магнитуда (V) | −1.47[5] |
B | |
Ректасцензија | 06h 45m 09.0s[6] |
Деклинација | −16° 43′ 06″[6] |
Привидна магнитуда (V) | 8.44[5] |
Карактеристике | |
Сиријус A | |
Еволуциони ступањ | Главни низ |
Спектрални тип | A0mA1 Va[7] |
U−B индекс боја | −0.05[3] |
B−V индекс боја | +0.00[3] |
Сиријус B | |
Еволуциони ступањ | Бели патуљак |
Спектрални тип | DA2[5] |
U−B индекс боја | −1.04[8] |
B−V индекс боја | −0.03[8] |
Астрометрија | |
Радијална брзина (Rv) | −5.50[9] km/s |
Сопствено кретање (μ) | РА: −546.01[2] мас/г Дек.: −1223.07[2] мас/г |
Паралакса (π) | 374.4896 ± 0.2313[10] мас |
Растојање | 8,709 ± 0,005 ly (2,670 ± 0,002 пс) |
Сиријус А | |
Апсолутна магнитуда (MV) | +1.42[11] |
Сиријус Б | |
Апсолутна магнитуда (MV) | +11.18[8] |
Орбита[12] | |
Примарна | α Canis Majoris A |
Компањон | α Canis Majoris B |
Период (P) | 50.1284 ± 0.0043 г |
Велика полуоса (a) | 7.4957 ± 0.0025″ |
Ексцентрицитет (e) | 0.59142 ± 0.00037 |
Инклинација (i) | 136.336 ± 0.040° |
Лонгитуда узлазног чвора (Ω) | 45.400 ± 0.071° |
Апсидна епоха (T) | 1994.5715 ± 0.0058 |
Аргумент перихела (ω) (секундарни) | 149.161 ± 0.075° |
Детаљи | |
Сиријус А | |
Маса | 2.063 ± 0.023[12] M☉ |
Полупречник | 1.711[13] R☉ |
Луминозност | 25.4[13] L☉ |
Површинска гравитација (log g) | 4.33[14] цгс |
Температура | 9,940[14] K |
Металичност [Fe/H] | 0.50[15] dex |
Ротација | 16 km/s[16] |
Старост | 242 ± 5[12] Myr |
Сиријус Б | |
Маса | 1.018 ± 0.011[12] M☉ |
Полупречник | 0.0084 ± 3%[17] R☉ |
Луминозност | 0.056[18] L☉ |
Површинска гравитација (log g) | 8.57[17] цгс |
Температура | 25,000 ± 200[13] K |
Старост | +10 −8 228[12] Myr |
Друге ознаке | |
Сиријус Б: EGGR 49, WD 0642-166, GCTP 1577.00[24] | |
Референтне базе података | |
SIMBAD | Систем |
A | |
B |
Сиријус је бела звезда, спектралне класе А. Релативно је млада звезда. Близу сазвежђа Велики Пас у коме је Сиријус, налази се сазвежђе Мали Пас (Canis Minor). По митологији ова два пса верно прате Ориона, великог ловца. Орион се налази испред ова два сазвежђа, тако да сва три заузимају велики део неба, на коме су многи занимљиви објекти за астрономска посматрања. Позната је и под народним називом Воларица.
Сиријус изгледа светло због своје унутрашње луминозности и близине Сунчевом систему. На удаљености од 2,64 pc (8,6 ly), систем Сиријус је један од најближих суседа Земље. Сиријус се постепено приближава Сунчевом систему, те се очекује да ће у наредних 60.000 година благо повећати светлину. Након тог времена, његова удаљеност ће почети да се повећава и постаће све мање сјајан, али ће наставити да буде најсјајнија звезда на ноћном небу Земље отприлике следећих 210.000 година.[26]
Референце
Литература
- Brosch, Noah (2008). Sirius Matters. Astrophysics and Space Science Library. 354. ISBN 978-1-4020-8318-1. doi:10.1007/978-1-4020-8319-8_10.
- Holberg, J.B. (2007). Sirius: Brightest Diamond in the Night Sky. Chichester, UK: Praxis Publishing. ISBN 978-0-387-48941-4.
- Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: An Account of Polynesian Astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
- Barker, Tho.; Stukeley, W. (1760). „Remarks on the Mutations of the Stars”. Philosophical Transactions. 51: 498—504. JSTOR 105393. doi:10.1098/rstl.1759.0049 .
Спољашње везе
- NASA Astronomy Picture of the Day: Sirius B in x-ray (6 October 2000)
- „Sirius Matters: Alien Contact”. Chandra X-ray Center. 28. 11. 2000. Приступљено 21. 3. 2021.
- Sankey, John. „Getting Sirius About Time”. www.johnsankey.ca. Приступљено 21. 3. 2021.