Гвадалахара (шп.Guadalajara)[1] је град у Мексику и главни град савезне државе Халиско.[2] Налази се на западу висоравни Мексика, неких 500 km западно од главног града Мексика. Према процени из 2005. у граду је живело 1.600.894 становника. У ширем градском подручју живи 4,2 милиона људи (2007).[3]
Град је познат по великом броју цркава, и другом по старости универзитету Мексика, основаном 1792. Данас у граду делују још три државна и два приватна универзитета. Гвадалахара је позната по свом надимку „Бисер запада“ (Perla del Occidente). Становници града себе називају „тапатиос“ (tapatíos). Из Гвадалахаре потичу многе мексичке традиције, као што су музика маријача и плес харабе тапатио.
Гвадалахара је основана 1532. под именом Espíritu Santo. Основали су је шпански колонисти под вођством Нуњо де Гузмана. Велики земљотреси су уништили град 1818. и 1875, али се он оба пута опоравио.
Градска катедрала је грађена од 1561, и комплетирана после 60 година изградње. Олтар је катедрали поклонио шпански краљ Фернандо VII, као поклон за отпор који је град пружио Наполеону.
У близини Гвадалахаре налази се град Текила, по којем је име добило познато алкохолно пиће текила. Текила се прави од локалне биљке агаве.
Град Гвадалахара је значајан индустријски центар. У граду се производи конфекција, ципеле, стакло, папир, хемијски производи, прехрамбени производи, накит од сребра, итд.
Град зову и „Силицијумска долина Мексика“. Електронска индустрија у граду запошљава око 60.000 радника. Неке од компанија ове индустрије у Гвадалахари су: Хјулет-Пакард, IBM, Flextronics и Сименс.
.svg)
.svg)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
