Chris Froome

Frum je rođen u Najrobiju, u Keniji,^[2] kao najmlađi od troje dece, od roditelja Džejn i Kliva, koji je bio reprezentativac Engleske u hokeju, za uzrast do 19 godina.^[5] Roditelji njegove majke su emigrirali iz Engleske u Keniju da bi pokrenuli farmu useva.^[6][7][8] To je bio težak period za Fruma, roditelji su mu se razišli, otac je otišao u Južnu Afriku gde je počeo novi posao, dok mu je majka radila u Keniji kao fizioterapeut.^[5] Frumova starija braća, Džonatan i Džeremi su išli u školu ragbija u Varvikširu u Engleskoj, na šta je išao najveći deo porodičnog novca.^[5] Kada bi se vratili kući za raspust, skupljali su zmije, Kris je imao dva pitona, a u kući su imali 50 zmija.^[5] "Mami se nije to dopadalo, ali je htela da nas ohrabri da učimo pa je dopustila da ostanu u kući." Izjavio je stariji Krisov brat, Džeremi.^[5] Kad je Frum imao 13 godina, majka ga je odvela na prvu organizovanu biciklističku trku. Bila je to dobrotvorna trka koju je on osvojio, uprkos tome što ga je majka oborila sa bicikla. Tad je upoznao Dejvida Kinjaha, profesionalnog biciklistu, koju mu je postao mentor i trening partner.^{[5][9][10][11]} "On je bio neobičan, ali nije bio momak za koga mislite da je budući šampion." Rekao je Kinjah "Ništa specijalno, osim u njegovoj glavi."^[5] Nakon što je završio osnovnu školu u Najrobiju,^[12] Frum se preselio u Južnoafričku Republiku sa 14 godina, gde mu je podrška bio otac. U Johanezburgu je završio srednju školu,^[13] a zatim i u internatu u privatnoj školi u Johanezburgu.^[11][14][15] Zatim je studirao dve godine ekonomiju na univerzitetu u Johanezburgu.^[16][17][18] Tamo je počeo da se bavi drumskim biciklizmom,^[16]

Godine 2006. je pobedio Kinjaha prvi put, ali u biciklistilkoj federaciji Kenije nisu hteli da u njihovom timu za igre Komonvelta bude momak baziran u Južnoj Africi. Kinjah je rekao federaciji ako Frum ne bude u timu, svi će krenuri u štrajk i uključili su ga u tim.^[5] Na igrama Komonvlta završio je na 17 mestu.^[19] Frum je želeo da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Salcburgu, za vozače do 23 godine, ali mu iz federacije nisu dozvoljavali. Čitao je sve njihove mejlove i sa Kinjahom je krivotvorio prijavni mejl, kako bi mu dozvolili da učestvuje.^[5] Frum je otišao u Salcburg na svoju prvu trku u Evropi i bio je dezorjentisan. Pao je na silasku sa rampe na hronometru i udario je komesare, koji nisu povređeni.^[20] Hronometar je završio na 36 mestu, tri i po minuta iza pobednika.^[21]

Frumova majka je umrla 2008. ne doživevši da vidi Frumov debitantski nastup na Tur de Fransu kasnije te godine.^[5] "Ona je uvek u mojim mislima. Mama mi je bila inspiracija, veliki razlog zbog čega sam ušao u sport. Uvek je vozila auto pored mene, pomažući mi, Kinjah i momci su nosili bidone u dugim vožnjama i stajali su uz nas u svim političkim bitkama." Izjavio je Frum za britanski Telegraf.^[5]

2007—2010

Godine 2007. kada je imao 22 godine, Frumu je ponuđeno da provede neko vreme u Južnoafričkom timu Konika Minolta, koji je vozio nekoliko meseci u Evropi.^[22] "Uvek mi je bilo teško da balansiram studije i treninge i mislio sam, ok, staviću studije na čekanje. Baviću se biciklizmom, daću sve od sebe godinu dana i ako mogu da napravim nešto od toga, onda super, ali ako ne uspem, srećom mogu da se vratim studijama i da nastavim dalje."^[22] Takmičio se od aprila do septembra, za multinacionalni biciklistički tim Svetskog biciklističkog centra, baziranog u Švajcarskoj, koji je promovisao biciklizam u Keniji, Alžiru, Kini itd.^[22][23] U maju je vozio svoju prvu etapnu trku, Điro dele Ređioni, gde je pobedio na petoj etapi, kada je napao na dva kilometra do cilja, sa Sirilom Gotjeom i pobedio u sprintu. Frum je tako ostvario prvu pobedu za Keniju na trci ikada.^[23] Krajem maja, pobedio je na šestoj etapi na Tur of Japan trci. Frum je napao na 14 krugova do cilja, na stazi Šuzenji, zajedno sa još sedam vozača. Vodeći vozači su se smenjivali u napadima, ali niko nije mogao da se odvoji, dok nije Frum napao i ubrzo napravio veliku prednost. Pobedio je sa 40 sekundi ispred grupe.^[24] U junu učestvovao je na B Svetskom prvenstvu, održanom u Kejptaunu, gde je osvojio srebrnu medalju u vožnji na hronometar. Frum je hronometar dug 26.8 km za 35 minuta, 15 sekundi sporije od Kineza Hai Jun Ma.^[25][26] U julu je osvojio još jednu medalju za Keniju, na Sve-Afričkim igrama, u Alžiru. Frum je drumsku trku završio na trećem mestu.^[27] 26. septembra, učestvovao je na Svetskom drumskom prvenstvu za vozače do 23 godine, hronometar je završio na 41 mestu.^[28]

Na preporuku Afričkog vozača, Robija Hantera, Frum je potpisao ugovor sa timom britanskim timom Barvorld, gde je počela njegova profesionalna karijera.^[14][22] U martu, završio je drugi na trci u Južnoj Africi, Điro del Kapo, minut i 41 sekundu iza suvozača, Kristijana Fanbergera.^[29] U aprilu i maju vozio je Kriterijum International, Gent—Vevelgem i ardenske klasike. U julu debitovao je na grand tur trkama, ušao je u sastav tima za Tur de Frans, postavši tako prvi Kenijac na trci, ali pod zastavom Velike Britanije.^[30] Završio je na 84 mestu u generalnom plasmanu i na 11 mestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.^[31] U oktobru, završio je četvrti na Herald san Turu, u Australiji.^[32]

Prvu profesionalnu pobedu Frum je ostvario na drugoj etapi trke Điro del Kapo, u martu 2009. Već nakon 20 km desetočlani beg se odvojio, član tog bega bio je i Frum, koji je napao na 30 km do cilja, pobedio je četiri minuta ispred drugoplasiranog Džeja Tomsona.^[33] U maju, vozio je Điro d’Italija, koju je završio na 36 mestu u generalnom plasmanu i na sedmom mestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.^[34] Na nacionalnom prvenstvu završio je četvrti, Frum je u sprintu četvoročlanog bega završio zadnji.^[35] U julu, pobedio je na maloj jednodnevnoj trci u Južnoj Africi, Anatomik džok rejs. Frum je trku dugu 150 km završio za 4 sata, 4 minuta i 33 sekunde, 10 sekundi ispred Malkolma Lanža.^[36] U septembru 2009. objavljeno je da je Frum potpisao ugovor sa timom Skaj za 2010. godinu.^[37]

Sezonu 2010. Frum je počeo u januaru, na trci Tur danu ander, gde je završio na 76 mestu u generalnom plasmanu.^[38] U februaru je ostvario najbolji rezultat za tim Skaj u svojoj prvoj sezoni, na dvodnevnoj trci u Francuskoj, Tur di Aut var, završio je na devetom mestu.^[39] Nakon trka po Španiji i Francuskoj, gde nije ostvario zapažene rezultate, Frum je vozio ardenske klasike, ali ni na njima nije ostvario dobar rezultat. Amstel gold rejs je završio na 76,^[40] Fleš Valon na 119,^[41] a Lijež—Bastonj—Lijež na 138 mestu, od 140 koliko je završilo trku.^[42] Sezonu je nastavio na trci Tur de Romandi, ali je napustio tokom druge etape.^[43] Na Điro d’Italiji, Frum je bio gotovo neprimetan, samo je dve etape završio ispod 50 mesta. Na etapi 19, Frum je patio od povrede kolena, zbog čega je na usponu Mortirolo otpao od grupeta, zbog čega se pridržavao za policijski motor. Komesar trke je to primetio i naredio mu je da odmah siđe sa bicikla i napusti trku.^[44] Kažnjen je i sa 200 švajcarskih franaka.^[45] Frum je izjavio da se pridržavao za motor samo da bi došao do zone gde se uzima hrana, da bi napustio trku.^[44] Nakon Đira, vozio je Tur of Austrija trku (Ostereiš—Runfart), gde je završio na 63 mestu u generalnom plasmanu.^[46] Dobar rezultat nije ostvario ni na Eneko Turu, dok trke u Kanadi, Gran pri sajkliste de Montreal i Gran pri sajkliste de Kvebek nije završio. Na nacionalnom prvenstvu u vožnji na hronometar, Frum je završio drugi, minut i 22 sekunde iza suvozača iz Skaja, Bredlija Viginsa.^[47][48] U oktobru, predstavljao je Englesku na Igrama Komonvelta, završivši peti na 40 km dugom hronometru, dva minuta i 20 sekundi iza pobednika Dejvida Milara.^[49] Frum je učestvovao i u drumskoj trci, završio je na 44 mestu.^[50] Nakon igara, završio je sezonu.

2011

Na početku 2011. godine, Frum je završio u top pet na Vuelta Kastilja trci i na Turu Romandije. Na Turu Švajcarske, Frum je bio dobar na brdskim etapama, dok je po ravnim gubio vreme, završio je trku na devetom mestu.

Na Vuelta a Espanju, Frum je došao kao pomoćnik za Bredlija Viginsa. Na desetoj etapi, individualnom hronometru, Frum je sasvim neočekivano, osvojio drugo mesto, ispred Viginsa i uzeo je lidersku majicu. Na etapi 11 pomagao je timu da neutrališe napade, ali zatim je sam otpao iz grupe i pao je na drugo mesto u generalnom plasmanu, Vigins je bio novi lider. Na etapi 14, pomogao je da otpadnu favoriti, Vinčenco Nibali i Hoakim Rodrigez na zadnjem usponu. Vigins je zadržao prednost ispred Fruma. Na etapi 15, Frum je predvodio poteru za Kobom, bio je jači od Viginsa i završio je ispred njega, ali 48 sekundi iza Koba, koji je bio novi lider. Na etapi 17, Frum je napao Koba, ali ga je Kobo stigao, Frum je uspio da pobedi na etapi, ali je uzeo samo sekundu Kobu, a zahvaljujući bonifikaciji, prednost Koba je bilo samo 30 sekundi. Frum nije mogao više da nadoknadi vremena i završio je na drugom mestu, tako izjednačivši rezultat Roberta Milara, koji je pre Fruma bio jedini Britanac koji je osvojio drugo mesto na grand tur trkama.

Nakon Vuelte, Frumu se vratila šistozomijaza koja mu je dijagnostikovana 2010. godine. U septembru, Frum je bio deo tima Velike Britanije na svetskom prvenstvu koji je osvojio njihov lider Mark Kevendiš. U finišu sezone, osvojio je treće mesto na Turu Pekinga.

2012

Na početku 2012. godine, Frumu se opet vratila šistozomijaza, zbog koje je morao da se povuče sa Volta Algarve trke i da propusti većinu trka u prvom delu sezone. Vratio se trkama u maju, na Turu Romandije, gde je pomogao Viginsu da osvoji trku. Frum je izabran da vozi Tur de Frans, kao jedan od pomoćnika za Viginsa. Frum nije imao sreće na početku Tura, izgubio je vreme na prologu, a zatim i u padu. Na sedmoj etapi, Frum je vozio za Viginsa, a nakon što je mala grupa stigla na brdo, Kadel Evans je napao, Frum je odmah reagovao, stigao ga i pobedio na etapi. Frum je na ostalim etapama bio jači od Viginsa, ali iz tima nije dobio dozvolu da se bori za sebe, već isključivo da pomaže Viginsu i tako je propustio šansu da pobedi na etapi 19. Frum je završio Tur na drugom mestu, iza Viginsa, uz jednu osvojenu etapu. Na oba hronometra, Frum je završio drugi, iza Viginsa.

Na Olimpijskim igrama u Londonu, Frum je osvojio bronzanu medalju u vožnji na hronometar, završivši iza Bredlija Viginsa i Tonija Martina. Nakon toga, Frum je bio lider tima na Vuelti, ali umoran nakon Tur de Fransa, nije bio konkurentan za osvajanje, završio je na četvrtom mestu.

2013

Godinu 2013, Frum započinje osvajanjem Tura Omana, što mu je prva osvojena etapna trka u karijeri. Nakon Omana, osvojio je drugo mesto, etapu i klasifikaciju po poenima na Tireno—Adriatiko trci. Pre Tur de Fransa, Frum je osvojio Kriterijum Internacional, Tur Romandije i Kriterijum Dofine.

Na Tur de Frans, frum je došao kao lider tima, bez Bredlija Viginsa. Start Tura je bio loš za Fruma, pao je pre početka prve etape, u neutralnoj zoni. U narednim etapama, Frum nije imao problema, a zatim je superiorno pobedio na osmoj etapi, minut i po ispred alehandra Valverdea i po prvi put obukao žutu majicu. Na devetoj etapi, Frum je bio izolovan i napadali su ga mnogi favoriti, ali nije izgubio vreme. Na etapi 12, hronometru, Frum je završio na drugom mestu i dodatno povećao svoju prednost. Alberto Kontador i drugi favoriti su uzeli Frumu minut na etapi 13, nakon što se grupa podelila zbog vetra. Frum je pobedio na etapi 15, na Mon Ventuu, ispred Naira Kintane. Pobedio je na hronometru na etapi 17 i do kraja je održao prednost i osvojio je svoj prvi Tur de Frans, četiri minuta ispred drugoplasiranog Naira Kintane. Frum je tokom Tura 19 puta radio doping test. U oktobru, dobio je nagradu za najboljeg vozača godine.

2014

Na početku 2014. godine, Frum je drugi put zaredom osvojio Tur Omana i Tur Romandije, a zbog bolesti je preskočio Tireno—Adriatiko.

Na Tur de Frans, Frum je došao kao aktuelni šampion i prvi favorit za osvajanje, ali nakon više padova na etapama 4 i 5, Frum je bio primoran da napusti Tur na petoj etapi.

Oporavio se na vreme za Vueltu i novi okršaj sa Kontadorom, koji je takođe morao da napusti Tur de Frans zbog povrede. Kontador i Frum su vodili veliku borbu i Kontador je osvojio Vueltu, Frum je završio na drugom mestu, izgubivši vreme na nekim brdskim etapama i na hronometru.

2015

Nakon osvajanja Tura Omana prethodne dve godine, Frum je 2015. započeo u Španiji, na trci Ruta del Sol, gde je opet vodio veliku borbu sa Kontadorom, ali ovoga puta je pobedio za dve sekunde. Nakon toga, Frum učestvuje na Ardenskom klasiku Fleš Valon, gde je doživeo težak pad i završio je na 123 mestu. Na Turu Romandije, osvojio je treće mesto, iza dvojca Kaćuše, Ilnura Zakarina i Simona Špilaka. A pre Tur de Fransa, Frum je osvojio Kriterijum Dofine.

Tur de Frans je osim Fruma, imao još tri velika favorita, aktuelni šampion Vinčenco Nibali, dvostruki šampion i osvojač Đira 2015. godine Alberto Kontador i Nairo Kintana, šampion Đira iz 2014. godine.

Frum je uzeo majicu na trećoj etapi, sekundu ispred Tonija Martina, koji je preuzeo majicu pobedom na četvrtoj etapi. Nakon što je Toni Martin doživeo pad na šestoj etapi i nije startovao sedmu etapu, Frum je odbio da nosi žutu majicu, tako da na toj etapi nije bilo žute majice, a osvajanjem drugog mesta na sedmoj etapi, Frum je opet bio lider. Kasnije je osvojio desetu etapu i učvrstio je svoju prednost. Sa Nibalijem u lošoj formi i umornim Kontadorom, jedini rival Frumu je bio Nairo Kintana, koji mu je smanjio prednost na zadnje dve etape, ali nije mogao više od drugog mesta. Frum je osvojio svoj drugi Tur de Frans, pobedivši i u brdskoj klasifikaciji.

Nakon Tura, Frum je objavio da će pokušati da osvoji i Vueltu. Frum je bio prvi pobednik Tura koji he vozio Vueltu, još od 2008. kada je to uradio Karlos Sastre. Frum nije imao snage u brdskim etapama, gubio je vreme, doživio je pad i morao je da se povuče.

2016

Pre početka 2016. godine, tim Skaj je objavio da će Frum pokušati da osvoji Tur de Frans i Olimpijske igre i u drumskoj i u vožnji na hronometar.^[51]

Sezonu je počeo u Australiji u februaru, na Herald san Turu. Trka je počela 2 km dugim prologom, koji je Frum završio na 26. mestu.^[52] Na prvoj etapi Frum je napao na poslednjem usponu, zajedno sa suvozačem, Piterom Kenjakom. Kenjak je pobedio na etapi, dok je Frum završio drugi, a to je bio i novi poredak u generalnom plasmanu.^[53] Na drugoj, ravnoj etapi, Timovi Skaj i Orika su razdvojili glavnu grupu u poslednjih 10 km, Frum je završio na četvrtom mestu.^[54] Na poslednjoj etapi, Frum je napao na drugom usponu, zadržao je prednost do kraja i pobedio na etapi.^[55] Uzeo je dovoljno vremena Kenjaku i osvojio je trku sa 32 sekunde ispred njega, uz osvojenu i brdsku klasifikaciju.^[55] Sezonu je nastavio krajem marta na Vuelta a Katalonji. Na trećoj etapi vođene su prve borbe u brdima, Danijel Martin je pobedio, dok je Frum završio deveti, 12 sekundi iza.^[56] Na četvrtoj etapi, vođena je borba na poslednjem usponu, dugom 18.5 km, Frum nije mogao da prati napade Kintane i Kontadora i završio je osmi, 30 sekundi iza.^[57] Na poslednje tri etape nije vođena velika borba za generalni plasman i Frum je trku završio na osmom mestu, 46 sekundi iza pobednika Naira Kintane.^[58] Na Lijež—Bastonj—Liježu završio je na 112. mestu, dok je trku osvojio njegov suvozač Vaut Puls.^[59] Pripreme za Tur de Frans nastavio je na Tur de Romandi trci. Trka je počela prologom, koji je Frum završio na 62. mestu, 26 sekundi iza pobednika Jona Izagirea.^[60] Na drugoj etapi Frumu se probušila guma malo pre početka uspona Le Šamp, na 10 km do cilja, Mikel Nieve mu je dao točak, ali je zamena išla sporo i ubrzo su stekli veliki zaostatak.^[61] Na 17 km do cilja Frum je bio blizu povratka u glavnu grupu, ali su tada ubrzali tempo i Frum je ponovo distanciran. Na kraju je izgubio 17 i po minuta i ispao iz borbe za generalni plasman.^[61] Na hronometru na trećoj etapi, Frum je pokušao da dođe do etapne pobede, ali je završio četvrti, devet sekundi iza pobednika Tiba Pinoa.^[62] Do pobede je ipak došao na četvrtoj etapi. Frum je napao na 40 km do cilja, zajedno sa Tidžejem van Garderenom, od koga je otišao na 3 km do vrha poslednjeg brdskog cilja.^[63] Frum je brdski cilj prešao sa prednošću od 20 sekundi, ali je na spustu izgubio dosta vremena, jer nije hteo da rizikuje po mokroj ulici i trijumfovao sa četiri sekunde ispred Izagirea.^[63] Poslednja etapa je bila sprinterska i Frum je trku završio na 38. mestu, 21 minut iza Naira Kintane.^[64] Poslednja trka koju je vozio u okviru priprema za Tur bila je Kriterijum di Dofine, trka koja se smatra generalnom probom pred Tur de Frans.^[65] Dofine je startovao brdskim prologom, koji je Frum završio treći, 13 sekundi iza Alberta Kontadora.^[66] Na drugoj etapi, Frum je završio osmi, u sprintu na brdu, razlika u generalnom plasmanu je ostala ista.^[67] Nakon dve sprinterske etape, borba za generalni plasman vodila se na petoj etapi. Tim Skaj je kontrolisao trku, a na početku poslednjeg uspona poslali su Mikela Landu u napad.^[68] Na 3 km do cilja, Dan Martin je napao, Frum je zaostajao, ali se ubrzo vratio i napao na 2.5 km do cilja.^[68] Kontador je odmah reagovao, ali nije imao snage da ga prati, jedini koji je mogao da ga prati bio je Riči Port. Njih dvojica su prestigli Landu i stigli su na cilj zajedno, Frum je odsprintao bivšeg suvozača, pobedio na etapi i preuzeo žutu majicu.^[68] Na šestoj etapi, Romen Barde je napao na 10 km do cilja, pratio ga je Tibo Pino, dok je pozadi Frum markirao napade rivala.^[69] U samom finišu Frum je napao i stekao još osam sekundi ispred Porta i Kontadora, dok je napadom smanjio zaostatak za Bardeom na etapi na minut i sačuvao žutu majicu.^[69] Na poslednjoj etapi, Barde je napadom pet sekundi, što mu je bilo dovoljno da završi Dofine na drugom mestu, dok je Frum osvojio trku, 12 sekundi ispred Bardea, markirajući druge napade na poslednjoj etapi.^[70]

Frum je na Tur de Frans došao kao najveći favorit, dok su mu najveći rivali bili Nairo Kintana, Alberto Kontador, Riči Port, Romen Barde, Tidžej van Gardener i Fabio Aru.^[71] Tur je startovao sprinterskom etapom, na kojoj je Mark Kevendiš, Frumov bivši suvozač, uzeo žutu majicu po prvi put u karijeri.^[72] Prve borbe za generalni plasman vođene su na ossmoj etapi, napadi su počeli na 3 km do vrha poslednjeg brdskog cilja, niko nije uspio da se odvoji na usponu, dok je Frum napadom na spustu uspio da stekne prednost i pobedi na etapi, 13 sekundi ispred grupe, preuzevši tako i žutu majicu.^[73] Deveta etapa sastajala se od pet brdskih ciljeva, tim Skaj je kontrolisao trku, Kontador je napustio zbog pada, a borba je vođena na poslednjem usponu.^[74] Na 5 km do cilja napadali su Kintana, Port i Barde, zatim je pokušao i Frum i uspeli su da se odvoje od drugih favorita; završili su etapu sa istim vremenom i Frum je zadržao žutu majicu.^[74] Na etapi 11, potpuno ravnoj, gde se nije očekivala borba za generalni plasman, ali Peter Sagan je napao na 12 km do cilja, pratili su Macjej Bodnar, Frum i Gerent Tomas, koji su došli zajedno na cilj, gde je Sagan odsprintao Fruma.^[75] Frum je tako uzeo još deset sekundi rivalima.^[75] Na etapi 12, koja je vožena do Mon Vantua, Frum, Port i Bauke Molema su bili ispred drugih rivala na poslednjem usponu, Vantuu, kada ih je kamerman na motoru oborio u poslednjem kilometru.^[76] Motorista je oborio Porta, preko kojeg je pao i Frum, dok je Molema uspio da ih zaobiđe.^[76] Frumov bicikl je bio potpuno uništen, tako da je trčao dok nije dobio bicikl od neutralnog mehaničara, ali mu nije odgovarao i morao je da sačeka timski automobil.^[76] Novi bicikl je dobio na 500 metara do cilja. Cilj je prošao minut i 40 sekundi iza Moleme i minut i 14 sekundi iza grupe drugih favorita.^[76] Iako je plasmanom na etapi izgubio žutu majicu, sudije su odlučile da i Frumu i Portu dodele isto vreme kao i Molemi, te je tako zadržao žutu majicu, povećavši prednost u odnosu na Kintanu, Bardea i druge.^[76] Na hronometru na etapi 13, Frum je zavrršio drugi, minut iza Toma Dimulena, ali preko dva minuta ispred Kintane, Jejtsa, Porta i Bardea.^[77] Nakon hronometra, Frum je povećao prednost u generalnom plasmanu na dva minuta ispred Moleme, 2' 45" ispred Jejtsa, dok su ostali bili na preko tri minuta.^[77] Nakon tri relativno mirne etape, borba se nastavila na etapi 17. Tim Skaj je kontrolisao trku, Fabio Aru i Danijel Martin su pokušali sa napadima u finišu, ali su brzo dostignuti.^[78] Međutim, kada je Riči Port napaao, Frumovi suvozači nisu mogli da ga dostignu, zbog čega je Frum krenuo sam - ostavivši sve ostale iza sebe.^[78] Završili su deset sekundi ispred Jejtsa i Bardea, dok su ostali završili dosta iza.^[78] Na brdskom hronometru na etapi 18, Frum je trijumfovao 21 sekundu ispred Dimulena i povećao je prednost u generalnom plasmanu na četiri minuta ispred Moleme.^[79] Na etapi 18, Vinčenco Nibali je pao na spustu ispred Fruma, nakon čega je pao i Frum.^[80] Uzeo je bicikl od Gerenta Tomasa, ali nije mogao da isprati napad Bardea na 10 km do cilja, završio je etapu 36 sekundi iza Bardea, ali je zadržao veliku prednost u generalnom plasmanu.^[80] Na etapi 20, Frum i tim Skaj su kontrolisali trku, drugi vozači su nadoknadili nekoliko sekundi, ali Frum je ostao lider i ostalo je još samo da završi etapu u Parizu.^[81] Poslednja, etapa 21 je tradicionalno mirna, prošla je bez problema i Frum je osvojio svoj treći Tur, sa četiri minuta i pet sekundi ispred Romena Bardea..^[82]

Nakon Tur de Fransa, Frum je bio lider britanskog tima na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru. Imao je mehaničkih problema i morao je da menja bicikl, ali ga je Gerent Tomas vratio u glavnu grupu. Frum je napadao, ali nije imao snage kad je Vinčenco Nibali uputio odlučujući napad i na kraju je drumsku trku završio na 12. mestu, tri minuta iza pobednika, Grega van Avermata.^[83] Sledeći cilj bilo mu je osvajanje zlatne medalje u trci na hronometar, ali je morao da se zadovolji bronzom, kao i u Londonu 2012.. Završio je 1'02" iza pobednika Fabijana Kančelare i 15 sekundi iza Toma Dimulena.^[84]Nakon Olimpijskih igara, Frum je doneo odluku da vozi Vuelta a Espanju, sa namerom da je osvoji nakon dva druga mesta. Glavni konkurenti bili su mu Nairo Kintana, Alehandro Valverde i Alberto Kontador.^[85] Vuelta je počela ekipnim hronometrom koji je pobedio tim Skaj, te je tako Frum stekao 52 sekunde ispred Kontadora.^[86] Već na trećoj etapi vođene su borbe u brdima. Na poslednjem usponu tim Movistar je postavio jak tempo, Frum je bio distanciran ali je uspio da se vrati i da završi zajedno sa Valverdeom i Kintanom.^[87] Nakon nekoliko mirnijih etapa, borba je nastavljena na osmoj etapi. Pri vrhu poslednjeg uspona, Kintana je napao, Frum nije mogao da reaguje i izgubio je 33 sekunde i nakon etape zaostajao je 27 sekundi za Kintanom u generalnom plasmanu.^[88] Na devetoj etapi, čiji cilj je bio na usponu druge kategorije, Frum nije uspio da se odvoji i favoriti su završili zajedno.^[89] Na desetoj etapi, Frum je polako otpadao od grupe na 9 km do cilja;^[90] na 5 km do cilja, Kontador i Kintana su napali, povećavajući razliku, ali tada se Frum oporavio i dostizao rivale jednog po jednog, osim Kintane.^[90] Na kraju je dostigao i Roberta Hesinka, koji ga je odsprintao na cilju, tako da je Frum završio treći, 25 sekundi iza Kintane, odnosno 31 zbog bonifikacije.^[90] Na etapi 11, na poslednjem usponu Penja Kabarga dugom 1.8 km, Esteban Čavez je prvi napao, stekao prednost, ali je dostignut kad je Valverde krenuo.^[91] Frum je pratio, a zatim je napao;^[91] Kintana je jedini mogao da ga prati.^[91] Frum nije uspio da se odvoji, ali je osvojio etapu u sprintu.^[91] Etapa 13 je vožena lagano, nije bilo borbi, a glavna grupa je završila čak 33 minuta iza pobednika etape, Valerija Kontija.^[92] Na kraljevskoj, etapi 14, čiji je cilj bio na usponu Kol d’Obisk dugom 18 km, vođena je velika borba. Kintana je pokušavao da distancira Fruma, ali nije mogao.^[93] Prvi put je napao na polovini uspona — Frum je pratio.^[93] Njih dvojica su završili etapu zajedno, dok je Kontador distanciran.^[93] Na naizgled ne toliko teškoj, etapi 15, dugoj samo 118 km, Frum je bio u problemima.^[94] Kontador je napao na početku etape, Kintana je pratio, dok je Frum zaostajao;^[94] ubrzo se razlika popela na 20 sekundi, a Frum je imao uz sebe samo dva suvozača.^[94] Kako se tempo pojačavao, Frum je ostao bez suvozača, a vozači tima Orika su vukli za Čaveza.^[94] Frum do kraja nije mogao da nadoknadi vreme niti je mogao da odgovori kada su Čavez i Valverde napali.^[94] Na kraju je izgubio dva minuta i 37 sekundi od Kintane i zaostajao je tri i po minuta u generalnom plasmanu.^[94] Većina Frumovih suvozača je etapu završila van vremenske rampe, ali im je dozvoljeno da nastave trku jer je 91 vozač završio van dozvoljenog vremena.^[94] Na etapi 17, Kontador je prvi napao, Frum je bio distanciran, pratili su Kintana i Čavez, ali je Frum uspio da se vrati i prva četvorica su završili zajedno.^[95] Na etapi 19, vožen je hronometar dug 37 km i poslednja prilika za Fruma da se vrati u igru za osvajanje Vuelte. Već na prvom prolaznom merenju Frum je imao 46 sekundi ispred Kintane,^[96] dok je prednost na drugom merenju bila preko minut i po;^[96] Frum je pobedio na etapi, nadoknadivši dva minuta i 16 sekundi za Kintanom, ali je i dalje imao minut zaostatka.^[96] Na poslednjoj brdskoj, etapi 20, Frum je napadao na poslednjem usponu.^[97] Prvi napad uputio je na 5 km do cilja, ali je Kintana pratio, kao i svaki naredni napad.^[97] Na poslednjem kilometru bilo je jasno da Kintana osvaja Vueltu, ali je Frum i dalje napadao;^[97] međutim, nije mogao da napravi razliku, dok je pred cilj Kintana napao i završio dve sekunde ispred.^[97] Poslednja etapa vožena je po ravnom, u Madridu, nije bilo promena i Frum je po treći put završio Vueltu na drugom mestu, minut i 23 sekunde iza Kintane. Drugi je završio i u klasifikaciji kombinacije.^[98]

Frum je izjavio da će pokušati da osvoji Tur i Vueltu sledeće godine.^[99] U oktobru je vozio Suitama Kriterijum. Na 5 km do cilja, Frum, Adam Jejts i Peter Sagan su napali, pridružili su se japanskom biciklisti Šou Hacujumi i Frum završio treći u sprintu.^[100] Sezonu je završio na trećem mestu u UCI vorld turu,^[101] dok je u izboru za najboljeg biciklistu, nagradi Velo d’Or zauzeo drugo mesto, 16 poena iza Sagana.^[102]

2017

Sezonu 2017. počeo je na jednodnevnoj trci Kadel Evans grejt okean rejs, trci koja je pokrenuta u čast prvog australijskog pobednika Tur de Fransa, Kadela Evansa.^[103] Frum je napao sa Portom u finišu trke, ali nije imao snage i na kraju je otpao od glavne grupe, završivši na 49. mestu, 43 sekunde iza grupe.^[104] Sezonu u Australiji nastavio je na Herald san turu, trci koju je osvojio prethodne godine.^[55] Trka je počela prologom dugim 2 km, koji je Frum završio na 26. mestu, sedam sekundi iza pobednika.^[105] Na prvoj etapi, Frum je na 29 km dugom usponu pokušavao da se distancira iz grupe, ali je na kraju završio minut i 10 sekundi iza pobednika, što je bio i njegov novi zaostatak u generalnom plasmanu.^[106] Na poslednjoj, četvrtoj etapi, Frum je napao sa još dva suvozača, ali je brzo dostignut; u potrazi za etapnom pobedom, napao je na 4.5 km do cilja, ali je odmah dostignut.^[107] Nije uspio da pobedi, završio je šesti u generalnom plasmanu i tako prekinuo četvorogodišnji niz otvaranja sezone pobedom.^[107] Naredna trka koju je vozio bila je Vuelta a Katalunja, gde je prvi put u sezoni vozio protiv konkurenata za Tur de Frans. Trka je otvorena sprinterskom etapom, a na drugoj etapi vožen je ekipni hronometar. Tim Skaj je završio treći, 46 sekundi iza tima Movistar i 48 iza tima BMC.^[108] Ipak Movistar je kažnjen sa minut zbog guranja jednog vozača i nakon kažnjavanja, Frum je stekao 14 sekundi u odnosu na Valverdea.^[108] Na trećoj etapi, Valverde je napao na 2 km do cilja i pobedio na etapi;^[109] Frum je završio osam sekundi iza.^[109] Na petoj etapi, na poslednjem usponu prvi je napao Alberto Kontador, ali kada je Alehandro Valverde napao, Frum je bio distanciran;^[110] vratio se na kilometar do cilja, Valverde je napao, Frum je otpao, a nakon njega i Kontador.^[110] Frum je uspio da dostigne Kontadora i završio je drugi na etapi, 13 sekundi iza Valverdea.^[110] Na šestoj etapi, timovi Movistar i Trek su vukli jako, razdvojili su grupu, dok su Frum i kompletan tim Skaj ostali iza.^[111] Pokušavali su da se vrate, ali kako je počeo prvi uspon na etapi — zaostatak je porastao na dva minuta.^[111] Sve više timova pridružilo se Treku i Movistaru u radu na čelu grupe, dok je Frum pre poslednjeg uspona bio šest minuta iza.^[111] Pošto je bilo jasno da su šanse za podijum izgubljene — Frum je usporio tempo i etapu je završio 26 minuta iza Valverdea.^[111] Na poslednjoj, sedmoj etapi, Frum je napao na 9 km do cilja, stekao je 13 sekundi prednosti, ali je dostignut.^[112] Na kraju, završio je trku kroz Kataloniju na 30. mestu, 28 minuta iza Valverdea,^[112] dok je i u brdskoj klasifikaciji ostao 55 poena iza Valverdea.^[112]

Pripreme za Tur de Frans nastavio je u Švajcarskoj, na Tur de Romandi trci. Trka je počela 4.8 km dugim prologom, koji je Frum završio tek na 78. mestu, 29 sekundi iza pobednika Fabija Felinea.^[113] Nakon tri mirnije etape, vodila se borba na četvrtoj. Frum je reagovao na prve napade na poslednjem usponu, ali je distanciran nakon što su Sajmon Jejts i Riči Port napali;^[114] završio je minut i 15 sekundi iza Jejtsa.^[114] Hronometar na poslednjoj, petoj etapi završio je na devetom mestu, 46 sekundi iza Porta;^[115] u generalnom plasmanu završio je na 18. mestu, minut i 55 sekundi iza pobednika trke, Ričija Porta.^[115] Generalna proba pred Tur de bila mu je trka Kriterijum di Dofine, na kojoj su učestvovali glavni favoriti za Tur. Prve borbe na Dofineu vođene su na hronometru na četvrtoj etapi. Frum je završio na osmom mestu, 37 sekundi iza pobednika, Ričija Porta i 13 sekundi iza Valverdea.^[116] Na šestoj etapi, suvozači iz Astane, Fabio Aru i Jakob Fuglsang napali su zajedno pri vrhu poslednjeg uspona, na oko 15 km do cilja, pratili su Frum i Port;^[117] prešli su uspon zajedno, na spustu su pokušali da se odvoje, ali su svi završili zajedno; Frum je završio treći u sprintu.^[117] Na sedmoj etapi, do Alp d’Ueza, Valverde i Aru su napali prvi, ali su dostignuti.^[118] Port je napao na 2 km do cilja, Fuglsang je pratio dok je Frum otpao;^[118] izgubio je 23 sekunde i pred poslednju etapu bio je drugi, minut iza Porta.^[118] Na poslednjoj etapi dugoj 115 km, Port je distanciran na pretposlednjem usponu, Kol de la Galibijeu;^[119] nakon uspona Frum je bio minut i po ispred Porta.^[119] Na poslednjem usponu, na 7 km do cilja Fuglsang je napao, pratio je Danijel Martin, dok je Frum izgubio kontakt.^[119] Na 3 km do cilja Port je dostigao Fruma i otišao od njega.^[119] Jako lošu etapu Frum je završio osmi, minut i 36 sekundi iza pobednika, Jakoba Fuglsanga;^[119] dok je završio minut i 24 sekunde iza Danijela Martina, završivši tako trku na četvrtom mestu, samo sekundu iza Martina.^[119] Na taj način, Frum prvi put nakon 2012. nije ostvario nijednu pobedu pre Tur de Fransa.^[120]

Frum je bio prvi favorit za osvajanje Tura, zajedno sa Portom, dok su drugi rivali bili Nairo Kintana, Alberto Kontador, Romen Barde, Fabio Aru, Alehandro Valverde i Jakob Fuglsang.^[121] Tur je startovao hronometrom u Diseldorfu, na kome je pobedio Frumov suvozač Gerent Tomas,^[122] dok je zbog pada Tur morao da napusti Valverde.^[122] Frum je završio šesti, ali je stekao oko 40 sekundi ispred Porta i Kintane, dok su Aru, Barde i Kontador završili još dalje.^[122] Na trećoj etapi, Port i Kontador su napali u poslednjem kilometru, Frum je bio distanciran, ali je Peter Sagan spojio u potrazi za etapnom pobedom.^[123] Na petoj etapi, Fabio Aru je napao na 2.3 km do cilja. Italijan je vozio odlično i niko nije mogao ga dostigne;^[124] Frum je napao na 1.7 km do cilja, pratili su Port, Martin i Barde; na 1.2 km do cilja Frum je pokušao opet, ali nije mogao da se odvoji od Porta; završio je treći, 20 sekundi iza Arua i preuzeo je žutu majicu.^[124] Na devetoj etapi, na poslednjem usponu, ekstra kategorije, odvojila se mala grupa konkurenata;^[125] na spustu je pao Port i napustio je Tur;^[125] u sprintu šest favorita, Frum je završio treći;^[125] Kintana je izgubio minut, a Kontador četiri.^[125] Na etapi 12, tim Skaj je kontrolisao trku, na 300 metara do cilja Barde i Aru su napali, dok se Frum mučio i u tih 300 metara izgubio je 22 sekunde od Bardea, 20 od Rigoberta Urana i Arua i izgubio je žutu majicu;^[126] zaostajao je šest sekundi iza Arua u generalnom plasmanu.^[126] Na kratkoj, etapi 13, Kontador i Mikel Landa su napali na 75 km do cilja, pridružili su im se Kintana i Voren Bargi;^[127] Frum nije napadao i završio je u grupi minut i 48 sekundi iza četvorke.^[127] Na etapi 14, Aru je otpao na poslednjem kratkom usponu i Frum je preuzeo žutu majicu.^[128] Na etapi 15, Frum je bio u problemima. Ag2r je vukao na usponu na 40 km do cilja, Frum je morao da stane i promeni točak;^[129] suvozači su uspeli da ga vrate u grupu pre kraja uspona i završio je zajedno sa drugim konkurentima.^[129] Na etapi 17, Frum je uzeo treće mesto i četiri bonus sekunde.^[130] Na poslednjoj brdskoj, etapi 18, Barde je napadao više puta, ali je Frum pratio i sačuvao je 23 sekunde pred hronometar.^[131] Na hronometru na etapi 20, Frum je završio treći, šest sekundi iza Macjeja Bodnara, i minut i 57 sekundi ispred Bardea.^[132] Poslednja etapa bila je ravna, slavio se kraj Tura, koji je osvojio Frum, 54 sekunde ispred Urana.^[133] Frumu je to bila treća uzastopna, a ukupno četvrta pobeda.^[133]

U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Chris Froome

• Službeni veb-sajt
• Profil na biciklističkoj arhivi
• Profil na sajtu procyclingstats.com
• Tim Skaj / Profil Kris Frum Arhivirano 2016-04-07 na Wayback Machine-u