Koreografija
Koreografija (grč. χορογραφία dosl. zapisivanje igre[1]) predstavlja posebnu umetničku disciplinu u stvaranju scensko–muzičkih igračkih dela. Komponovanje, aranžiranje složenih igračkih elemenata u jedinstvenu formalno sadržajnu celinu usklađenu sa muzičkom osnovom. U takozvanom klasičnom baletu ovo komponovanje mora da sledi brojne kanone, dok u modernoj igri koreografi koriste slobodnije forme.[2] Koreograf je muzičko–scenski umetnik koji se u pozorištu bavi kreiranjem igračkih aranžmana (koraka, pokreta, figura i slično) za pozorišnu predstavu (baletsku, dramsku, opersku). Najsloženije su postavke celovečernjih baletskih predstava. Najčešće se baletski igrači sa bogatim igračkim iskustvom i posebnim talentom za ovu vrstu kreativnog rada, pred kraj svoje aktivne igračke karijere opredeljuju za koreografski posao.[2]
Etimologija
Reč koreografija (grč. χορογραφία) doslovno znači "pisanje plesa" a nastala je od grčkih reči "χορο" što znači "kružni ples", ili bukvalno "igram u kolu", i "γραφία" što znači "pisati, beležiti".[2] Prvi put se pojavila u američko–engleskom rečniku 1950ih godina,[3] a reč koreograf (grč. χορογραφ) je prvi put upotrebljena kao zasluga Džordža Balančina u Brodvejskom mjuziklu Na tvojim prstima 1936. godine.[4] Pre toga, za scenske ili filmske zasluge su se koristile fraze poput "sastave priredio",[5] "plesove priredio",[6] ili jednostavno "plesovi" za označavanje koreografa.[4]
Povezano
- Koreodrama
Reference
Literatura
- Taper, Bernard (1996). George Balanchine: A Biography. University of California Press. str. 180. ISBN 978-0-520-20639-7.
- Zdravković, Milovan (2007). "Rečnik osnovnih pozorišnih pojmova" (II dopunjeno izd.). Narodno pozorište u Beogradu, (Beograd – KIZ ALTERA). str. 79/80. ISBN 978-86-84897-17-8.
- Bajić, Vesna (2006). Muzika i igra u preradi, obradi i kompoziciji - drugo poglavlje diplomskog rada. Beograd: FMU.
