Metilendioksimetamfetamin
MDMA (ekstazi, u slengu "ekser") je sintetička, psihoaktivna droga, derivat amfetamina, poznat još i kao MDMA (metilendioksimetamfetamin). Spada u jače psihoaktivne droge a delovanje je slično dopingu u sportu. Uzima se oralno u obliku tableta. Doza od 75 do 100 mg počinje delovati nakon 20 do 40 minuta, a deluje više sati.
.svg) | |||
 | |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| (RS)-1-(benzo[d][1,3]dioksol-5-il)-N-metilpropan-2-amin | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 69610-10-2 | ||
| ATC kod | nije dodeljen | ||
| PubChem[1][2] | 1615 | ||
| ChemSpider[3] | 1556 | ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C11H15NO2 | ||
| Mol. masa | 193,25 g/mol | ||
| SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
| |||
| Sinonimi | (±)-1,3-benzodioksolil-N-metil-2-propanamin; (±)-3,4-metilendioksi-N-metil-α-metil-2-fenetilamin; DL-3,4-metilendioksi-N-metilamfetamin; metilenedioksimetamfetamin | ||
| Fizički podaci | |||
| Tačka ključanja | 100-110 °C (-66 °F) | ||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Metabolizam | Hepatički, putem CYP450 enzima, posebno CYP2D6 | ||
| Poluvreme eliminacije | 6–10 (mada je trajanje dejsva tipično 3–5 sati) | ||
| Izlučivanje | Renalno | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | ? | ||
| Pravni status | Zabranjena supstanca (S9) (AU) Schedule III (CA) CD Lic (UK) ? (SAD) | ||
| Način primene | Oralno, subligualno, insuflaciono, inhalaciono, injekcije,[4] rektalno | ||
Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, gubitak apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline, a nakon prekida su mogući flešbekovi. Nakon popuštanja delovanja droge moguća je depresija, umor i iscrpljenost.
Popularnost
Iako sintetizovan 1912. godine ekstazi se smatra novom drogom.[5] Često je korišćen u grupacijama koje slušaju određenu vrstu muzike, danas najčešće elektronske (rejv, tehno itd.). Psihedelične droge šezdesetih koje si promovisale „spiritualnost“ i „spajanje s univerzumom“, zabranjene su 1970. godine.
Ekstazi ima potencijalne psihostimulativne i psihodelične supstance. Godine 1985. ekstazi je stavljen na listu sa drugim psihodelicima, uz naglašenu zabrinutost zbog njegove nemedicinske upotrebe i „prenaglašene dobronamerne podrške i beskompromisnog prozelitizma“ koji se ispoljavaju epidemijskim širenjem ekstazija u populaciji dece i omladine.[6][7]
Štetne posledice
Posledice predoziranja ekstazijem mogu biti smrtni ishodi, hiperpireksija (povećana temperatura), dehidracija (gubljenje tečnosti) i otkazivanje rada srca. Postoji i „prirodni“ ekstazi — tablete koje sadrže ginseng, kolu i neke prirodne energanse — do čije šire proizvodnje i upotrebe je već došlo.[8][9][10]
Mentalni poremećaji
Po svom sastavu „ekstazi“ je sličan amfetaminu i meskalinu[11], pa su i dominantni farmakodinamski efekti stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono - halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno - moždanu barijeru i deluje na centralni nervni sistem.
Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere među tinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su inividualne, a toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:
- strah, depresivnost[12][13][14]
- slusne i vidne halucinacije[15]
- toksične ili tzv. deklasirane psihoze kod osoba koje su, u nepovoljnim životnim situacijama ili zbog intoksinacije predisponirane da obole od neke duševne bolesti
Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio - miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju)[8].
Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.
Poremećaji rasta
Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno na štitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramatičnog propadanja mišićne mase.[15]
Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksinacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji s alkoholom, ili sa lekovima koji smanjuju krvni pritisak, nekim antidepresivima i antimalarcima.
Akutne intoksinacije od straha do psihičkog sloma
- Akutna intoksinacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se somtaskim i psihičkim disfunkcijama. Prekomerne doze su smrtonosne[16][17].
- Prolongirana intoksinacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu : od blage disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge je euforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto tako karakteristični simptomi.
Indukovana ekstazi (MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksinacija malom dozom supstance (50 – 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha.Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom, podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.
- Akutna intoksinacija srednje velikim dozama (250 – 300 mg) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.
Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju naglašenu brigu o drugim osobama koje su takođe pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.
- Akutna intoksinacija velikim dozama (300 – 400 mg) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.
Dominiraju sledeći simptomi :
- anksioznost koja često prerasta u paniku (praćenu ubrzanim srčanim ritmom )
- psihotična reakcija
- paranoidnost i
- agresivnost.
Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove) i dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija).Treba imati na umu da je intoksicirana osoba možda konzumirala i neke druge droge : kokain, amfetamine, marihuanu, alkohol...
Prolongirane intoksinacije gubitak mentalne bistrine
Prolongirane intoksinacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti.
Treba izdvojiti sledeće simptome:
- promene raspoloženja
- emocionalnu nestabilnost
- anksioznost
- depresivnost i
- teže mentalne poremećaje tipa psihoza, koje u praćene paranoidnošću i nasilničkim ponašanjem.
Prolongirana intoksinacija malim dozama praćenja je blažom psihopatijom:
- gubitak mentalne bistrine i pribranosti
- mentalna konfuzija
- neraspoloženje
- gubitak motivacije
- dezorijentacija zaboravnost i
- oštećenje pamćenja.
Ukoliko osoba nastavi da koristi drogu, dolazi do gubitka apetita i nesanice.
