Језици Африке

Афрички језици се деле у пет великих група:

  • афро-азијски језици користи се још и назив семитско-хамитски језици - у Африци међу њима су најраспрострањенији Арапски, Амхара, група берберских језика, група кушитских језика (Оромо, Сомалијски), Хауса.
  • нило-сахарски језици - у Кенији (Луо, Масаи), у Уганди (Ланго, Ачоли), у Малију и Нигеру (Сонгај група, нпр. Ђерма), у Нигеру и Нигерији (Канури), Судан, Чад итд.
  • нигер-конгоански језици - дели се на две подгрупе: група језика западне Африке (најраспрострањенији су Јоруба, Игбо, Фулани, Волофски, Манде група међу којима су Мандинка, Бамбара) и Банту група (најраспрострањенији су Свахили, Кирунди, Лингала, Киконго, Зулу, Шона, Чичева)
  • којсански језици - говоре се у југоисточној Африци (Боцвана, Намибија, Ангола) и типично је присуство кликтања језиком при изговарању речи, становништво које говори ове језике су Бушмани и Хотентоти
  • малгашки језик који припада групи аустронезијских језика
Групе афричких језика
Мапа афричких језика

Поред ових пет аутохтоних група у Африци се говоре и индо-европски језици као резултат колонизације — африканерски је језик који се говори у Јужноафричкој Републици. У бившим британским, француским и португалским колонијама су присутни језици ових земаља у њиховом уобичајеном облику или модификовани у виду Креолских језика.

Према проценама у Африци се говори око 2.000 језика.[1] Велика лингвистичка разноликост афричких држава (само у Нигерији се говори око 250 језика, што уједно представља и једну од највећих концентрација лингвистичке разноликости у свету) је довела до тога да је језичка политика једна од важних тема у пост-колонијалном периоду. У 21. веку су афричке државе постале у потпоуности свесне вредности коју представља њихова језичка баштина. Језичка политика се данас усмерава највише у смеру мултилингвизма. Афричка унија је 2006. годину прогласила годином афричких језика.[2] Иако се све чешће афрички језици користе у медијима или у образовању, а неки језици су добили статус државних језика као што је на пример случај у Демократској Републици Конго где су поред француског државни језици и Лингала, Киконго, Чилуба и Свахили.

Афрички језици са највећим бројем говорника (2010. године)

име језикаброј говорникаматерњи језикподручје у којем се говоригрупа којој припадаподгрупа
арапски130100северна Африка, Рог Африкеафро-азијскисемитски
берберски4440северна Африкаафро-азијскисемитски
свахили855источна Африканигер-конгобанту
хауса4025западна Африкаафро-азијскичадски
оромо3525Етиопија, Кенија, Сомалијаафро-азијскикушитски
зулу259Јужна Африканигер-конгобанту
сомали2015Рог Африкеафро-азијскикушитски
јоруба2119Нигерија, Того, Бениннигер-конгојужни волта, западни бенуе
игбо1918Нигерија, Екваторијална Гвинеја, Камеруннигер-конгојужни волта, западни бенуе
малгашки1717Мадагаскараустронезијскималајско-полинезијски
амхарски1714Етиопија, Египат, Џибутиафро-азијскисемитски
шона1715Зимбабве, Мозамбик, Замбијанигер-конгобанту
фулани1610западна Африканигер-конгоатлантски
бамбара1310западна Африканигер-конгоманде
африканерски126Јужна Африкаиндо-европскигермански
лингала122Демократска Република Конгонигер-конгобанту
нијанџа1010Малави, Мозамбик, Замбија, Зимбабвенигер-конгобанту
тви108Гананигер-конгојужни волта, ква
луганда106Уганданигер-конгобанту
ибибо1010Нигеријанигер-конгојужни волта, источни бенуе
хоза77Јужна Африканигер-конгобанту
кињаруанда77Руанданигер-конгобанту
киконго77басен Конганигер-конгобанту
тигриња77Етиопија, Еритрејаафро-азијскисемитски
гбе (еве, фон)77Гана, Того, Бенин, Нигеријанигер-конгојужни волта, западни бенуе
чилуба66басен Конганигер-конгобанту
волоф63Сенегал, Гамбија, Мауританијанигер-конгоатлантски
кикују55Кенијанигер-конгобанту
море55западна Африканигер-конгосеверни волта, гур
кирунди55Бурунди, Танзанија, ДР Конго, Уганданигер-конгобанту
сото55Јужна Африканигер-конгобанту
луја44Кенијанигер-конгобанту
цвана44Јужна Африканигер-конгобанту
канури44око језера Чаднило-сахарскисахарски
умбунду44Анголанигер-конгобанту

Референце

Спољашње везе