Јужно острво

Јужно острво (енгл. South Island,^[1] маор. Te Waipounamu) је једно од два главна острва Новог Зеланда (друго је Северно острво). Има површину од 151.215 km², што га чини дванаестим острвом по величини на свету.^[2] Дуж западне обале Јужног острва пружа се ланац планина Јужни Алпи, чији највиши врх је Кук са 3,754 метара изнад нивоа мора. На острву постоји 9 националних паркова, а познато је и по скијалиштима.

Јужно острво

Сателитски снимак Јужног Острва
Јужно острво Нови Зеланд
Географија
Координате	43° 58′ 59″ Ј; 170° 27′ 00″ И / 43.983° Ј; 170.450° И / -43.983; 170.450 43° 58′ 59″ Ј; 170° 27′ 00″ И / 43.983° Ј; 170.450° И / -43.983; 170.450
Површина	150.437 km2
Обала	5.842 km
Висина	3.754 m
Највиши врх	Маунт Кук
Администрација
НЗЕ
Демографија
Становништво	1.096.200  (2016.)
Густина ст.	0 стан./km2

Први европљани који су стигли до овог острва били су у експедицији Холанђанина Абела Тасмана. Његова два брода су стигла у Златни залив на северу острва децембра 1642. У 19. веку неке мапе су називале острво „Средња земља“ или „Нови Алстер“. На острву живи 1.096.200 људи, што је око четвртина народа Новог Зеланда. У прошлости (19. век) овде је живела већина становништва. Острво је подељено у седам региона: Нелсон, Марлборо, Тасман, Отаго, Кентербури, Западна обала, Јужна земља. Највећи градови на острву су Крајстчерч, Данедин, Инверкаргил, Нелсон, Вестпорт, Хокитика, Бленхајм, Тимару, Оамару.

Пошто је 32% веће од Северног острва, Јужно острво се понекад назива и „копно“ Новог Зеланда.^[3] Ono је дом за 23 одсто од 5,1 милиона становника Новог Зеланда. Након златних грозница током 1860-их у раним фазама насељавања земље Пакехама (Европљанима), Јужно острво је имало већину европског становништва и богатства. Популација Северног острва претекла је јужно острво почетком 20. века, са 56% становништва Новог Зеланда које је живело на Северном острву 1911. Насељавање људи и предузећа на северу се наставило и током двадесетог века.^[4]