Џером Дејвид Селинџер
Џером Дејвид Селинџер (енгл. Jerome David Salinger; Њујорк 1. јануар 1919 — Њу Хемпшир, 27. јануар 2010) био је амерички романописац и приповедач. Објавио је један роман и неколико збирки приповедака између 1948. и 1959. године. Његово најпознатије дело је „Ловац у житу“, а књига се може наћи и под насловом „Ловац у ражи“.[1]
Џером Дејвид Селинџер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. јануар 1919. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 27. јануар 2010.91 год.) ( |
Место смрти | Њу Хемпшир, САД |
Образовање | Универзитет Колумбија |
Биографија
Џ. Д. Селинџер је рођен на Менхетну (Њујорк), где је и одрастао и почео да се бави писањем кратких прича, док је још увек био у средњој школи. Неколико је објављено у часопису Прича.[2]
Селинџер је био син успешног Јеврејина, који се бавио увозом сира. Мајка му је била шкотско-ирског порекла. У детињству су га звали Сони. Након основног школовања, послат је у војну академију Вели Форџ, где је боравио од 1934. до 1936. године. Током 1937. године боравио је пет месеци у Европи. Од 1937. до 1938. године студирао је на колеџу „Урсинус“ и Универзитету у Њујорку. Прва права љубав била му је Уна О’Нил, с којом се редовно дописивао, и био је изненађен кад се удала за Чарлија Чаплина, који је био много старији од ње.
Током Другог светског рата суделовао је у разним биткама, чак и у инвазији на Нормандију. Његови саборци описали су га као храброг и истинског хероја. Током првих месеци у Европи успевао је да се бави писањем, а у Паризу је чак и упознао Ернеста Хемингвеја.
Године 1945, оженио се француском лекарком Силвијом, од које се брзо развео, па се 1955. године поново оженио — овог пута је изабраница његовог срца била Клер Даглас. И тај брак је завршен разводом 1967. године, кад се Селинџер потпуно повукао у свој властити свет.
Селинџер је често патио од стреса, и с годинама се све више повлачио у себе. О свом најпознатијем лику, Холдену, често је говорио као о пријатељу.
С времена на време су се јављале гласине да ће Селинџер објавити још који роман, но то се никад није догодило. Најпознатија дела су му: „Ловац у ражи“, „За Есме“, „Високо подигните кровну греду, тесари“, „Симор: увод“, „Френи и Зуи“.
Ловац у житу
Роман „Ловац у ражи“ (1951) говори о младом бунтовнику под именом Холден Колфилд и његовим занимљивим доживљајима у Њујорку. У време објављивања књиге, али и касније, Холден Колфилд је постао готово митска личност у Америци, али и широм света.[3] Књига је и данас популарна, а штампана је у преко стотину издања и у око десет милиона примерака.
За Есме (девет прича)
Књига „За Есме“ је објављена 1953. године.
У причама писац обрађује рано сазрелу децу 1950-их година. Деца су помућена и збуњена, а њихова осетљивост је у сукобу са празним и материјалистичким светом одраслих.
У књизи се налази девет прича:
- Перфектан дан за банане-рибе
- Ујка Вигли у Конектикату
- Пре почетка рата са Ескимима
- Човек који се смеје
- Доле код чамца
- За Есме – С љубављу и мучнином
- Лепа уста и зелене ми очи
- Плави период De Daumier-Smita
- Теди
Френи
Новела објављена 1955. године а бави се судбином седморо деце породице Глас.
Високо подигните кровну греду, тесари
Новела „Високо подигните кровну греду, тесари“ објављена је 1955. године.
Зуи
„Зуи“ је објављена 1957. године и наставак је новеле „Френи“.
У очајању због свог окружења, јунакиња ове љубавне приче доживљава нервни слом, повлачи се у себе, тежећи да успостави везу са својим бићем и постигне просветљење.
Симор: увод
И ова четврта Селинџерова новела, као и претходне, бави се децом породице Глас.
Књига је објављена 1959. године и после тога Селинџер се веома ретко појављивао у јавности и није објављивао нова дела.