Џорџ Карлин
Џорџ Карлин (енгл. George Carlin; Њујорк, 12. мај 1937 — Санта Моника, 22. јун 2008) је био амерички комичар и критичар друштва. Често је говорио да родити се на планети Земљи значи купити карту за циркус наказа - а родити се у САД значи имати карту у првом реду. Освојио је пет Греми награда.[1] Карлинов комичарски наступ који се бавио питањем „седам псовки“ је доспео пред Врховни суд САД, по питању цензуре у САД. Суд је са 5 према 4 донео одлуку да Влада САД може цензурисати „непристојан материјал“ на радио и ТВ медијима.
Џорџ Карлин | |
|---|---|
.jpg) Амерички комичар и критичар друштва | |
| Датум рођења | 12. мај 1937. |
| Место рођења | Њујорк, САД |
| Датум смрти | 22. јун 2008. (71 год.) |
| Место смрти | Санта Моника, САД |
| Веб-сајт | georgecarlin |
Сматра се једним од најважнијих и најутицајнијих станд-уп комичара свих времена, назван је „деканом комичара контракултуре”.[2] Био је познат по мрачној комедији и размишљањима о политици, енглеском језику, психологији, религији и табу темама. Његова рутина „седам прљавих речи“ била је централна у предмету Врховног суда Сједињених Држава из 1978. ФКК против Фондације Пацифика, у којој су одлуком 5–4 потврђена овлашћења владе да цензурише непристојне материјале у јавном емитовању.
Први од 14 Карлинових станд-уп комедијских специјала за HBO снимљен је 1977. Од касних 1980-их, његове рутине су се фокусирале на социокултурну критику америчког друштва. Често је коментарисао америчка политичка питања и сатирисао америчку културу. Он је био чест извођач и гост у емисији The Tonight Show током тродеценијске ере Џониja Карсона и водио је прву епизоду Saturday Night Live 1975. године. Његов последњи комичарски специјал, It's Bad for Ya, снимљен је мање од четири месеца пре његове смрти од срчане инсуфицијенције.[3] Године 2008, постхумно му је додељена Марк Твенова награда за амерички хумор. Године 2004, он је био пласиран је друго место на листи 10 најбољих америчких комичара Комеди централа.[4] Магазин Ролинг Стоун га је 2017. године сврстао на друго место (иза Ричарда Пријора) на листи 50 најбољих станд-уп комичара свих времена.[5]
Инспирација
Инспирацију је често налазио тражећи необично у нечему наочиглед најобичнијем - у најсвакодневнијим активностима је примећивао изненађујуће појаве које остају непримећене.
Велик део његовог хумора је имао елемент шока. Ово је објаснио у интервјуу у емисији Крис Рок Шоу (28.11.1997): „Волим да узнемирим људе. Да видим где је њихова граница прихватљивог, да ту границу прекорачим и да их онда преведем преко те границе, а да им на крају буде драго што се то све десило."
Критике
Карлин је пореклом Ирац и васпитан је у духу католицизма, али је био противник религије и исмевао ју је у свом наступу „Сви сте заражени“, где је тврдио да је уместо религије и Бога, обожавао Сунце, али да је на крају завршио са обожавањем Џоа Пешија (с којим је добар пријатељ у приватном животу). У наступу „Жаљење и кукање“ свео је десет Божјих заповести на две, а онда је додао још једну : „Задржаћеш своју религију за себе“.
Критиковао је многе аспекте америчког живота: опсесију безбедношћу, опсесију децом (родитељством), конзумеризам, огромне класне разлике, ратове које САД воде у свету (тврдећи да је то једино што умеју добро да ураде). Посебан акценат је стављао на црни хумор, тврдећи да ужива у природним катастрофама и самоубиствима.
Наступи
Неки од његових најпознатијих наступа су:
- Карлин у Карнегију (1982, Carlin at Carnegie)
- Карлин у Кампусу (1984, Carlin on Campus)
- Наступ у Њујорку (1992, Jammin' in New York)
- Сви сте заражени (1999, You Are All Diseased)
- Жаљење и кукање (2001, Complaints and Grievances)
- Живот је вредан губљења (2005, Life Is Worth Losing)
- То је лоше за тебе (2008, It's Bad for Ya)
Утицаји
Карлинови утицаји обухватају Дени Кеј,[6][7] Џонатан Винтерс,[6] Ленија Бруса,[8][9][10] Ричарда Прајора,[8] Николаса и Меј,[11] Џерија Луиса,[6][8] Браће Маркс,[6][8] Морта Сала,[10] Спајка Џонса,[8] Ернија Ковача,[8] и Риц браћу.[6]
Радови
Дискографија
- Главни део
- 1963: Burns and Carlin at the Playboy Club Tonight
- 1967: Take-Offs and Put-Ons
- 1972: FM & AM
- 1972: Class Clown
- 1973: Occupation: Foole
- 1974: Toledo Window Box
- 1975: An Evening with Wally Londo Featuring Bill Slaszo
- 1977: On the Road
- 1981: A Place for My Stuff
- 1984: Carlin on Campus
- 1986: Playin' with Your Head
- 1988: What Am I Doing in New Jersey?
- 1990: Parental Advisory: Explicit Lyrics
- 1992: Jammin' in New York
- 1996: Back in Town
- 1999: You Are All Diseased
- 2001: Complaints and Grievances
- 2006: Life Is Worth Losing
- 2008: It's Bad for Ya
- 2016: I Kinda Like It When a Lotta People Die[12]
- Компилације
- 1978: Indecent Exposure: Some of the Best of George Carlin
- 1984: The George Carlin Collection
- 1992: Classic Gold
- 1999: The Little David Years
Филм
| Година | Наслов | Улога | Напомене |
|---|---|---|---|
| 1968 | With Six You Get Eggroll | Herbie Fleck | |
| 1976 | Car Wash | Taxi Driver | |
| 1979 | Americathon | Наратор | |
| 1987 | Outrageous Fortune | Frank Madras | |
| 1989 | Bill & Ted's Excellent Adventure | Rufus | |
| 1990 | Working Tra$h | Ralph Sawatzky | Телевизијски филм |
| 1991 | Bill & Ted's Bogus Journey | Rufus | |
| The Prince of Tides | Eddie Detreville | ||
| 1995 | Streets of Laredo | Billy Williams | 3 епизоде |
| 1999 | Dogma | Cardinal Ignatius Glick | |
| 2001 | Jay and Silent Bob Strike Back | Hitchhiker | |
| 2003 | Scary Movie 3 | Architect | |
| 2004 | Jersey Girl | Bart Trinké | |
| 2005 | The Aristocrats | Himself | |
| Tarzan II | Zugor | Voice | |
| 2006 | Аутомобили | Fillmore | |
| 2007 | Happily N'Ever After | Wizard | |
| 2020 | Bill & Ted Face the Music | Rufus | Постхумно издање; archival footage[13] |
Телевизија
| Година | Наслов | Улога | Напомене |
|---|---|---|---|
| 1962 | The Tonight Show | Он сам | 1 епизода |
| 1965 | The Merv Griffin Show | 1 епизода | |
| 1966 | The Jimmy Dean Show | 2 епизоде | |
| The Kraft Summer Music Hall | Н/Д | Писац | |
| 1966 | That Girl | George Lester | Епизода: "Break a Leg" |
| 1967–1971 | The Ed Sullivan Show | Он сам | 11 епизоде |
| 1968 | The Smothers Brothers Comedy Hour | 1 епизода | |
| 1969 | What's My Line? | 1 епизода | |
| The Game Game | 1 епизода | ||
| The Carol Burnett Show | 1 епизода | ||
| 1971–1973 | The Flip Wilson Show | 6 епизоде такође писац | |
| 1972 | The Mike Douglas Show | 1 епизода | |
| 1977 | Welcome Back, Kotter | Wally 'The Wow' Wexler | Епизоде: "Radio Free Freddie" |
| 1975, 1984 | Saturday Night Live | Домаћин | Епизоде: 1 и 183 |
| 1987 | Nick at Nite | Н/Д | |
| 1988 | Justin Case | Justin Case | TV филм у режији Блејка Едвардса |
| 1991–1996 | Thomas & Friends | наратор (глас) | 104 епизоде |
| 1991–1993 | Shining Time Station | Mr. Conductor, наратор | 45 епизоде |
| 1995 | Shining Time Station: Once Upon a Time | Телевизијски филм | |
| Shining Time Station: Second Chances | |||
| Shining Time Station: One of the Family | |||
| Streets of Laredo | Billy Williams | 3 епизоде | |
| Shining Time Station: Queen for a Day | Mr. Conductor | Телевизијски филм | |
| 1994–1995 | The George Carlin Show | George O'Grady | 27 епизоде |
| 1996 | Mr. Conductor's Thomas Tales | Mr. Conductor, наратор | 6 епизоде |
| 1999 | Storytime with Thomas | 2 епизоде | |
| 1998 | The Simpsons | Munchie (глас) | епизоде „D'oh-in in the Wind” |
| 1999, 2004 | The Daily Show | Himself | 3 епизоде |
| 2000 | MADtv | Mr. Conductor | епизоде: 518 & 524 |
| 2004 | Inside the Actors Studio | Himself | 1 епизода |
| 2008 | Cars Toons: Mater's Tall Tales | Fillmore (глас) | 1 епизода; архивски снимци |
Видео игре
| Година | Наслов | Улога |
|---|---|---|
| 2006 | Cars | Fillmore |
HBO специјали
| Специјал | Година | Напомене |
|---|---|---|
| On Location: George Carlin at USC | 1977 | |
| George Carlin: Again! | 1978 | |
| Carlin at Carnegie | 1982 | |
| Carlin on Campus | 1984 | |
| Playin' with Your Head | 1986 | |
| What Am I Doing in New Jersey? | 1988 | |
| Doin' It Again | 1990 | |
| Jammin' in New York | 1992 | |
| Back in Town | 1996 | |
| George Carlin: 40 Years of Comedy | 1997 | |
| You Are All Diseased | 1999 | |
| Complaints and Grievances | 2001 | |
| Life Is Worth Losing | 2005 | |
| All My Stuff | 2007 | Сет чаплинових првих 12 самосталних специјала (искључујући George Carlin: 40 Years of Comedy). |
| It's Bad for Ya | 2008 | |
| Commemorative Collection | 2018 |
Писани радови
| Књига | Година | Напомене |
|---|---|---|
| Sometimes a Little Brain Damage Can Help | 1984 | ISBN 0-89471-271-3[14] |
| Brain Droppings | 1997 | ISBN 0-7868-8321-9[15] |
| Napalm and Silly Putty | 2001 | ISBN 0-7868-8758-3[16] |
| When Will Jesus Bring the Pork Chops? | 2004 | ISBN 1-4013-0134-7[17] |
| Three Times Carlin: An Orgy of George | 2006 | ISBN 978-1-4013-0243-6[18] Збирка три претходна наслова. |
| Last Words | 2009 | ISBN 1-4391-7295-1[19] Постхумно издање. |
Audiobooks
- Brain Droppings
- Napalm and Silly Putty
- More Napalm & Silly Putty
- George Carlin Reads to You (Compilation of Brain Droppings, Napalm and Silly Putty, and More Napalm & Silly Putty)
- When Will Jesus Bring the Pork Chops?
Референце
Спољашње везе
- Званични веб-сајт
- Џорџ Карлин на сајту IMDb (језик: енглески)
- Џорџ Карлин на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Џорџ Карлин on Charlie Rose
- „Прикуљене вијести и коментари o чланку Џорџ Карлин”. The New York Times.
