Бубамаре

породица буба

Бубамаре[3] (лат. Coccinellidae) су породица инсеката, која припада реду тврдокрилаца (Coleoptera) и обухвата бројне и разнолике врсте (има их преко 5.000 описаних).[4] У Србији је до сада забележено 69 врста.[5] Нису опасне за људе и нису велике — већина је у одраслом добу дуга између 1 и 10 mm. Сматрају се корисним, јер се најчећше хране биљним вашима и штитастим вашима. Морфологија је уобичајена за тврдокрилце и одрасле јединке су способне су за летење, мада попут осталих тврдокрилаца нису нарочито спретни летачи.[6]

Бубамаре
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Натпородица:
Породица:
Coccinellidae

Latreille, 1807[1]
Потпородице
  • Chilocorinae Mulsant, 1846
  • Coccidulinae Mulsant, 1846
  • Coccinellinae Latreille, 1807
  • Epilachninae Mulsant, 1846
  • Hyperaspidinae Duverger, 1989
  • Microweiseinae Leng, 1920[2]
  • Scymninae Mulsant, 1846
  • Sticholotidinae Weise, 1901

Изглед

Код већине врста бубамара тело је овалног облика и као код свих тврдокрилаца, покрилца су тврда и штите два нежна крила која су спакована испод њих када буба мирује. Покрилца су јарко обојена. Уобичајена представа о бубамари је позната: мала црвена буба са црним тачкицама и црном главом. Међутим, бубамаре могу бити разних боја: жуте, наранџасте, скерлетноцрвене или црне са тачкицама; велики број врста су једнобојне: црне, сиве или браон и лаици их врло тешко могу разликовати од других буба. Њихова јарка упозоравајућа обојеност (апосематска обојеност) углавном служи да би одбила грабљивце. Оваква одбрана успева углавном зато што сви грабљивци јарке боје (нарочито црвено-црну и жуто-црну комбинацију) повезују са отровношћу или гадним укусом. Та обојеност није безразложна, јер су бубамаре заиста и отровне за мање грабљивце, попут гуштера или птица, док би човеку било потребно да поједе много бубамара да би се отровао.

Отровност

Одрасле јединке су у стању да луче хемолимфу из својих зглобова на ногама, заједно са отровом жућкасте боје. Отров је уљаст и непријатног мириса, а буба ће га излучити ако је нападнута.

Исхрана

Бубамаре су углавном грабљивци (хране се биљним и штитастим вашима),[7] иако постоје неке врсте (нпр. мексичка пасуљка) које су пољопривредне штеточине. Све бубамаре могу се хранити и биљном храном, у случају да нема довољно ловине. Често се користе као природни борци против штеточина, али се дешава да увезене врсте бубамара надјачају и замене аутохтоне врсте (такав је случај са азијском харлекин бубамаром Harmonia axyridis у Европи), чиме ремете еколошку равнотежу.

Размножавање и развој

Већина бубамара се пари у рано пролеће или лето, а женке полажу легло које броји од пар комада до пар стотина јаја, у зависности од врсте. Легло се поставља што је могуће ближе колонији биљних ваши. Код већине врста, јаја се излегу за око недељу дана у ларве. Стадијум ларве траје 10-15 дана. Ларве су веома прождрљиве. Једна ларва може да поједе више стотина биљних ваши у току свог развоја. На крају тог стадијума, ларва се трансформише у лутку. Она има изглед смежуране ларве закачене за лист помоћу пар свиленкастих нити. Читав животни циклус бубамаре траје од 4-7 недеља.

У леглу поред оплођених јаја има и неоплођених, а она служе као додатни извор хране за излегле ларве. Однос оплођених и неоплођених јаја зависи од доступности хране за ларве.

Бубамаре су углавном униволтне (рађају један нараштај годишње), мада има и биволтних (рађају два нараштаја).

Активност у току године

Одрасле јединке често спавају зимски сан и то тако што се више десетина јединки скупи у збијену масу на неком скривеном месту. Бубамаре се неће смрзнути јер се у њиховом телу налази довољно глицерина. Занимљиво је да иста места користи свака нова генерација бубамара.

Занимљив је пример врсте која је црвена са две црне тачке, код које постоји и меланински облик код кога су боје обрнуте; покрилца су црна са две црвене тачке. Ако се јединке оба типа током тридесет минута изложе температури од 5 °C и прати њихова активност, показаће се да је меланински облик активнији. И заиста, у природи, учесталост облика у популацији ове врсте је таква да на тамнијим и хладнијим теренима преовлађује меланински облик.

Систематика

Списак родова

  • Adalia Mulsant 1846
  • Anatis Mulsant 1846
  • Anisosticta Chevrolat in Dejean 1837
  • Anovia Casey 1908
  • Aphidecta Weise 1893
  • Arawana Leng 1908
  • Axion Mulsant 1850
  • Azya Mulsant 1850
  • Blaisdelliana Gordon 1970
  • Brachiacantha Chevrolat in Dejean 1837
  • Brumoides Chapin 1965
  • Brumus Mulsant 1850
  • Calvia Mulsant 1850
  • Cephaloscymnus Crotch 1873
  • Ceratomegilla Crotch 1873
  • Cheilomenes Chevrolat in Dejean 1837
  • Chilocorus Leach 1815
  • Coccidophilus Brethes 1905
  • Coccidula Kugelann 1798
  • Coccinella Linnaeus 1758
  • Coelophora Mulsant 1850
  • Coleomegilla Timberlake 1920
  • Cryptognatha Mulsant 1850
  • Cryptogonus Mulsant 1850
  • Cryptolaemus Mulsant 1853
  • Curinus Mulsant 1850
  • Cycloneda Crotch 1871
  • Decadiomus Chapin 1933
  • Delphastus Casey 1899
  • Didion Casey 1899
  • Diomus Mulsant 1850
  • Egius Mulsant 1850
  • Epilachna Chevrolat in Dejean 1837
  • Exochomus Redtenbacher 1843
  • Exoplectra Chevrolat in Dejean 1837
  • Gnathoweisea Gordon 1970
  • Halmus Mulsant 1850
  • Harmonia Mulsant 1850
  • Helesius Casey 1899
  • Hippodamia Chevrolat in Dejean 1837
  • Hyperaspidius Crotch 1873
  • Hyperaspis Chevrolat in Dejean 1837
  • Macronaemia Casey 1899
  • Megalocaria Crotch 1871
  • Micraspis Chevrolat in Dejean 1837
  • Microweisea Cockerell 1903
  • Mulsantina Weise 1906
  • Myzia Mulsant 1846
  • Naemia Mulsant 1850
  • Neoharmonia Crotch 1871
  • Nephaspis Casey 1899
  • Nephus Mulsant 1846
  • Nipus Casey 1899
  • Olla Casey 1899
  • Orcus Mulsant 1850
  • Paranaemia Casey 1899
  • Pentilia Mulsant 1850
  • Pharoscymnus Bedel 1906
  • Platynaspis Redtenbacher 1844
  • Propylaea Mulsant 1846
  • Pseudoazya Gordon 1980
  • Psyllobora Chevrolat in Dejean 1837
  • Rhyzobius Stephens 1829
  • Rodolia Mulsant 1850
  • Sasajiscymnus Vandenberg 2004
  • Scymnobius Casey 1899
  • Scymnodes Blackburn 1889
  • Scymnus Kugelann 1794
  • Selvadius Casey 1899
  • Serangium Blackburn 1889
  • Stethorus Weise 1885
  • Sticholotis Crotch 1874
  • Subcoccinella Huber 1842
  • Synonycha Chevrolat in Dejean 1837
  • Telsimia Casey 1899
  • Thalassa Mulsant 1850
  • Verania Mulsant 1850
  • Zagloba Casey 1899
  • Zilus Mulsant 1850

Слике

Симболика и веровање

Бубамара се у Србији сматра срећном бубом; деца се радују када је нађу или када им слети на руку или одело, па певају: „Бубамаро, лет, лет, у широки свет, донеси ми писмо, видели се нисмо, ја и ујка Паја још од прошлог маја.“

И у другим деловима света се бубамара посматра на сличан начин, а због своје лепе боје и шара веома је чест мотив на играчкама, тканинама и другде.[8][9] Постојала је чак и видео-игра Lady Bug (Universal Games, 1981) у којој је бубамара била у главној улози.

Референце

Литература

Спољашње везе