Бусан

Бусан или Пусан (кореј. 부산Pusan) је други по величини град Јужне Кореје и најважнија лука земље.[1] Налази се на југоисточној обали Корејског полуострва на обали Јапанског мора.[2] Почетком 2005. имао је 3.678.551 становника. Бусан је регионални трговачки, транспортни, индустријски и образовни центар, који има и међународни значај,[3] with its port—Korea's busiest and the sixth-busiest in the world.[4] Бусан је био део провинције Јужни Кјонсан, али је политички од 1963. издвојен у аутономни ентитет. Историјски је познат Пусански мостобран, као једина територија, коју Северна Кореја није освојила на почетку Корејскога рата. Постојање мостобрана омогућило је каснију контраофанзиву уз помоћ америчке војске.

Бусан
부산시
Бусан
Административни подаци
Држава Јужна Кореја
Становништво
Становништво
 — 2015.3.448.737
 — густина7.909,95 ст./km2
Географске карактеристике
Координате35° 09′ 03″ С; 129° 03′ 24″ И / 35.150833° С; 129.056667° И / 35.150833; 129.056667
Апс. висина6 m
Површина436 km2
Бусан на карти Јужне Кореје
Бусан
Бусан
Бусан на карти Јужне Кореје

Бусан је подељен на 15 великих административних округа и једну жупанију, заједно са око 3,6 милиона становника. Цедокупно метрополитанско подручје, Југоисточна поморска индустријска регија, има приближно 8 милиона становника.[5] Најгушће насељена подручја града налазе се у бројним уским долинама између река Накдонг и Сујиеонг, при чему планине раздвајају већину округа. Накдонг је најдужа корејска река, а бусанска плажа Хаеундае је такође највећа у земљи.

Бусан је центар за међународне конгресе. На пример био је домаћин APEC-а 2005. Такође је центар за спортске турнире у Кореји, при чему је био домаћин Азијских игара 2002. и Светског првенства у фудбалу. Он је дом највеће робне куће на свету, Шинсегеј Центум Сити.[6] Бусан је додат у Унескову мрежу креативних градова као „Град филма” у децембру 2014.[7]

Имена

Назив „Бусан“ је ревидирана романизација корејског имена града од краја 15. века.[8] Званично је заменио ранију Макун-Рајшерову романизацију Пусан из 2000.[9][а] Током јапанског периода писало се „Фузан”.

Име 釜山 (сада написано 부산 помоћу корејске абецеде) је кинеско-корејски за „Калдронову планину“, за коју се верује да је бивши назив планине Хвангриеонг (황령, 荒嶺, Хвангриеонг-сан) западно од центра града. Слично се мисли да се древна држава овог подручја Мт Геочил (거칠산국, 居柒山國, Геочилсан-гук, „Земља грубих планина”) односи на исту планину која се надвија над градском луком на Сујеонгу. (Каснији Силски округ Геочилсан-гун је преименован у Донгнае 757. године).[13]

Географија

Клима

Бусан (1981–2010)
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
34
 
 
8
−1
 
 
50
 
 
10
1
 
 
81
 
 
13
5
 
 
133
 
 
18
10
 
 
157
 
 
22
14
 
 
207
 
 
24
18
 
 
317
 
 
27
22
 
 
255
 
 
29
23
 
 
158
 
 
26
20
 
 
58
 
 
22
14
 
 
46
 
 
16
8
 
 
23
 
 
11
2
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Клима Бусана (1981–2010, екстреми 1904–садашњост)
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)18,4
(65,1)
20,3
(68,5)
22,9
(73,2)
28,1
(82,6)
34,0
(93,2)
33,4
(92,1)
35,8
(96,4)
37,3
(99,1)
35,2
(95,4)
29,8
(85,6)
25,6
(78,1)
20,9
(69,6)
37,3
(99,1)
Максимум, °C (°F)7,8
(46)
9,8
(49,6)
13,4
(56,1)
18,2
(64,8)
21,7
(71,1)
24,4
(75,9)
27,3
(81,1)
29,4
(84,9)
26,3
(79,3)
22,4
(72,3)
16,3
(61,3)
10,5
(50,9)
18,9
(66)
Просек, °C (°F)3,2
(37,8)
4,9
(40,8)
8,6
(47,5)
13,6
(56,5)
17,5
(63,5)
20,7
(69,3)
24,1
(75,4)
25,9
(78,6)
22,3
(72,1)
17,6
(63,7)
11,6
(52,9)
5,8
(42,4)
14,7
(58,5)
Минимум, °C (°F)−0,6
(30,9)
1,1
(34)
4,9
(40,8)
9,9
(49,8)
14,1
(57,4)
17,9
(64,2)
21,8
(71,2)
23,4
(74,1)
19,5
(67,1)
14,1
(57,4)
7,8
(46)
2,0
(35,6)
11,3
(52,3)
Апсолутни минимум, °C (°F)−14,0
(6,8)
−12,6
(9,3)
−9,7
(14,5)
−1,5
(29,3)
5,4
(41,7)
9,3
(48,7)
13,8
(56,8)
15,4
(59,7)
9,6
(49,3)
1,8
(35,2)
−6,5
(20,3)
−12,0
(10,4)
−14,0
(6,8)
Количина падавина, mm (in)34,4
(1,354)
50,2
(1,976)
80,7
(3,177)
132,7
(5,224)
157,4
(6,197)
206,7
(8,138)
316,9
(12,476)
255,1
(10,043)
158,0
(6,22)
58,4
(2,299)
45,8
(1,803)
22,8
(0,898)
1.519,1
(59,807)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm)5,56,28,49,19,410,413,611,59,35,25,54,298,3
Дани са снегом1,71,40,80,00,00,00,00,00,00,00,21,15,2
Релативна влажност, %48,351,457,762,769,877,484,379,973,964,057,050,164,7
Сунчани сати — месечни просек199,0182,5193,0210,0221,7179,7165,8200,9167,2208,9194,4204,32.327,3
Сунчано време — месечни проценти63,659,352,053,651,141,437,548,244,959,662,667,052,3
UV индекс2467910101085326,3
Извор: Korea Meteorological Administration[14][15][16] (percent sunshine and snowy days)[17] and Weather Atlas[18]

Историја

Становништво

Демографија
2000.2005.2010.2015.
3.655.4373.512.5473.393.1913.448.737

Привреда

Бусан се убраја у водеће трговачке и нарочито контејнерске луке света. Бусан је културно, научно и економско средиште јужнокорејског најјачег индустријског подручја. Развијена је аутомобилска, бродограђевинска, електротехничка, електроничка, хемијска, информатичка и текстилна индустрија; конзервирање и прерада рибе, производња папира, обуће...

Саобраћај

Партнерски градови

Бусан има бројне пријатељске градов у низу земаља.[19]

Напомене

Референце

Литература

  • Corea”, 'Encyclopædia Britannica, 9th ed., Vol. VI, New York: Charles Scribner's Sons, 1878, стр. 390—394 .
  • Overkamp, Sven (2009), „Selected Materials on Korean from the Siebold Archive in Bochum”, BJOAF (PDF), 33, стр. 187—216 .

Спољашње везе