Гвам

Територија Гвам (енгл. Territory of Guam, чам. Guåhan, у географској и историјској литератури устаљено као Гуам[3]) острво је у западном Пацифику и територија САД.[4][5]

Гвам
The Territory of Guam
Guåhan
Крилатица: Where America's Day Begins
(Где амерички дан почиње)
Химна: The Star-Spangled Banner
Барјак искићен звездама
Положај Гвама
Главни градХагатња
Службени језикенглески, чаморо
Владавина
Облик државеПридружене државе Сједињених Америчких Држава
 — ПредседникЏо Бајден
 — ГувернерЛурдес Гереро
Историја
Географија
Површина
 — укупно541,3 km2(190)
Становништво
 — 2010.[1][2]159.358(191)
 — густина294,4 ст./km2
Економија
ВалутаАмерички долар (USD)
Остале информације
Временска зонаUTC 10
Интернет домен.gu
Позивни број+1-671

Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (Hagåtña), стари назив је Агања (Agaña). Привреда Гвама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске).

Први становници овог острва били су Негритоси, ниски тамнопути народ коврџаве косе и очију чија боја варира од смеђе до црне. Потекли су из делова југоисточне Азије. Одатле су вероватно дошли услед климатским промена насталих за време последњег до сада леденог доба. Није искључено ни то да су их народи северно и западно од њих приморали да напусте своје постојбине и населе се у Малезији, Новој Гвинеји, Малинезији, Меланезији и Филипинима. Судећи по радиоактивном угљенику, научници су установили да су Негритоси настањивали Нови Гвинеју више од 40.000 година.[6]

Пре Другог светског рата, Гвам је био једна од пет америчких јурисдикција у Тихом океану, заједно са острвом Вејк у Микронезији, Америчком Самоом и Хавајима у Полинезији и Филипинима. Дана 8. децембра 1941. године, неколико сати након напада на Перл Харбор, Јапанци су заузели Гвам, и острво је остало под окупацијом две и по године. Током окупације Гвамани су били изложени присилном раду, затварању, мучењу и погубљењима.[7][8][9] Америчке снаге су поново заузеле острво 21. јула 1944, што се обележава као Дан ослобођења.[10] Од шездесетих година прошлог века, економију Гвама подржавали су првенствено туризам и Америчка војска, за коју је Гвам значајно стратешко добро.[11]

Незванично, али често коришћен територијални мото је „Где амерички дан почиње”, који се односи на близину острва међународној датумској линији.[12][13] Гвам је међу 17 територија које нису самоуправне на списку Уједињених нација, а члан је Пацифичке заједнице од 1983.[14]

Клима

Клима Гвама (Гвамски међународни аеродром) (1981–2010)
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)34
(94)
34
(93)
34
(93)
36
(96)
34
(94)
35
(95)
35
(95)
34
(94)
34
(93)
34
(93)
33
(92)
33
(91)
36
(96)
Максимум, °C (°F)29,4
(84,9)
29,4
(84,9)
29,9
(85,8)
30,7
(87,3)
31,1
(87,9)
31,1
(87,9)
30,6
(87,1)
30,3
(86,5)
30,4
(86,7)
30,4
(86,8)
30,3
(86,5)
29,8
(85,6)
30,3
(86,5)
Просек, °C (°F)26,8
(80,2)
26,6
(79,9)
27,1
(80,7)
27,7
(81,9)
28,1
(82,6)
28,1
(82,6)
27,7
(81,9)
27,4
(81,4)
27,4
(81,4)
27,6
(81,7)
27,7
(81,8)
27,3
(81,2)
27,4
(81,4)
Минимум, °C (°F)24,2
(75,5)
23,9
(75,0)
24,2
(75,6)
24,7
(76,5)
25,1
(77,2)
25,2
(77,4)
24,8
(76,6)
24,6
(76,3)
24,6
(76,2)
24,7
(76,5)
25,1
(77,2)
24,9
(76,8)
24,7
(76,4)
Апсолутни минимум, °C (°F)19
(66)
18
(65)
19
(66)
20
(68)
21
(70)
21
(70)
21
(70)
21
(70)
21
(70)
19
(67)
20
(68)
20
(68)
18
(65)
Количина кишеmm (in)126
(4,96)
115,1
(4,53)
70,4
(2,77)
90,9
(3,58)
109,2
(4,30)
180,1
(7,09)
308,4
(12,14)
435,6
(17,15)
359,9
(14,17)
299,7
(11,80)
232,9
(9,17)
151,9
(5,98)
2.480,1
(97,64)
Дани са кишом (≥ 0.01 in)18,815,716,817,019,322,624,725,324,325,123,422,1255,1
Сунчани сати — месечни просек176,7186,0217,0213,0220,1195,0155,0142,6132,0133,3135,0142,62.048,3
Извор #1: NOAA (normals)[15]
Извор #2: Hong Kong Observatory (sun only 1961–1990)[16]

Галерија

Гвам из ваздуха

Референце

Литература

Спољашње везе