Духови (празник)

Назив Духови је дословце преузето из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.^[1][2][3]

Септуагинта користи израз Pentēkostē у контексту „празника Педесетнице“ само два пута, у Књизи о Товиту и 2 Макавеја, који су деутероканонске/апокрифне књиге у Библији.^[4][5][6] Израз Духови се појављује у Септуагинти као један од назива за Фестивал недеља.^[7]

Преводиоци Септуагинте су ту реч користили и у два друга смисла: за означавање јубиларне године (Leviticus 25:10),^[4] догађај који се дешава сваке 50. године, и у неколико одломака хронологије као редни број.^[i] Израз су у књижевности хеленистичког јудаизма такође користили Филон Александријски и Јосиф Флавије.^[3]

У јудаизму Фестивал недеља (хебр. שבועות Шавуот) је Фестивал жетве који се слави седам недеља и један дан након првог дана Пасхе (празник бесквасних хлебова) у Deuteronomy 16:9 или седам недеља и један дан након Сабата према наводу у Leviticus 23:16.^[9] Празник недеља назива се и празником жетве у Exodus 23:16 и даном првих плодова у Numbers 28:26.^[10] У Exodus 34:22 назива се „првим плодом жетве пшенице.“^[11] Датум за „Празник седмица“ првобитно је био дан након пуних седам недеља по првој жетви жита.^[12][13] У јеврејској традицији педесети дан је био познат као Фестивал недеља.^[10][11] Стварно помињање педесет дана потиче из Leviticus 23:16.^[1][14]

Током хеленистичког периода, древни празник жетве такође је постао дан обнове Нојевог завета, описаног у Genesis 9:8-17, који је успостављен између Бога и „сваког тела на земљи“.^[7] До тада су неки Јевреји већ живели у дијаспори. Према Acts 2:5-11, у Јерусалиму је било Јевреја из „сваког народа под небом“, који су вероватно посетили град као ходочасници током Педесетнице. Посебно су хој епидемоунтес (οἱ ἐπιδημοῦντες) идентификовани као „посетиоци“ Јерусалима из Рима. У ову групу посетилаца улазе и Јевреји и „прозелити“ (προσήλυτος, прозелитос); понекад преведено као „обраћен у јудаизам“, прозелит се односио на нејевреје који су се у потпуности придржавали Мојсијевих закона, укључујући и обрезивање..^[15] Списак народа представљених у библијском тексту укључује Парте, Медијце, Еламите, Мезопотамију, Јудеју,^[ii] Кападокију, Понт, Азију, Фригију, Памфилију, Египат, Кирену и оне који су били у посети из Рима.^[16] Научници су спекулисали о могућем ранијем књижевном извору за списак нација, укључујући астролошки попис Павла Александријског и различите референце на јеврејску дијаспору писаца из доба Другог храма (посебно Филона Александријског).^[17]

Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве” будући да Дела апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога”. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.

У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

Овај празник славе православци, католици и многе друге хришћанске цркве.

• Духовски понедељак

Духови на Викимедијиној остави.

• Педесетница - Духови Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2012)
• Падање жена у селу Дубокој за време празника Духова („Политика”, 8. јун 1936)
• Pentecost on RE:Quest Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2012)
• A collection of 22 prayers for Pentecost
• "Pentecost" article from the Catholic Encyclopedia
• "Pentecost" article from the Jewish Encyclopedia
• Feast of Pentecost Greek Orthodox Archdiocese
• Explanation of the Feast from the Handbook for Church Servers (Nastolnaya Kniga) by Sergei V. Bulgakov
• The Main Event: The Church Takes Center Stage